DESPOTI I SREMSKI ZADUŽBINARI : Istoričar Stojkovski o značaju vlastelinske porodice Branković (VIDEO)
DESPOTA Stefana Lazarevića na prestolu je nasledio njegov sestrić Đurađ Branković (1427–1456). Iako je imao tri sina, sticajem tragičnih okolnosti nasledio ga je najmlađi sin Lazar.
Dr Boris Stojkovski /Foto KCNS
Zbog Đurađeve protivturske politike, po nalogu sultana Murata II oslepljena su dvojica starijih sinova, Grgur i Stefan, koji su se kao taoci nalazili u anadolijskom gradu Tokatu.
- Snažan utisak koji ostavlja ovaj surovi čin pojačan je činjenicom da je Murat II bio oženjen Marom, Đurđevom kćerkom i sestrom oslepljenih prinčeva koji će 1444. godine u razmeni zarobljenika ponovo stići u Srbiju.- kaže istoričar dr Boris Stojkovski.
Godine 1456. na presto je došao Lazar Branković, poslednji srpski vladar, koji je titulu despota dobio od Vizantije, oženivši se Jelenom Paleolog, nećakom vizantijskog cara Jovana VII. Despot Lazar je ujedno i poslednji srpski vladar koji je pred viševekovnu tišinu radio na proširivanju srpske zemlje.
Posle samo dve godine vladavine despot Lazar umire, a okolne zemlje u ovome vide povoljan trenutak za širenje na račun Srbije. Njegovi naslednici će u izmenjenim istorijskim okolnostima ovu titulu primati od ugarskog kralja. Mnogo je zadužbinao stalo iza dinastije Branković: Krušedol, Staro i Novo Hopovo, Đipša, manastir Mesić...
Predavanje istoričara dr Borisa Stojkovskog „Sremski Brankovići – istorija i tradicija" možete pogledati na Jutjub kanalu KCNS .