NEMA REGISTRA, PA POSLODAVCI KRIJU, A RADNICI VARAJU: Ni izmenama zakona još nije uveden red u oblast evidencije povreda na radu

Ovo, naravno, nije ukupan broj povreda na radu u Srbiji, jer i dalje ne postoji jedinstven registar, koji je trebalo, shodno najnovijim zakonskim rešenjima, da se vodi baš u ovoj ustanovi. U pitanju su samo ljudi koji su se javili Institutu i tu dobili medicinsku pomoć. U ovoj instituciji se popunjava povredna lista, a posle godinu dana specijalisti (ortoped, neurolog, otorinolaringolog, očni lekar itd.) utvrđuju da li postoje trajne posledice.

- Ako je funkcionalnost očuvana i ako pacijent nema većih poteškoća pri izvršavanju radnih zadataka, onda se osoba ne uvodi u naš registar povreda sa trajnim posledicama - kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta. - Ovde je trebalo da se vode centralni registri za celu Srbiju, kako profesionalnih bolesti, tako i povreda na radu, i da te podatke "klikom" iz centralne baze mogu da koriste institucije kojima su potrebne, poput Instituta za javo zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Uprave za bezbednost, RFZO, Fonda PIO... To, međutim, još nije realizovano.

Naš sagovornik konstatuje i da je broj prijavljenih povreda daleko manji nego što je realno, ali i da postoje zloupotrebe. Povreda na radu je i dalje, prema propisima, svaka ona koju zaposleni zadobije ne samo na radnom mestu, već i na putu do posla i od posla kući. To uključuje i saobraćajne nezgode.

- Nije u redu da se u radnu povredu tretira put do posla i od posla, mislim da bi ta stavka u zakonu trebalo da se menja. Takva povreda može da bude izazvana ne greškom poslodavca, već vremenskim nepogodama, neažurnošću komunalnih službi koje nisu očistile led, nesmotrenošću samog pojedinca... Zašto on mora da bude na stopostotno plaćenom bolovanju, iako krivica nije poslodavčeva?! U jednom broju slučajeva, upravo u ovakvim situacijama, imamo zloupotrebe. Imamo i primere trivijalnih povreda. Na primer, neko se požali da je iskrenuo zglob, ne vidi se otok, ali mu se prizna povreda na radu i on po osam ili deset meseci bude na stopostotno plaćenom bolovanju za povredu posle koje je čovek funkcionalan za dve-tri nedelje. Siguran sam da bi ozbiljan, stručan tim mogao da dovede situaciju u normalu i, ako hoćemo da budemo ozbiljna država, tome moramo da stanemo na put.

Na put bi, prema njegovim rečima, trebalo stati i poslodavcima koji ne prijavljuju povređene radnike, da ne bi "narušili imidž". Da li će biti povećanja prijavljenih povreda videće se vrlo brzo, jer dolazi leto odnosno jek građevinske sezone, a Srbija je jedno od najvećih gradilišta na Balkanu. Pre korone, prema rečima našeg sagovornika, godišnje je bilo dve do pet registrovanih povreda, što je, kako ističe, neprihvatljivo i ne označava realno stanje. Sada je broj povećan, ali i dalje nerealan.

- Poslodavci očigledno ne prijavljuju stvaran broj povreda, već to kompenzuju na drugi način. Oni moraju da budu kažnjavani i da se situacija dovede u red - naglašava Milovanović.

Povrede se najčešće dešavaju na gradilištima, ali i u elektroservisima, perionicama automobila, kada dođe do kratkog spoja kod aparata za pranje, kao i kod spremačica (okliznuće, pad sa merdevina)...

- U Institut nije došao nijedan strani radnik angažovan u Srbiji, ni zbog sistematskog pregleda, ni zbog povreda. Verujem da su, na primer, vozači iz Šri Lanke morali da prođu prethodni lekarski pregled, ali to nije radila naša ustanova. Ukoliko nisu, trebalo bi ustaliti tu praksu - kaže direktor Instituta "Dr Dragomir Karajović".

Kad su u pitanju profesionalna oboljenja koje Institut utvrđuje, lista je proširena pola godine pre kovida.

- Ne znajući da će doći pandemija, ubacili smo stavku uzročno-posledične veze između profesionalnog oboljenja i bioloških faktora. Samo tri meseca kasnije počela je korona i shvatili smo da kovid može da se podvuče pod to, jer je povreda na radu svaka ona koja je uzrokovana fizičkim, hemijskim ili biološkim agensima, na radnom mestu ili na putu do i od njega.

Još ranije je na listu profesionalnih oboljenja ubačena tuberkuloza, jer je u porastu u svetu, bilo da su obolela pluća, koža, oko ili bubreg. Od nje trenutno boluje 1,3 milijarde ljudi, a ako se bude nastavila ovakva ekspanzija, za 15 godina prokuženost će biti globalna. Nasuprot tuberkulozi, miokarditis prouzrokovan koksaki virusom je izbačen sa liste, jer je nemoguće dokazati da se lekar zarazio od pacijenta, a ne na ulici.