"PONOŠ ME ZA JEDNU NOĆ POSLAO U PENZIJU": Pukovnik Spasoje Đogo - nekadašnji vojni pilot, ratni heroj

Drugi put dilemu nije imao 2007. kada se dobrovoljno javio da ode u penziju. Tada je bio iskusni pukovnik odlikovan zbog ratnih zasluga i u RS i zbog učešća u odbrani zemlje prilikom agresije na SRJ tokom 1999. kada je zapovedao u vojnoj bazi na Ponikvama. Seća se pukovnik kako je jedno popodne podneo zahtev za penziju načelniku Generalštaba Zdravku Ponošu, a ujutru kada je stigao na posao na stolu ga je čekalo rešenje koje je potpisao i ministar Dragan Šutanovac.

 - Prvo što sam pomislio je bilo koliko su ova dvojica dokoni kao da su samo čekali da dobiju moj zahtev da ga odmah potpišu, proslede jedan drugom u istoj noći i vrate mi - smeje se Đogo.

Objašnjava da je to bilo doba u vojsci kada su se prvi naši oficiri vraćali sa kurseva u Britaniji i iz Brisela i kada su se oficiri stranih armija odomaćili u našim komandama. Nije Spasoje imao stomak za takva vremena!

A ljubav za avijaciju, dečak iz Oblja kraj vojnog poligona kod Kalinovika stekao je tokom jedne vojne vežbe JNA. Sleteli su helikopteri kraj njegovog sela i kada su dečurlija dotrčala jedan od pilota ga je uzeo u krilo u nameri da se našali:

 - Kako u tvom selu učitelj kaže: Pet i pet su "dvanes" ili pet i pet su dvanaest - pitao ga je i odmah dobio odgovor: "U našem selu nema učitelja nego učiteljica, a šest i pet su jedanaest! - Ti dete možeš biti i pilot - kazao je tad nasmejani oficir a mali Đogo se vratio te večeri kući rešen da bude to što može!

Objašnjava zatim "nebeski vuk" Spasoje da u dve godine i dva meseca koliko je leteo u ratu VRS nije bilo ničeg lepog da se "vidi". Bog je zato dao čoveku mogućnost da u sećanju potisne ružne stvari i da posle svega nastavi da živi. I njemu se to dogodilo. Opet, neke stvari su ostale.

 - Bio sam pilot sanitetskog helikoptera koga su turski lovci F16 oborili kraj Han Pijeska za Srpsku novu 1994. - priča Đogo priču po kojoj je "čuven" među kolegama. - Stanko Ristić i ja smo bili za komandama helikoptera MI8 na kojem je bio amblem Crvenog krsta razmera dva metra sa dva. U njemu je bilo 19 ranjenika i medicinska sestra. Vozili smo ih u Vogošće ka Zvorniku i na VMA one teže, kada nas je F16 nadleteo, ispalio prvo raketu a potom osuo iz topa po nama. Srećom, videli smo ga pa smo ušli u manevar, a raketa je na zemlji ubila ženu i teško ranila dete. Mi smo imali sreće, niko nije poginuo.

Napad turskih pilota sa zemlje je snimio Ognjen Radošević, tada vojnik VRS, a potonji foto-reporter "Novosti". Čuveni novinar Miroslav Lazanski se zatekao u Han Pijesku, napisao tekst, a "Politika" je objavila sliku kako F16 ispaljuje protivavionsku raketu "skajvinder" na helikopter sa oznakom Crvenog krsta na naslovnoj strani 15. januara 1994.
Svedoči pukovnik da ovo nije bio ni prvi ni jedini slučaj da su dušmani na sanitet pucali i sa zemlje i sa neba:

 - Za naše pravoslavne praznike uvek se nešto vanredno događalo. U Vogošći su se tako naši borci opustili za Srpsku novu godinu, okupili na jednom mestu kada ih je pogodila muslimanska granata. Mi smo dobili naređenje na Sokocu da idemo po njih i nekako smo se provukli kroz kanjon "usta Sarajeva".Turci su nas kad smo se vraćali čekali nad Sokocem i nismo smeli da sletimo, pa smo krenuli dalje. I njih smo izbegli. Meni je ostalo šokantno što su se tada iz NATO hvalili da su pucali na Srbe i "zabranili im let".

Ratna (ne)sreća je htela da pilot Đogo bude među prvima koji su stigli do oborenih francuskih kolega iz "miraža" koji su pali na Pale 30. avgusta 1995. Prethodno su bombardovali srpsko skladište Jahorinski potok. Spasoje je svedok "pred Bogom i ljudima" da se prema francuskim vazduhoplovcima ponašalo u skladu sa srpskom vojničkom čašću.

 - Pred zarobljenim francuskim pilotima stvorio se i moj komandant, zemljak iz Kalinovika i prijatelj generala Ratka Mladića, doktor Slobodan Bukarac i ja, a prethodno smo Francuze tražili kod olupine aviona - pripovede pukovnik. - Pilote su upravo dovodili policajci RS tako što su obojicu vodili ispod ruke jer su momci bili povređeni u doskoku. Mladić je prišao i pozdravio ih vojnički i počeo je razgovor. On im je rekao: "Ja sam general Mladić, komandant VRS. Kako ste?". Stigao je odgovor: "Gospodine generale, ja sam kapetan Šifo. Hoćemo da se prema nama postupa po Ženevskoj konvenciji i humanitarnom ratnom pravu".

Mladić je rekao Francuzima da je to "normalno i da se tako ponaša Vojska Republiku Srpske".

 - A kako se vi ponašate prema našem narodu - ljutito je upitao general?

 - Gospodine generale, mi smo u ratu - odgovorili su piloti.

 - Otkad je Francuska u ratu sa Republikom Srpskom - bilo je pitanje srpskog komandanta na koje je Francuz drsko odgovorio "da ne želi više da razgovara".

Neprijatnu situaciju prekinuo je doktor Bratislav Borkovac, šef bolnice na Koranu, koji je upravo pristigao i rekao kako će preuzeti pilote jer im je neophodna medicinska pomoć. General Mladić je naredio da se francuski vojnici zbrinu najbolje što može i da im se obezbedi ako treba krv ili bilo šta drugo.

Đogo kaže da ne zna da li je sve ovo iz 1995. što je "fotografski" zapamtio bilo lepo ili ružno:

 - Sećam se da su francuski piloti "junački" iskočili čim su dobili raketu. Dok sam gledao kako padaju mom prijatelju doktoru Bukarcu kazao sam: Ajmo po njih, to su piloti, šta će Ujedinjene nacije reći ako nestanu.

Đogo je tako postao prvi oficir koji se fotografisao nad ostacima "miraža 2000", prvog takvog ikad oborenog u ratovima.

 - Slikao sam se na krilu palog "francuza" na kome su još bile neispaljene rakete - smeje se pukovnik Đogo i dodaje da je ušao u istoriju ratovanja a da nije hteo.