GAĐALI DA NAS UNIŠTE I POTRUJU: Pre 25 godina NATO je raketirao pančevačku "Petrohemiju", "Azotaru" i "Rafineriju"
ZAUVEK će Pančevo i Srbija pamtiti taj 15. april, kada su tokom NATO agresije 1999. godine pogođeni rezervoari "Petrohemije".
Foto Zoran Jovanović
Osim ovog pogona, tog dana gađane su "Rafinerija" i "Azotara", osim bombi koje su zasipale našu zemlju, strah su izazivali i otrovni crni oblaci koji sa sobom donosili i opasna hemijska jedinjenja. Iako je međunarodnim konvencijama napad na ove vrste postrojenja zabranjen, za naš narod i zemlju ovo pravilo ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Foto Zoran Jovanović Foto Arhiva
- Na teritoriji Srbije i šire vodio se rat koji po svojim efektima spada u hemijske i radiološke. Mnoga opasna hemijska jedinjenja su dospela u vazduh, vodu i zemljište. U procesu kruženja materije i kroz lance ishrane dospela su u žive organizme jedinjenja koja imaju teratogeno, kancerogeno i mutageno dejstvo - zaključak je naučnog rada Saše T. Bakrača iz Vojnogeografskog instituta Vojske Srbije, Emilije Klem iz Ministarstva odbrane i Miška Milanovića sa Geografskog fakulteta u Beogradu.
Gađanjem i razaranjem "Petrohemije" osim izlivanja vinil-hlorid monomera, razlile su se i tone tečnog hlora i amonijaka, etil-dihlorida, hlorovodonične kiseline, živa i natrijum-hidroksid.
Novosadska rafinerija
"RAFINERIJA" u Pančevu gađana je šest puta, međutim na pogon u Novom Sadu bilo je čak 12 udara, a ispaljeno je više od 250 projektila. I na ovom prostoru iako izlile su se hemikalije u reki i na zemljište. Stručnjaci beleže da je gađanje industrijskih pogona u Novom Sadu i Pančevu ova dva grada stavilo na prvo mesto po količini otrovnih materija koje su ostavljale jak uticaj po zdravlje ljudi.
I nisu se zaustavili, tri dana kasnije meta je bila ista, ali tog 18. aprila namera nije bila da se postrojenja i hemikalije zapale, već da budu pogođene tako da iscure u atmosferu. Ponovo su gađane sve tri fabrike. U novom naletu bombi u "Petrohemiji" je pogođen rezervoar hlora, pogon za elektrolizu i poli-vinil hlora, kao i rezervoar vinil-hlorid monomera. "Rafineriji" je ovo bio peti put da je pogođena, a 7. juna ona će još jednom biti na meti agresora. U "Azotari" je tog 18. aprila pogođena procesna zgrada za proizvodnju NPK đubriva, kao i skladišta sirovina i gotovih proizvoda. Požar je u ovom pogonu trajao šest sati, izgorelo je 10 tona gume i nekoliko tona đubriva. Ovo je pokazatelj i da je ova ekološka katastrofa bila precizno planirana. Kako je za "Novosti" pre tri godine rekao inženjer Zoran Gavrilović, član Međunarodnog naučnog foruma "Dunav - reka saradnje" i jedan od malobrojnih stručnjaka i svedoka koji je istraživao ovaj zločin, vreme napada bilo je pažljivo odabrano kada je vetar smrtonosni koktel nosio ka Beogradu. Foto Z. Jovanović
- Nešto pre 15 časova kolege su mi javile da ka prestonici ide otrovni "koktel" i da bežim što pre mogu - rekao je Gavrilović za naš list. - Moja supruga je bila u timu za evakuaciju Beograda, za koju vremena nije ni bilo, katastrofa u kojoj bi smrtno stradalo, u prvom naletu, najmanje 200.000 ljudi je izgledala neizbežna. Dok sam se pripremao za pokušaj preživljavanja, na jugozapadu sam ugledao izuzetno retku pojavu, munjevito stvaranje olujnog oblaka kumulonimbusa. Kontaktirao sam s prijateljima u radarskom meteorološkom centru i oni su mi potvrdili da vide nešto o čemu su samo čitali i da će oluja imati severoistočni pravac. To je spaslo Beograd i Pančevo. Bio je to božji prst.
Živa u zemljištu
KAKO se navodi u naučnom radu Saše T. Bakrača, Emilije Klem i Miška Milanovića u analizirani uzorci zemljišta sa kompleksa "Petrohemije" u Pančevu, sadržali su velike količine lako isparljivih organohlornih jedinjenja.
- Pored toga detektovano je i prisustvo butena, cikličnih jedinjenja sa hlorom i fozgena. U svim analiziranim uzorcima zemljišta nađena je živa. Opasne materije su dospele u vodu, vazduh, zemlju i ušli u lanac ishrane - navodi se u ovom radu.
Oni koji se sećaju bombardovanja i gađanja ovih postrojenja sećaju se straha od dolaska oblaka u prestonicu. Mnogi i danas kada se pomene "Petrohemija" govore o osećaju neizvesnosti, ali i vetru koji ih je spasio. Opisuju iščekivanje da otrovi dođu do prestonice kao izuzetno stresan trenutak tokom NATO agresije, jer su mnogi shvatali da u ovim situacijama nemaju kud da pobegnu i kako da se zaštite. Međutim iako je vetar odneo otrovne oblake, nismo uspeli da se zaštitimo u potpunosti, toksini su ipak završili u zemljištu i vodi.
"Petrohemija" je tokom ovih napada u vreme bombardovanja, ostala bez 40 odsto proizvodnih kapaciteta. Šteta koja je naneta ovom postrojenju procenjena je na 449 miliona dolara.