STRANCI RADE SVE ŠTO MI NEĆEMO NI ZA DOBRU PLATU: Već angažovano 52.000 radnika iz drugih zemalja, deficitarno čak 150 do 250 zanimanja
ZBOG nedostatka radne snage u Srbiji je angažovano više od 52.000 radnika iz inostranstva, a procene su da u još 150 do 250 zanimanja postoji ozbiljan deficit. Koliko je tačno radnika potrebno, u kojim oblastima, šta je moguće popuniti domaćim, a šta stranim uposlenicima, pokazaće analize i Predlog liste deficitarnih zanimanja, kojima se juče bavila Radna grupa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Foto P. Milošević
Ova grupa ima cilj da utvrdi koja su to deficitarna zanimanja u Srbiji i da predlog kako da se problem reši.
- Analiza će se bazirati na terenskom istraživanju i pokazaće koliko imamo nezaposlenih, kog su profila, koliko dugo traže posao, koliko je naših, a koliko stranih radnika i slično - kaže za "Novosti" Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca. - Godinama već upozoravamo da sistem obrazovanja nije usklađen sa potrebama tržišta rada, nedostaju nam zanatska zanimanja u svim oblastima, a nema ni interesovanja za upis u te škole, iako su plate dobre. Analiza će pokazati gde će poslodavci moći da zaposle strance jer nema dovoljno domaće radne snage.
Zasada se, prema njenim rečima, zna da Srbiji nedostaju radnici u građevini, i to i inženjeri i zanatlije - tesari, zidari, armirači, fizički radnici... Manjak je i profesionalnih vozača, kako putničkih autobusa, tako i kamiona (zbog čega su i spuštane starosne granice za dobijanje dozvole za ove kategorije), zatim zaposlenih u zdravstvu - lekara, anesteziologa, kardiologa, radiologa, pedijatara, ginekologa, zaposleni u ugostiteljstvu - kuvara, konobara, dostavljača hrane, mašinskih inženjera, radnika u trgovini - od kasira i kasirki do magacionera... Dizajn centar Novosti
Fale nam i mehaničari, auto-mehaničari, zanatlije u tekstilnoj i drvnoj industriji, IT stručnjaci, lični pratioci i personalni asistenti za decu sa smetnjama u razvoju...
Naša sagovornica veruje da će se bar neka od ovih zanimanja naći na listi deficitarnih.
- Više ne važi ono "ako ti nećeš da radiš, ima ko hoće". Zato su za radnike obezbeđeni bolji uslovi rada i veće plate, iako, naravno, ne možemo da se merimo sa Nemačkom - primećuje Jelena Jevtović.
Dodaje da su prosečne dnevnice za zanatlije - majstore 70 do 80 evra, za njihove pomoćnike do 50, da vozači u međunarodnom transportu mogu da zarade i do 3.000 evra mesečno, a dnevnice u ugostiteljstvu su 20 do 30 evra, plus bakšiš:
- Dosta je stranaca zaposlenih u sektoru građevine, na državnim investicionim projektima, ali oni su uposleni kod stranog poslodavca i upućeni ovde na nekoliko meseci, dok se ne završi posao. Ima ih i u IT sektoru, mada tu mahom Rusi otvaraju firme. U ugostiteljstvu smo prošle godine imali Kubance, ali se oni nisu dugo zadržavali, već su išli dalje. Ove godine su im potrebne vize. Unija poslodavaca
Strani državljani koji imaju tražene kvalifikacije, neće morati da prolaze test tržišta rada, niti da čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje. Vlada, shodno zakonu, može da izuzme određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određena zanimanja i profile od pribavljanja saglasnosti, u zavisnosti od stanja na tržištu rada i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta. Ako se u međuvremenu ispostavi da nekim zanimanjima više ne manjka kadrova, pa bi stranci mogli da ugroze posao domaćim radnicima, Vlada ih može "skinuti" sa liste deficitarnih. Takođe može da ograniči broj stranaca kojima se izdaju jedinstvene dozvole u slučaju poremećaja na tržištu rada.
NA SOCIJALI, A NE ODAZIVAJU SE
S DOLASKOM lepog vremena u Srbiju stižu i sezonski radnici, u skladu sa Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Prethodnih godina najviše ih je bilo iz Rumunije, Bugarske, Bosne i Makedonije, a dnevnice za berače malina lane su bile 4.000 do 5.000 dinara. Prema rečima Jelene Jevtović, propisi omogućavaju i našim primaocima socijalne pomoći i drugih naknada da budu angažovani na sezonskim poslovima, a da ne izgube te prinadležnosti, ali većina je skeptična, pa se ne prijavljuje.
Inače, za samo pet godina broj stranih radnika u Srbiji gotovo da se udesetostručio. U 2019. smo imali 5.800 zvanično prijavljenih. Prema podacima koje nam je dostavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prošle godine ih je bilo 52.185.
- Najveći broj dozvola za rad u prošloj godini izdato je državljanima NR Kine, Ruske Federacije, Turske, Kube, Indije i to u delatnostima građevinarstvo, IT, trgovina, uslužne delatnosti... - kažu u Ministarstvu i dodaju da je do 1. februara ove godine evidenciju o broju izdatih dozvola vodila Nacionalna služba za zapošljavanje, a od tada zahtev za jedinstvenu dozvolu za boravak i rad podnosi se preko informativnog portala MUP, koji i vodi evidenciju.