ZA LEKOVE IZ KRVI FALE DAVAOCI: "Novosti" istražuju možemo li da obnovimo proizvodnju derivata iz plazme

Samo u Beogradu, gde je i najveći broj zdravstvenih ustanova, pa time i najviše hirurških zahvata, nedostaje bar 500 davalaca - ima ih 1.500, a potrebno je minimum 2.000.

Nedavno je i organizacija "Doktori protiv korupcije" uputila posmeni apel patrijarhu Porfiriju, da uloži autoritet da se prozvodnja lekova iz humane plazme, potpuno ugašena 2019. godine, obnovi. Prema navodima iz pisma, iz 208.000 jedinica krvi sakupljenih 2022. od dobrovoljih davalaca moglo se dobiti 50 tona plazme. Ta količina bi omogućila produkciju više od 200 kilograma imunoglobulina i nekoliko puta veću količinu albumina.

S obzirom na to da nema više proizvodnje iz domaće, besplatne krvne plazme, od stranih proizvođača se uvoze veće količine skupih plazminih derivata nepoznatog porekla. Međutim, čak i ovaj uvoz je, kažu, nedovoljan.

Da lekove od krvne plazme ne pravimo jer nemamo dovoljno humane plazme, potvrdila je za "Novosti" dr Vesna Bosnić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije. Razlog je, kako kaže, što je za jednu seriju bioloških lekova potrebno 1.000 i više litara plazme, koja se izdvaja centrifugiranjem jedinica krvi dobijenih od dobrovoljnih davalaca, ali se prikupe značajno manje količine.

- Iz plazme se izdvajaju albumin, koncentrat faktora koagulacije (8) VIII, intravenski imunoglobulini, hiperimuni gamaglobulini... - objašnjava naša sagovornica. - Ona količina plazme koju dobijemo centrifugiranjem jedinica krvi potrebna je pacijentima, recimo, na hirurgiji, kod obilnih krvarenja, u čijoj osnovi je poremećaj koagulacionog statusa bolesnika, pa se primenjuje plazma jer su u njoj faktori koagulacije značajni za zaustavljanje krvarenja. Ili pri terapijskim izmenama plazme, recimo kod pacijenata sa cirozom jetre ili trombotičnom trombocitopenijskom purpurom.

Doktorka Bosnić objašnjava da se iz jedne jedinice krvi date na klasičan način, dakle od jednog davaoca, dobije oko 200 do 250 mililitara plazme. Za jednu proceduru terapijske izmene plazme, međutim, potrebno je od tri do šest ili sedam litara, zavisno od telesne mase bolesnika. Pri tom, terapija često podrazumeva 10 do 15 izmena plazme. Dakle, zahteva ogromnu količinu. Ponekad je čak potrebno vanredno pozvati davaoce, ako krvi, odnosno plazme, nema dovoljno za hitne intervencije, npr. kada je u pitanju bolesnik retke krvne grupe.

- Tačno je da su najbogatije one zemlje koje mogu da koriste krvnu plazmu svojih građana za frakcionisanje, kada su davaoci sa istog podneblja i izloženi istim sojevima infektivnih agenasa. Međutim, mi ne možemo da pravimo lekove od plazme koju nemamo na raspolaganju - tvrdi dr Bosnić.

Institut je ranije proizvodio intravenske imunoglobuline, antitetanus serum, antirabies serum i hiperimuni anti D imunoglobulin. Na pitanje da li smo ranije imali više davalaca, pa je moglo i više da se odvoji za izradu seruma, dr Bosnić odgovara da se promenio model vakcinisanja.

- U programu prikupljanja imune plazme učestvovali su stalni davaoci, koji su dolazili na dve nedelje - kaže dr Bosnić. - Za to je bilo neophodno da prime vakcinu protiv tetanusa i protiv rabijesa, odnosno besnila. U međuvremenu, izmenio se model vakcinisanja, pa se ove vakcine primaju ređe, a u plazmi davalaca više nema dovoljno antitela da bismo dobili neophodan nivo antitela za proizvodnju seruma. Zato je broj davalaca smanjen - konstatuje dr Bosnić.