ZA TRAŽENJE MILOSTINJE KAZNA DO 10.000 DINARA ILI ZATVOR 30 DANA: Koliko u Srbiji ima dece prosjaka i ko i šta ih na to tera
U najvećem riziku od prosjačenja u Srbiji su pripadnici romske populacije kao najsiromašniji. Jedno od dvadeset domaćinstava redovno ili povremeno ostvaruje prihod prosjačenjem, a u više od trećine porodica sa decom ona su uključena u neki oblik rada na ulici. U petini je to ostvarivanje prihoda prošnjom, a nešto manje pranjem šoferšajbni.
Foto P. Milošević
Ovo su neki od navoda iz rada "Prinudno prosjačenje - Analiza propisa i institucionalne prakse u Srbiji", koju je uradio nezavisni konsultant Vladan Jovanović za Astru (Akcija protiv trgovine ljudima).
Predstavnici policije na prvom mestu među decom-prosjacima vide romske mališane (43 odsto) i decu prisiljenu na rad od organizovanih grupa (27 odsto), zatim decu ulice (22 odsto) i onu iz siromašnih porodica (16,7 odsto). Zaposleni u centrima za socijalni rad kažu da je najviše onih koje organizovane grupe prisiljavaju na rad (48 odsto), a slede romska deca, ona iz siromašnih porodica i deca ulice.
Vladan Jovanović primećuje da maloletnici koji prose nemaju jasno priznat status žrtve eksploatacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a sa navršenih 14 godina smatraju se izvršiocima krivičnog dela ili prekršaja i izriču im se sankcije. Takođe, kapaciteti organa i ustanova nadležnih za prevenciju i suzbijanje dečjeg prosjačenja su nedovoljni i ne postoje stručni standardi koji određuju postupanje organa u ovim slučajevima. Kriminalizacija i kažnjavanje dece koja prose i njihovih roditelja nisu umanjili pojavu "dece ulice".
- Centri za socijalni rad nemaju šta da ponude deci koja su žrtva prosjačenja - kazao je Jovanović na predstavljanju analize. Foto: P.Mitić
Predstavnica Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Sanja Kljajić istakla je da ne postoje institucinalne usluge i programi, niti adekvatni smeštaj za mališane koji su žrtve prinudnog prosjačenja, niti bilo kakva alternativa koja bi im se ponudila.
Postavlja se pitanje i šta je adekvatna "kazna" za traženje milostinje, budući da najčešće prose oni koji su iz siromašnih porodica. Kako da plate zapećenu kaznu 5.000 - 10.000 dinara, ako dnevno isprose 1.000, i da li je adekvatna zamena 30 dana zatvora? Takođe, propisi i dete u pratnji roditelja ili drugog odraslog lica koje prosi, tretiraju kao da samo prosi. Inicijative za dekriminilizaciju dečjeg prosjačenja i priznavanje deci statusa žrtve nisu uzimane u obzir kod zakonskih izmena, pa se mlađem maloletniku (14-16 godina) može izreći vaspitni nalog, a starijem krivične sankcije.
24 ŽRTVE TRGOVINE
PREMA evidenciji Centra za žrtve trgovine ljudima, u 2021. registrovano je pet žrtava prinudnog prosjačenja. U 2022. bilo ih je osam, a u 2023. do novembra - 11. Ukupno 24.
Za 2021. godinu prvi put su od centara za socijalni rad zatraženi podaci o deci žrtvama zloupotrebe dečjeg rada koja rade na ulici. Od ukupno 39 identifikovanih, 35 je bilo u prosjačenju. Sva ova deca ili njihove porodice već su bili korisnici usluga centara. U 2022. godini od 16 identifikovane dece žrtava, prosilo je 13. Jovanović konstatuje da su ove brojke male i da ne odgovaraju realnosti.
Analiza sudskih odluka koju je uradila Astra, prikupljenih tokom jeseni 2023, pokazuje da su za 408 lica sudovi za prosjačenje izrekli 166 opomena, u 14 je obustavljen postupak, u 30 je okrivljeni oslobođen odgovornosti, u tri slučaja je izrečen zatvor od pet do 20 dana, izrečene su i dve vaspitne mere ukora i 190 novčanih kazni. Prosečna je iznosila od 1.548 dinara (najniža 3.000, najviša 20.000 dinara). Odgovorni su morali da plate i troškove suđenja, a prosečan iznos je bio 1.700 dinara.