OBIČAJI OKUPLJAJU PORODICU: Vernici koji prate Gregorijanski kalendar proslavljaju najveći hrišćanski praznik Uskrs

Raširena, šarena lepeza isprepletanih običaja pravoslavnog i katoličkog življa, koji vekovima živi zajedno na ovom podneblju, ono je što Vojvodinu, a naročito sever Bačke, čini posebnim i jedinstvenim.

Tako je danas i u domu porodice Gabrić, Maje i Gorana, na Paliću. Šarena jaja, bogata trpeza i, što je najvažnije, cela porodica na okupu su najveći razlozi zbog kojih ovaj praznik svi željno iščekuju. Ipak, najviše mu se raduju najmlađi - jedanaestogodišnji Bogdan i osmogodišnja Sofija, koji su od ranog jutra po dvorištu tražili šarena jaja, u pomoć su im pritekla starija braća Veljko i Vasilije, a onda su za trud svi dobili poklone.

- U našoj kući se slave oba Uskrsa, i katolički i pravoslavni, tako da se uskršnja atmosfera kod nas oseća jako dugo. Počinje najpre ukrašavanjem kuće, branjem cveća, "cica maca" na koje kačimo šarena jaja. Kako u kući imamo i ona koja su veoma stara i za nas posebno vredna, ukrašena slamom, to radimo vrlo pažljivo i sa puno ljubavi - priča nam Maja. - Na Veliki petak farbamo jaja, različitim tehnikama, opet svi zajedno, i to je stvarno velika radost i za mene i za decu. Nered koji nastane u kuhinji je ništa spram njihovog truda i sreće kada vide šarena jaja, svojih ruku dela.

Iako se kod katoličkog življa ranije nije kucalo jajima, već su se ona poklanjala na Vodeni ponedeljak, običaji su se pomešali, te se sada i oni bore za "najjače" jaje. Uskršnji doručak je najsvečaniji, a na trpezi su neizostavna jaja, kuvana šunka i ren.

- Kod nas je običaj da kuvanu šunku pečemo u testu, to je nešto što je jedinstveno, što se satima peče u krušnoj peći i što samo na Uskrs svekar i svekrva spremaju. Naravno, prave se i lakumići, jagnjetina je tu obavezno - dalje objašnjava domaćica. - Naizgled, sve se vrti oko trpeze, ali ne zbog hrane, nego što će se za njom okupiti cela šira porodica. To je najvažnije. Taj duh zajedništva, ljubavi, sloge, za nas su okosnica praznika.

Uskrs se kod Gabrića proslavlja onako kako je to činjeno i pre pola veka.

- Mi smo, i u vreme komunizma, odlazili kod bake na Uskrs i Božić. Kako je bilo tada, tako je i sada, sve običaje smo nastavili mi, a prenećemo i na našu decu - dodaje Goran. - Porodica čuva običaje za ovaj praznik, ali na neki način i ovi običaji čuvaju porodicu.

Puna kuća za Uskrs i druge verske praznike je nešto što se kod Gabrića podrazumeva, iako to, u današnje vreme, nije svuda tako.

- Nikada nismo otputovali za Uskrs, niti bismo voleli da naša deca sutra odu negde, prosto bi nam srce bilo prazno da ne budemo svi zajedno - iskreno će Gabrići. - Kako se bavimo ugostiteljstvom i turizmom, vidimo da tokom praznika imamo veću posećenost, ljudi iskoriste slobodne dane za putovanje, i to je u redu, ali ipak mislimo da treba ostati kod kuće i posvetiti se najbližima.