ZA SMRT DETETA SLOBODAN VIKEND I GODIŠNJI ODMOR: Zašto roditelji mališana stradalih u saobraćaju traže pooštravanje kaznene politike
OŠTRIJE kazne za počinioce teških krivičnih dela sa smrtnim ishodom u saobraćaju dovešće do smanjenja broja tragedija, tvrde u Udruženju roditelja dece stradale u saobraćaju.
Foto: Tanjug
Kako su naveli u obraćanju javnosti na društvenim mrežama, bahati vozači u Srbiji dobijaju minimalne kazne, oportunitet, nanogice ili novčane nagodbe.
Za smrtni ishod iz nehata zaprećene kazne su od jedne do osam godina, a za smrtni ishod usled dejstva alkohola, opijata, nasilničke vožnje i na prešačkom prelazu od dve do 12 godina. Međutim, kažu, u praksi kazne su doslovno minimalne: jedna godina ako je poginula punoletna osoba, a dve do tri godine za smrt deteta.
Kada se preračuna broj zatvorskih dana, kazne su od 200 do 350 zatvorskih dana, odnosno manje od jedne godine.
- Zatvori u kojima krivci izdržavaju sankcije otvorenog su tipa: oni izlaze petkom u 14 sati na slobodan vikend i vraćaju se ponedeljkom u osam. Nose svoju garderobu, imaju godišnje odmore, nagradne dane, bračne posete i, kao i za sva krivična dela, posle dve trećine odslužene kazne, pravo na uslovni otpust. Tako se i dođe do 200 - 350 dana za tri godine izrečene kazne - objašnjavaju roditelji stradale dece. Foto: Printskrin
Zato su pokrenuli inicijativu za pooštravanje kaznene politike kada su u pitanju saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, ne bi li se sprečile buduće tragedije.
- Kada bi dva - tri vozača dobila 10 godina umesto sadašnjih godinu dana zatvora, kultura vožnje bi se značajno promenila. Apsurd je da optužene osobe za smrtne ishode nisu nikako sankcionisane do pravosnažne presude, koja može da se čeka godinama. Mogu da voze i putuju, čak i van zemlje, i mnogi od njih to iskoriste kako bi pobegli nakon presude. A za prekoračenje brzine oduzima se dozvola na određeni period - naglašavaju roditelji.
12 MALIŠANA STRADA GODIŠNjE
PREMA podacima Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), u Srbiji svake godine pogine 12 dece do 14 godina, dok 1.500 bude povređeno. Godišnje strada oko 120 mladih između 15 i 30 godina, a više od 6.000 pretrpi teže ili lakše telesne povrede. Društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda na godišnjem nivou koštaju našu zemlju 4,1 milijardu evra.
Takođe navode primer Holandije i uopšte skandinavskih zemalja, kao i Velike Britanije, gde se broj poginulih pešaka, biciklista i motorista sveo na jedan do dva godišnje od trenutka pooštravanja kazni.
Udruženje, inače, čini više od 50 porodica čija su deca, bilo mlađa od 14, bilo punoletni mladi ljudi, poginuli na putevima Srbije, a neki od krivaca, kako kažu, ni godinama nakon počinjenog dela nisu osuđeni.
ABS je u saradnji sa Odsekom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokrenula pre pola godine Kol centar za psihološku podršku žrtvama saobraćajnih nezgoda i porodicama stradalih. Pozivi i stručna podrška su za građane besplatni, a broj je 0800 085 087.