VARVARIMA SUPROTSTAVLJAMO KULTURU I PAMĆENJE: Sa okruglog stola "Kosovo i Metohija - Istorija i kulturno nasleđe" na Bogoslovskom fakultetu

Ovo je juče poručio patrijarh srpski Porfirije otvarajući naučni skup "Kosovo i Metohija - istorija i kulturno nasleđe" na kome su sveštenici, univerzitetski profesori, naučnici govorili na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, o ovoj aktuelnoj i važnoj temi.

Podsećajući na poruku koju je patrijarh Pavle uputio 1999. godine, u manastiru Gračanica međunarodnim predstavnicima:"Mi Srbi ovde na Kosovu i Metohiji smo ono što su naše svetinje", patrijarh Porfirije je rekao:

- Vođeni smo ljubavlju Hristovom i danas, 25 godina od početka velikog stradanja našeg naroda, 25 od donošenja Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, i 20 godina od martovskog pogroma. SPC, njeno sveštenstvo, monaštvo i verni narod na Kosmetu 25 godina žive u uslovima koji su i svetu, i nama poznati. I treba da govorimo neprestano o srušenim i spaljenim svetinjama, o našoj pobijenoj braći, sestrama i deci, otetoj i uzurpiranoj imovini, zaoranim grobljima, a posebno o promeni identiteta na primer Studenice Hvostanske, zatim crkve Svetog Nikole u Novom Brdu, Dečana, Gračanice... Svedoci smo različitih vidova istorijskog revizionizma, ali ovde se čak ne radi o revizionizmu, kada žrtvama i zločincima zamene mesta.

Poglavar srpske crkve kazao je da su na delu potpuno fiktivne, imaginarne konstrukcije o poreklu srpskih svetinja, i pozvao kosovske Albance na dijalog, jer na Kosmetu "ima mesta za sve".

- Ako mi, kao narod, zaboravimo Kosovo, bićemo i sami zaboravljeni - naglasio je episkop bački Irinej u uvodnom izlaganju. - Ako zaboravimo Kosovo i Peć, Prizren, Gračanicu, Dečane, sve naše svetinje, bićemo zaboravljeni i sami ćemo sebe zaboraviti, što ne dao Bog. Kosovski zavet kao naš doživljaj Hristovog Novog zaveta, aktuelan je ne samo danas, već trajno. Naš narod, kao hrišćanski narod, nepogrešivo je osetio duhovnu suštinu Lazarevog opredeljenja, njegove ličnosti, i duhovnu suštinu onoga što se odigralo na Kosovu polju u bici 1389. godine, a što se evo vekovima odigrava na tom istom grdnom sudilištu, a kako stvari stoje, tako će biti i u doglednoj budućnosti.

Episkop Irinej je rekao da čovek sa Bogom sklapa zavet, bez čega i nije puni i pravi čovek, već nedovršen i nesavršen:

- On je u tom slučaju samo biće koje diše i ništa više, kao što je pre dva dana rekao predsednik naše države, potpuno u duhu kosovskog zaveta, shvatajući i tvrdeći da samo kao zavetno biće, kao biće zaveta, čovek ne samo što diše telesno, nego diše, živi i duhovno.

Episkop raško-prizrenski Teodosije je rekao da SPC na Kosmetu prolazi možda najteži istorijski period postojanja:

- Naš verni narod u čiji je identitet i duhovnu svest duboko utkana tradicija svetosavlja, nasleđe Nemanjića i kneza Lazara, zajedno sa svojim sveštenstvom i monaštvom ostaje i opstaje na svojoj teritoriji u koju je utkano naše duhovno biće. Ne postoji prostor gde Srbi teže žive, imajući u vidu česte oružane napade, pljačke, odsustvo osnovnih ljudskih prava, mogućnosti da zaštitimo svoj identitet. Gotovo da ne prođe nijedan dan, a da se ne dogodi novo stradanje. Gledamo lica ljudi, koji često dolaze sa suzama u očima, duboko osećajući da dolaze u očev dom, u svoju duhovnu postojbinu, da bi zahvatili od vode žive koja se izliva obilno, iz moštiju naših svetitelja, i iz svakog kamena naših crkava. Oni tu napajaju svoje duše utehom, podsećajući se ko su i šta su.