AMERIKA HTELA DA BUDETE NJENI VAZALI: Profesor Boris Šmeljov o razlozima Vašingtona koji su doveli do agresije na Jugoslaviju

Ali, to je u suštini bio pravi rat Amerike i saveznika protiv jedne male zemlje u kojoj žive ponosni ljudi. Vašington se za to dugo pripremao i u toj zločinačkoj agresiji ništa nije bilo spontano, jer je taj rat pripreman od početka devedesetih godina. Vašington je želeo da na Balkanu ima vazalske zemlje koje će mu biti u svemu poslušne. Milošević nije hteo da igra po tim pravilima i oni su odlučili da njega i srpsku armiju slome, pokore i ponize. Sve njihove priče o razlozima i povodima za rat su samo njihova opravdanja pred svojom javnošću - kaže za "Novosti" ugledni moskovski profesor i stručnjak za međunarodne odnose dr Boris Šmeljov.

On dodaje da su Amerikanci uspeli da ostvare cilj da na Balkanu, tj. bivšim jugoslovenskim republikama, imaju poslušnike. Jedino im se odupire Srbija.

- Ako se analiziraju ratovi posle 1945. lako se može primetiti da su Amerikanci i saveznici uvek birali žrtvu koja nije mogla da im se suprotstavi. Sve su to "pakovali" u propagandnu ambalažu demokratizacije tih nesretnih država. Sve te zemlje, od Vijetnama pa kasnije do Jugoslavije, Iraka, Avganistana, Sirije i Libije su bile daleko slabije i nisu mogle vojnički da im se suprotstave. Pošto nisu htele da prihvate ucene iz Vašingtona usledila je američka surova kazna - ističe profesor Šmeljov.

Za pogibije hiljade civila Amerikanci nikada nisu odgovarali ni pred jednim sudom. U svim zemljama gde su ratovali i naivnima obećavali da im donose demokratiju ostale su samo ruine. Nijedna od tih zemalja nije dobila kompenzacije za štetu. Kasnije Amerikanci obično tvrde kako je sve to prevaziđeno i da oni organizuju dolazak investitora.

- Kakvu to Amerikanci donose demokratiju onima koje bombarduju i ruše im zemlju - svi dobro znaju. Unište mnoge objekte i raznim ekonomskim merama dovode do pada životnog standarda, a potom postavljaju marionetska rukovodstva koja treba da ubede narod kako je sada sve bolje. Ali, ta američka politička taktika malo je gde uspela. U većini zemalja gde su doneli samo zlo i bedu, narod to nikada nije zaboravio. Objektivno gledajući, američka ratna mašina je potrošila mnogo novca, ali ne može da se pohvali kako su je zavoleli narodi država gde su ratovali - ističe profesor Šmeljov.

Upravo zbog tog američkog siledžijstva, sve je veći broj ljudi koji je izgubio poverenje u međunarodno pravo i stiče se utisak da je Organizacija ujedinjenih nacija jedna velika pričaonica, koja nema nikakvog autoriteta. Prisetimo se da je predsednik Bajden bio jedan od glavnih američkih političara koji je devedesetih godina otvoreno pozivao da se bombarduje Jugoslavija. Ništa bolja nije bila američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, koja je kao Jevrejka jedno vreme sklonište našla u Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, ona je sve to zaboravila i prigrlila je abanske teroriste pre svega Hašima Tačija.

Mnogi građani Rusije su devedesetih godina bili ogorčeni na predsednika Jeljcina koji nije pomogao bratskom narodu da se odbrani od NATO agresije. I danas se mlađe pokolenje pita zašto Jeljcin nije pokušao da nešto učini.

- Nažalost u to vreme je Rusija bila preslaba i nije zaista ničim ozbiljnim mogla da pomogne Jugoslaviji. Upravo u to vreme je Rusija doživela ekonomski kolaps. Jeljcinovo rukovodstvo koje je dopustilo privatizaciju velikih industrijskih objekata, što je bila ogromna pljačka, bavilo se prosjačenjem kredita na zapadu. U Americi su ga predstavljali kao demokratu, jer im je odgovaralo što im slaba Rusija i njen predsednik stalno popuštaju. To što je Jeljcin na kraju zabrundao, nije imalo nikakvog efekta. Slanje pregovarača Černomirdina, da sa Ahtisarijem pregovara sa Miloševićem, nije bilo od koristi Srbima - priseća se profesor Šmeljov.

Pisac ovih redova je pravio intervju sa Černomirdinom kad je napisao memoarsku knjigu oko pregovora sa Miloševićem. Tada je on bio ambasador u Kijevu. Černomirdin je ispričao da mu je Jeljcin sugerisao da zajedno sa Ahtisarijem ubede Miloševića da pristane na Kumanovski dogovor.

- Znaš da mi moramo da razgovaramo sa Amerikancima da nam daju kredite. Zbog toga nagovarajte Miloševića da što pre prihvati uslove o prestanku rata - kazao je Jeljcin svom emisaru. Černomirdin je Miloševiću govorio da on samo hoće da ga upozori da će Amerikanci bombama sravniti Srbiju, pa neka on sam kao predsednik odluči kako da postupi.

Nesporno je da je većina ruskih generala, kao i naroda, bilo srcem i dušom na strani Srba, ali ništa ozbiljno nisu mogli pomoći. U kakvom je stanju bila vojska dokaz je da su imali problema sa gorivom da bi jedan obaveštajni brod pokrenuli iz Sevastopolja da krene ka Jadranu.

U Rusiji sada mnogi kažu da su Srbi, pre svega Slobodan Milošević, bili u pravu kad su govorili da to što su tada Amerikanci radili Srbima je zapravo bila uvertira onoga što će se dogoditi Rusiji.

Mnogima nije uopšte jasno kako to da u Evropi osim par časnih lidera malih zemalja niko od vodećih političara velikih zemalja ne vidi ili ne želi da se suprotstavi američkom rukovodstvu koje vodi svet ka trećem svetskom ratu.

- Nažalost, u Evropi su na sceni političari niskog nivoa. Pogledajte Makrona. On je smešna ličnost u poređenju sa De Golom. Ništa nisu bolji lideri Nemačke i Velike Britanije - objašnjava Šmeljov.

On dodaje da se narod na zapadu polako osvešćuje, ali tamo i dalje stiže iskrivljena neobjektivna slika jer glavne agencije i mediji su u rukama onih koji podržavaju ratove koje kreiraju u Vašingtonu. Dosadašnje iskustvo govori još nešto: da nikad Zapad neće priznati svoju krivicu i uvek će naći neko svoje opravdanje i to kao istinu gurati kroz svoje moćne medije.

Slikovit primer je Avganistan gde je američka vojska sa saveznicima sramno pobegla, ali su kasnije kroz medije pokušali da ubede svoj narod i vazale da su oni mnogo dobrog ostavili u Avganistanu. Ako misle na ogromne količine vojne tehnike, viskija i piva koje nisu mogli u žurbi da ponesu onda su zaista u pravu.

SAMO ZA SILU ZNAJU

POLITIKA SAD i njena agresivnost se nije ni do danas promenila.

- Mnogi američki političari tzv. jastrebovi su glavni huškači ratne atmosfere i zalažu se da se problemi rešavaju silom. Oni smatraju da Amerika ima pravo da kažnjava svaku zemlju koju smatra neposlušnom. Ako se analizira stil i taktika vođenja politike Vašingtona, ništa se nije izmenilo ni sada. Do rata u Ukrajini ne bi ni došlo da je ostala neutralna i da NATO nije hteo da se približi ruskim granicama. Prisetimo se šta je sve Zapad obećavao Ukrajincima u vreme nemira na Majdanu. Govoreno im je da će biti brzo primljeni u EU i NATO. Ali, ta obećanja su bila lažna i sada je Ukrajina poluprazna i razrušena - kaže Šmeljov.

BONUS VIDEO - ZAJEDNIČKA VEŽBA: Kina, Rusija i Iran sa zajedničkom budućnošću