U JAJINCIMA NAJVIŠE ŽRTAVA POSLE JASENOVCA: Počela istraživanja spomen-parka, na mestu najvećeg gubilišta našeg naroda u Srbiji (FOTO)
PODRUČJE Jajinaca je, posle Jasenovca, najveće gubilište i grobište srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, a svakako najveće na tlu Srbije.
Foto: D. Milovanović
Pa, ipak, do danas se ne zna na kojim su tačno mestima masovne grobnice, niti Spomen-park ima onaj stepen zaštite kao kulturno dobro koji zaslužuje. Zato su Muzej žrtava genocida i stručnjaci Centra za nove tehnologije "Viminacijum", koji deluje pri Arheološkom institutu SANU, juče počeli geofizička istraživanja, ne bi li detektovali tačne lokacije stradanja.
Ovo je veoma važno kako se ne bi desilo da krene izgradnja buduće zgrade muzeja ili drugih objekata na grobnicama ili, pak, da one ne bi slučajno bile vraćene starim vlasnicima u postupku restitucije.
Biće istraženo oko dva i po hektara prostora, prvi put posle 80 godina. Vladimir Miletić, geofizičar Centra za nove tehnologije "Viminacijum", objasnio je da će u naredne dve-tri nedelje, zavisno od vremenskih uslova, raditi korišćenjem nedestruktivnih metoda - geomagnetske i elektromagnetske, odnosno georadarske, koje neće ni na koji način izmeniti prostor.
ZAŠTITA KAO ZA ŠUMARICE
SPOMEN-PARK "Jajinci" je utvrđen za kulturno dobro odlukom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda 1987. godine, a naš cilj je da se odredi kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, odnosno da dobije najveći stepen zaštite, takozvanu nultu kategoriju, poput Šumarica i drugih stratišta. Nelogično je da ovo, neuporedivo najveće stratište, ima najniži stepen zaštite. To ćemo završiti u saradnji sa beogradskim i republičkim zavodima za zaštitu spomenika kulture i nadamo se da će do komemoracije, početkom oktobra, Jajinci biti nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja - kaže Dejan Ristić.
- Te dve metode su komplementarne, očekujemo da će dati rezultate, na osnovu iskustava na nekim sličnim lokacijama, kao što je područje stratišta Donje Gradine. Uređaji mogu da snimaju do pet-šest metara dubine, ali mi ćemo biti na tri-četiri metra. Nakon spaljivanja posmrtnih ostataka, u tlu se zadržava remanetna, tzv. zaostala magnetizacija i ona može da se registruje ovim, vrlo preciznim aparatima. Zasada ne znamo da li su leševi i koliko njih spaljeni, da li nešto od posmrtnih ostataka još postoji, da li je pepeo vraćan u jame i da li je korišćen kreč, koji pravi veliku razliku u karakteristikama tla, pa je lakše i uočljiv. Svakako očekujemo rezultate - kaže Miletić.
Bojan Arbutina, kustos-istoričar Muzeja žrtava genocida, institucije kojoj je Vlada poverila na brigu Spomen-park, objašnjava da je to mesto pre 88 godina zamišljeno kao jedno od najvećih strelišta Vojske Kraljevine Jugoslavije.
- Gradnja strelišta je počela 1936. i izgrađeno je tridesetak odsto od zamišljenog plana, da bi već 1941. prostor postao najveće stratište u okupacionoj zoni Srbije. Tokom četiri godine na ovom mestu je ubijeno i sahranjeno više od 60.000 ljudi, uglavnom civila, iz Beograda, ali i cele Srbije, pa i okupirane Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata nastao je Spomen-park Jajinci sa centralnim spomenikom autora Vojina Stojića. Godinama se srećemo sa stalnom devastacijom nesavesnih građana: tragovima automobilskih guma, polomljenim klupama, smećem - kaže Arbutina.
Muzej je pokrenuo rekonstrukciju nekadašnje čuvarske kućice, koja će postati i kustoska, a u planu je i pisanje prve naučne studije o strelištu, stratištu i memorijalu.
Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, izjavio je da je tužno to što se sa istraživanjem lokaliteta kreće punih 80 godina od okončanja rata i to što područje tek sada dobija pravno lice koje će se o njemu starati.
POGREŠNO MARKIRANjE
U DONjOJ GRADINI
CENTAR za nove tehnologije "Viminacijum" radio je probna istraživanja na malom prostoru u Donjoj Gradini, gde je ubijen najveći broj Srba u okviru sistema jasenovačkih logora. Kako objašnja Vladimir Miletić, geofizičar, te grobnice posle rata nisu obeležene tačno, jer je verovatno markirano po nečijem sećanju.
- Videli smo da su grobnice pogrešno obeležene i da trećina ima osteološki materijal, dok dve trećine nemaju. Detektovali smo krupnije kosti zalivene krečom. Zato bi trebalo snimiti celo to područje i napraviti mapu grobnica, koje će zatim biti ispravno obeležene - kaže Miletić. Foto: D. Milovanović
- Cilj je da se rade isključivo nedestruktivna istraživanja, kako bismo čuvali dostojanstvo ostataka žrtava - rekao je Ristić. - Kada detektujemo masovne grobnice, one će biti dostojno obeležene i sačuvane od nebrige. Opšti konsenzus je da se ovde gradi nova zgrada Muzeja žrtava genocida. Budući da su tu sahranjeni pripadnici različitih naroda i veroispovesti, posebno imajući u vidu da versko učenje u judaizmu ne dozvoljava da se interveniše na posmrtnim ostacima, razgovaraćemo sa starešinama verskih zajednica nakon što se preciziraju lokacije grobnica, da vidimo u kojoj meri možemo da sprovodimo eventualna arheološka iskopavanja i dođemo i do istorijskog materijala.