PROCENA ŠTETE ZA DVE NEDELJE: Naši istraživači rade na projektu bržeg utvrđivanja oštećenja
PROCENA štete nastale na objektima usled zemljotresa trebalo bi ubuduće da traje tek nekoliko nedelja, a umesto popunjavanja brojnih formulara kao "dokaz" za dobijanje novca za obnovu, dovoljna će biti samo fotografija oštećene zgrade.
FOTO: Tanjug/AP
Multidisciplinarni tim eksperata u oblasti zemljotresnog inženjerstva, mašinskog učenja, organizacije građenja, analize podataka i matematike radi na razvoju alata koji će omogućiti brzu procenu upotrebljivosti i stepena oštećenja kuća i zgrada nakon zemljotresa.
Projekat pod nazivom RELAR finansira sa 272.899 evra Fond za nauku Srbije u okviru programa "Prizma". Rok za završetak je do kraja 2026. godine.
U razgovoru za "Večernje novosti" rukovodilac tima, doc. dr Marko Marinković, master inženjer građevinarstva na Građevinskom fakultetu u Beogradu, kaže da su, nakon zemljotresa u Albaniji 2019. godine, kao i u Hrvatskoj 2020. godine, Građevinski fakultet u Beogradu i Srpsko udruženje za zemljotresno inženjerstvo, okupili tim eksperata za obilazak pogođenih mesta. Glavni problem koji su uočili bio je spor i dug proces procene upotrebljivosti objekata i stepena oštećenja. To je za posledicu imalo da stanovnici pogođenih oblasti žive u domovima za koje nisu sigurni da li su bezbedni, ili su napustili kuće, iako možda nije trebalo. Pošto inspekcijski timovi nisu stigli da obiđu njihovu kuću ili zgradu, bili su neobavešteni o stepenu oštećenja. Foto: Privatna arhiva docent dr Marko Marinković
- Naš pristup se zasniva na primeni mašinskog učenja i automatizaciji unosa i obrade podataka - objašnjava Marinković. - Da pojednostavimo, na postojećim primerima zemljotresa mi ćemo da istreniramo model da, na osnovu 10-20 odsto pregledanih objekata, daje procenu upotrebljivosti i oštećenja svih objekata u pogođenoj oblasti. To znači da neće biti potrebno da se obiđu sve zgrade već reprezentativan uzorak, a na osnovu njega će se dati rezultat za sve ostale. Pored toga ćemo razviti i model koji će brzo definisati potrebne resurse - količinu radova, materijala, ljudstva, mehanizacije za oporavak i obnovu nakon zemljotresa. Ovo je jako bitna, ako ne i najbitnija stavka, jer je ona u sadašnjoj praksi najkritičnija i obično predstavlja „kamen spoticanja".
I VOLONTERI PROCENjUJU
- NAŠA ideja je da razvijemo model koji će moći da primene inženjeri i arhitekte, ali i koji će biti zasnovan samo na slikama i snimcima oštećenih objekata, tako da će moći da ga primene volonteri koji ne moraju biti eksperti - objašnjava naš sagovornik. - Baš ovo je sada problem, jer nije moguće naći veliki broj inženjera i eksperata za obilazak terena nakon zemljotresa. Ali ako bi process bio automatizovan i nezavisan od ljudskog faktora, već zasnovan na ekspertskom modelu, onda bi on brže davao rezultate, ali i objektivnije. Opštine, regije i države mogle bi da pripreme model unapred, tako da se tačno zna koji se objekti obilaze kada se dogodi zemljotres. U skladu sa tim korisnici mogu biti lokalne vlasti, ali i osiguravajuća društva, koja bi mogla da dobiju bitnu informaciju vezanu za polise osiguranja.
Marinković navodi da se donacije koje, uglavnom, dolaze od Svetske banke i drugih organizacija, ne mogu koristiti dok se ne uradi procena gubitika, koja se određuje iz podataka o stepenu oštećenja. U Albaniji je to trajale šest, a u Hrvatskoj oko četiri- pet meseci.
- Kada razvijemo naše modele, taj proces će trajati dve do tri nedelje - ističe naš sagovornik. - Prednosti su mnogostruke. Informacija o stepenu oštećenja koja je u direktnoj vezi sa nivoom sredstava potrebnih za obnovu, dovodi do toga da se sredstva iz svetskih fondova brže obezbede. Samim tim, obnova počinje ranije, a i oporavak kraće traje. Ljudi se brže vraćaju svojim domovima i životu pre zemljotresa. Time bi se process oporavka celog društva pogođenog zemljotresom značajno ubrzao.
Tim će iskoristiti iskustva i podatke iz zemljotresa u Kraljevu, Zagrebu i Petrinji, a pošto su posetili Tursku nakon zemljotresa i učestvovali u procesu procene stepena oštećenja, moguće je da će imati i te podatke na raspolaganju za "treniranje" i unapređenje svog modela.
- Tokom rada, članovi tima će posetiti objekte u Petrinji koji još uvek nisu obnovljeni i na njima simulirati primenu naprednih tehnologija prikupljanja podataka, jer se jedan deo projekta bavi i automatizacijom prikupljanja podataka na osnovu slika i snimaka - kaže Marinković. - Sada je procedura da se podaci prikupljaju formularima, najčešće elektronski kroz aplikaciju na tabletu ili telefonu. Ali jedan od ciljeva projekta jeste da se objekti obiđu i samo naprave adekvatne slike i snimci, na osnovu kojih će naš model dati informaciju o upotrebljivosti, stepenu oštećenja i potrebnih resursa.
BONUS VIDEO - DR NOVOSTI: Kako biti emocionalno inteligentniji?