POČINJE VELIKI VASKRŠNJI POST: Ovo su pravila kojih treba da se pridržavate da biste se pričestili

Prvi dan Vaskršnjeg ili Velikog časnog posta je Čisti ponedeljak, a za pravoslavne vernike sledi sedmica - čista koja podrazumeva najstroži post, kao i tokom poslednje, stradalne sedmice.

Vaskrs je najveći dan u hrišćanstvu, jer je vera u vaskrsenje suština hrišćanske vere.

Pored toga što je najduži u godini ovaj post se smatra i najstrožim jer se veći deo njegovog trajanja, vernici uzdržavaju od hrane čak i one spremana na ulju odnosno najveći deo se posti na vodi.

Greška je shvatati dane posta kao uzdržavanje od hrane ili neku vrstu dijete. Osnovno je, uči Srpska pravoslavna crkva, uzdržavanje od zlih misli i dela kao i više vremena provedenog u molitvi, bratskoj ljubavi i milosrđu.

Po raznim događajima i praznicima sedam nedelja Vaskršnjeg posta sastoji se iz „čiste nedelje”, „pačiste”, „krstoposne”, „sredoposne”, „gluvne”, „cvetne” i „strasne” ili „velike” sedmice. Za svaku nedelju vezan je niz običaja i pravila.

Tako se, recimo, u krstoposnoj nedelji vernicima koji su preduzeli podvig posta na celivanje tokom jutrenja iznosi časni krst. U toku gluvne nedelje se ne peva, ne svira i ne igra ali se i ne započinju novi poslovi.

Najznačajniji dan tokom strasne nedelje je Veliki petak, dana kada je na Golgoti raspet Gospod Isus Hristos.

Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina. Takođe, na praznik Blagovesti i Cveti može da se jede riba. Poznato je da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi.

Treba da znate da možete izabrati bilo koju sedmicu u toku posta, koja bi trebalo da se isposti na vodi, i te nedelje se možete pričestiti.

Za one koji strogo poštuju pravila tipika, u skladu sa SPC i dogovorom sa sveštenim licima, prva tri dana ovog posta u ponedeljak, utorak i sredu, ništa se ne jede.

Ne zaboravite da post ima dve strane: telesnu i duhovnu.

Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Post, prema rečima svetih otaca, podrazumeva pročišćenje duše i tela, a u srcu je važno negovati ljubav, dobrotu, radost i unutrašnji mir.

Vernici poste kako bi se pričestili. Sveto pričešće predstavlja sjedinjenje sa Bogom i uzima se za zdravlje, mir i spasenje.

Cilj posta je da se kroz iskrenu molitvu, praštanje i pokajanje u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Post nije gladovanje, niti zapostavljanje trpeze već je, pre svega, moralni i etički izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva, kao i izraz ljubavi prema bližnjima.

Post se provedi u molitvi, praštanju, pokajanju i pripremi za pričest koji je kruna tog dobrovoljnog odricanja.

Sveštenicima i duhovnicima prepušteno je da razreše i ublaže obaveze vernike koji zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta.

Pored uzdržavanja od loših misli i dela, vernici ne jedu mrsnu hranu - meso, jaja, sir i mleko. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Sv. četrdesetorice mučenika, a riba se tokom posta može jesti samo na praznik Blagovesti i Cveti, a svim ostalim danima posti se na vodi.

Prvih i poslednjih nekoliko dana posta se posebno strogo posti. Samo je Veliki četvrtak razrešena na ulje i vino.

Na Veliki petak bi se trebalo, kome to zdravstveno stanje dozvoljava, uzdržavati od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, kada se uzima obrok na vodi.

Takođe, na Veliku ili Strasnu subotu se posti strogo na vodi i to je jedina subota u godini koja se posti na vodi.

BONUS VIDEO: OBIČAJ SA HILANDARA - Koji je simbol česnice i badnjaka?

(Telegraf)