"PREŽIVEO SAM 12 UBODA PO TELU" Potresna ispovest Dragana koji će zauvek pamtiti stravični martovski pogrom 2004. (VIDEO)
PRVA epozoda novog podkasta "Novosti", pod nazivom "Mislim da je važno", posvećena je stravičnim dešavanjima na KiM marta 2004. godine i pogromu srpskog naroda. Naši gosti bili su Slađana Zarić, autorka mnogobrojnih filmova koji između ostalog svedoče i o ovom tužnom događaju, te Dragan Smiljanić koji je i sam bio žrtva albanskog terora pre 20 godina.
Foto: Novosti
Zarićeva je istakla, da je ljudima obično prva asocijacija na pogrom, to što je tada na prostoru Kosmeta zapaljeno nekoliko crkava, ali da je pozadina svega mnogo strašnija.
- Tog dana je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Toga dana je raseljeno 10 hiljada ljudi, od čega trajno 4 hiljade - istakla je.
Dodala je i to da srpske žrtve tog dana nisu samo ubijeni već mučeni i linčovani, te da arhivski snimci svedoče zverstvu koje je naš narod u tom periodu proživeo.
Smiljanić nam je otkrio kako je on imao tu sreću da je preživeo, te se sa knedlom u grlu prisetio najtragičnijih događaja koji su obeležili njegovo odrastanje.
- Preživeo sam 12 uboda nožem po telu, od čega četiri u predelu abdomena... Preživeo sam zahvaljujući jednom broju Iraca koji su na dan Svetog Patrika mimo vojne hijerarhije izašli i pokušali da spasu korpus od 150 Srba, mahom starijih ljudi i dece koji su živelu u zgradi Ju programa u centru Prištine. To je bio centralni deo imeđu Univerziteta, univerzitetskih domova i bolnice gde je u jednoj zgradi živelo otprilike 150 ljudi, a u ostatku Prištine možda još 50ak do 100 ljudi. Svi su locirani u čuvane gradske delove... U jednom trenutku, nekde oko 22 časa grupa ljudi je ušla u zgradu, ja sam negde pokušao da vidim šta se događa i kada sam se vraćao sa bočnih hodnika u treći ulaz, izašla su dva mladića i fizički me napali - rekao je Smiljanić.
Dodao je i to da je 17. marta već na celoj teritoriji sve što je bilo nealbansko od strane organizovane grupe ljudi, bila je targetna grupa.
Smiljanić je rekao da u tom momentu niko nije mogao da spasi naš narod, te da se u tim trenucima osećao nemoćno.
- Kada si nemoćan, i nemaš nikakav ni štap ni moć... U svom odrastanju moj najveći strah je kad pomislim na sve ono što se događalo u Aušvicu. To veče sam delio emociju tih ljudi - kazao je on.
Celu potresnu priču Smiljanića, i stav Zarićeve o dešavanjima tog kobnog marta 2004. možete pogledati u videu koji sledi:
BONUS VIDEO: PARASTOS ZA ŽRTVE ALBANSKOG BEZUMLjA: U Gračanici se obeležava 20 godina od Martovskog pogroma