METAK ISPALJEN DA GA ZAUSTAVI U ODBRANI KOSMETA: Obeležena 21. godina otkako je ubijen premijer Đinđić
MOTO koji me vuče napred je - nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike.
Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija, TV Hepi – printskrin (video)...
Ovako je govorio i radio nekadašnji premijer Zoran Đinđić (1952-2003), koji je na jučerašnji dan, pre 21 godinu, ubijen u atentatu ispred Vlade Srbije.
Na mestu na kom je nastradao premijerka Ana Brnabić i članovi Vlade položili su juče vence, dok su supruga Ružica Đinđić i sin Luka cveće doneli u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, gde je sahranjen. Poštu su mu odali njegovi politički saborci, kao i veliki broj građana. Premijer je ubijen na ulazu u zgradu Vlade, Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Profimedija, Arhiv Jugoslavije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Srbije, dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija, TV Hepi – printskrin (video)...
Uprkos brojnim analizama i knjigama koje su napisane, pozadina atentata na premijera Đinđića ni do danas nije potpuno rasvetljena. Sud nije odgovorio na pitanje zašto je Đinđić ubijen i ko su nalogodavci. Zvanično - ubio ga je zemunski kriminalni klan, ali mnogo je činjenica koje ukazuju na to da je ubijen zbog otvorenog protivljenja otcepljenju Kosova i Metohije, i zalaganja da se kosovski problem reši u korist Srbije i srpskog naroda.
- Istina je, već sam, zbog Kosmeta, pokvario odnose sa mnogo svojih kolega u međunarodnim organizacijama - govorio je Đinđić. - Neki od njih su ovo za šta se zalažem shvatili kao guranje prsta u oko. Status Kosova je, u stvari, status Srbije. Izabran sam da branim interese Srbije.
Teorija trećeg metka
OD svih teorija o ubistvu Đinđića pažnju javnosti najviše je zaokupila ona o "trećem metku" koju je tokom iskaza plasirao Milan Veruović, nekadašnji šef obezbeđenja ubijenog premijera. Naime, Đinđićevi pratioci čuli su zvuk tri ispaljena metka, a u prvim iskazima izjavili su i da je premijer stajao licem okrenut ka sporednom ulazu u Vladu, a ne leđima. Kasnije su svi, osim Veruovića, promenili iskaze.
- Ako su neki pojedinci u državi pola sata posle atentata znali ko ga je izvršio, zbog čega ga nisu sprečili - i juče je upitao Veruović. - Kad su već imali sve u svojim rukama, zašto nisu sprečili tu kriminalnu grupu da izvrši atentat? Zbog toga imamo pravo da sumnjamo u zvaničnu verziju događaja.
Brzo renoviranje mesta zločina takođe je budilo sumnju u zvaničnu verziju istrage. Puška kojom je premijer, navodno, ubijen pronađena je sumnjivo lako i praktično nije bila sakrivena, DNK uzorci važni za istragu su se "pokvarili".
Mesec dana pre ubistva, Đinđić je napisao pismo članovima Saveta bezbednosti UN u kome je upozorio da situacija na Kosovu i Metohiji može imati dramatične posledice koje mogu destabilizovati region i stvoriti nezavisnu albansku državu. Na to je upozorio i u pismu komandantu NATO za jugoistočnu Evropu Gregoriju Džonsonu, a u pismu tadašnjem britanskom premijeru Toniju Bleru istakao je da se pitanju Kosova i Metohije mora pristupiti "bez odlaganja i na odgovarajućem nivou".
Da se Đinđić usprotivio prikrivenim planovima za nezavisnost KiM pokazuje i jedan od njegovih poslednjih intervjua za medije Republike Srpske, takođe u februaru 2003. godine. U njemu navodi da je od svetskih centara zamoljen da ne talasa po pitanju KiM, a da im je odgovorio da i on ima svoje prioritete. Istakao je da je Srbija prihvatila Rezoluciju 1244, ali "da je vrag odneo šalu i da međunarodna zajednica suprotno dogovoru sve više ingerencija prenosi na lokalne strukture, te da se iza paravana stvara kosovska država". Foto Arhiva
Oštećen mural
NEPOZNATE osobe oštetile su juče mural posvećen Đinđiću, koji se nalazi na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Preko lika ubijenog premijera Srbije prosuta je crvena farba, a ispod toga su crnim slovima ispisane pogrdne poruke.
Nekoliko dana pre ubistva, u intervjuu "Večernjim novostima", Đinđić je rekao da Srbija neće prihvatiti ni formalnu, ni faktičku nezavisnost Kosova:
- Prava Srbije na Kosovu i Metohiji nisu nešto što može da nestane. Niko nema, ni među Albancima ni u svetu, prava da nam kaže: Milošević je potrošio vaša prava i vi počinjete od nule. Naravno, i albansko stanovništvo ima svoja prava. Naš pristup nije jednostran. I u Rezoluciji 1244 je zapisano da mora da bude pronađen kompromis između prava Prištine i prava Beograda. Mene zabrinjava to što tokom poslednje četiri godine sve ide mimo Rezolucije 1244.
Naredbodavci i izvršioci
KAO organizatori i počinioci atentata na premijera Đinđića označeni su kriminalci iz takozvanog zemunskog klana. A, kao kolovođe - nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, kao i vođe "zemunskog klana" Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Na premijera je pucao snajperom pripadnik Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Ulemek, osuđen na 40 godina zatvora.
Istoričar Bojan Dimitrijević, autor knjige "Zoran Đinđić", smatra da je Đinđić bio svestan, kao što je i rekao 2003. godine, da na Kosovu i Metohiji nastaje nezavisna država i da su tu procesi koji pretvaraju Kosmet u nešto što je defakto država van Srbije:
- Najupečatljivija izjava kojom je izrekao svoju svesnost po pitanju problema na KiM bila je da ne želi da neko za 50 godina kaže da je onaj Đinđić bio naivan i pravio državu za nekog drugog.