JUGOSLAVIJI SPASA NEMA: Slobodan Penezić Krcun - Tito je tražio da se Draži omogući da pobegne

Cenio je moju iskrenost, otvorenost i dozu simpatične naivnosti, kako je on govorio. Svakoga utorka održavani su sastanci Izvršnoga komiteta CK SK Srbije. Bio sam već godinu dana šef kabineta sekretara CK SK Srbije Jovana Veselinova. Sednice IK su prekidane u 9,30 sati, (počinjale su u 8. sati) CK SK Srbije bio je tada u zgradi "Hempra" na Trgu Marksa i Engelsa, danas je to Trg Nikole Pašića.

Uvek je za vreme pauze Krcun bio u mojoj kancelariji. Popio bi crnu kafu, popušio dve cigarete i pojeo jedan izuzetno suvi đevrek. Pričao mi je da ima čir u stomaku, i da mu suvi đevrek služi kao efikasno terapeutsko sredstvo. Razgovarali smo tada o svemu i svačemu. Jednom prilikom Krcun meni priča: "...Pozvao je Tito Rankovića, Neškovića i mene na razgovor kod njega. Nije saopštio o čemu će biti razgovarano. Kad smo posedali, Tito nama kaže: '...Mislim da bi OZNA trebalo da obustavi gonjenje Draže Mihailovića, šta će nam to, i da ga uhvatimo. Bilo bi dobro da ilegalno organizujemo sletanje jednog britanskog aviona u susednu livadu, Draža se ukrca u avion i odleti za London. Kao što su ustaše organizovale beg Pavelića u inostranstvo, bilo bi dobro da i Draža Mihajlović ode u inostranstvo. Eventualno hvatanje Draže, suđenje i sve te petljavine - šta nam to treba!"

Krcun nastavlja priču: "...Ranković i ja kategorički smo odbili taj predlog. Garantovali smo da ćemo Dražu živoga uhvatiti, kasnije mu suditi" Nastavlja Krcun priču:

"...Prozreli smo Titovu paklenu nameru! On je hteo da Draža u emigraciji bude pandan Paveliću, itd. A, pozadina njegova bila je da nas Srbe celoga života riba kako smo isti kao i ustaše. One su omogućile bekstvo Pavelića, a vi Srbi bekstvo Draže Mihajlovića!"

RANKOVIĆEVA I KRCUNOVA OZNA živoga su uhvatili Dražu Mihajlovića, bilo mu je suđenje i osuđen je na smrt streljanjem. Mora se priznati: Tito je bio umešni kombinator, intrigant, lažov u namerama itd. Ali, veli latinska: Ko se ne zna pretvarati ne zna vladati! Qui nescit dissimulare, nescit regnare!

Pričao je on meni više, nego ja njemu i za ovu priliku pominjem jedan relevantan detalj: "...Ako mi ne izginemo u saobraćajnim nesrećama mi rotaciju nećemo moći da sprovedemo 1967. godine. Mene će sigurno imenovati za ministra za poljoprivredu Savezne vlade. Gore sada u ime Srbije sede: Petar Stambolić, Mijalko Todorović, Milentije Popović, Koča Popović i ništa ne rade za svoju republiku. Predstavnici svih drugih republika u saveznim telima još kako se bore za ono što republike iz kojih se predlažu. Dobro, za Koču su privredni i drugi unutrašnji problemi špansko selo, on se sav posvetio spoljnoj politici, ali ostali....!"

Nijednom tom prilikom Krcun nije pominjao Aleksandra Rankovića. Ja sam to tumačio: bilo je to vreme silnih sukoba među republikama o ekonomskim pitanjima, Marko je imao drugi sektor: organizaciona pitanja, obaveštajni rad. Ne znam ni danas da li sam bio u pravu ili ne. Vladimir Dedijer je pisao, objavio, kako je saznao da Ranković i Penezić godinu dana pre Krcunove pogibije nisu razgovarali. Dedijer ne pominje razloge takvih međusobnih odnosa Marka i Krcuna.

* * * * * * * * * * *

Hrvatska je bila puna katoličkih sveštenika

JEDNOM PRILIKOM je rekao: "Tito nas Srbe još pomalo uvažava. Ali znaš li zašto - pita mene. Ja ćutim, jer ne znam šta da odgovorim. Penezić nastavlja: "...Samo zato što dajemo mnogo vojnika. Ovi drugi, Hrvati i Slovenci, mladi masovno odlaze na rad u inostranstvo, nema regruta, a još manje oficira iz tih nacija. A, Srbi po tradiciji uvažavaju vojsku. Tito sebe ne može da zamisli ako nema masovnu i jaku Armiju. A mi Srbi smo mu jedini i najsigurniji oslonac za to..."

Potom je nastavio : "...Svu vlast u državi ima Kardelj. A Kardelj je ...". Penezić nije kazao, ali sam njegovo prekidanje misli shvatio kao da je hteo reći: "...Kardelj je protiv Jugoslavije". Bilo je tada komentara: "...Kardelj stalno neke decentralizacije, vlast sve niže spušta, ali je nikako iz svojih ruku ne ispušta!"

Na ove ocene Penezićeve o Kardelju, kazao sam mu: "...Pa i Ranković ima mnogo vlasti u svojim rukama: potpredsednik je republike, lider CK SKJ, pod njegovom su šapom: unutrašnji poslovi, tužilaštvo, sudovi, boračka organizacija... Krcun je manuo desnom rukom i kazao mi: "...Nije to ništa! Marko samo sprovodi, ukoliko i to radi, propise, on ništa od sistemskih zakona i slično ne kreira. Sve je to u rukama Kardeljevim...".

PENEZIĆ JE VIŠE puta u mojoj kancelariji, u razgovoru sa mnom, iznosio dosta kritičkoga na račun dr. Vladimira Bakarića, tada sekretara CK SK Hrvatske i člana Izvršnoga komiteta CK SKJ. Penezić je Bakarića u razgovoru sa mnom "krstio", nazivao: "...Taj Buda!"

Nisam dešifrovao zašto "Buda" - propovednik religije u nekim azijskim zemljama. Bio je jednom ljut i meni u lice: "...Taj Buda, drži nama lekcije o solidarnosti, ravnopravnosti... a on svakoga dana pojede kilogram mesa o državnome trošku. U državnoj vili na Hvaru ništa ne plaća, liftom se spušta do nivoa mora, iz lifta skače u more, iz mora ga uvlače u lift i tako odlazi u svoj apartman".

Penezić je na plenumu CK SKJ marta 1964. diskutovao i oštro zamerio "više nekim ličnostima, nego nekim listovima". Tih meseci NIN je doneo duži intervju sa Vidom Tomšič, u sledećem broju sa Bakarićem o reorganizaciji federacije, prekomponovanju Jugoslavije, posebno ako je reč o nadležnostima federacije u finansiranju investicija.

Nisam tada "ukopčao" na koga Penezić nišani. To mi je dešifrovao Radoš Jovanović-Selja, tada pomoćnik Koče Popovića u ministarstvu inostranih poslova, prilikom dolaska na "čašicu razgovora" kod moga šefa Jovana Veselinova. Bio sam Seljin miljenik u Prokuplju: on je bio sekretar Okružnog komiteta Partije a ja najmlađi član Okružnoga komiteta SKOJA. Oh mladosti, najmilije doba!

U tome razgovoru u mojoj kancelariji o Bakariću-Budi, Penezić je meni vrlo ozbiljnim glasom: "...U Hrvatskoj danas (bio je to april 1964.) ima više katoličkih popova nego pre Drugog svetskog rata. A, šta su ti popovi radili prema Srbima za vreme rata!? O čemu ti popovi danas pričaju, šta rade, šta pripremaju? To Buda ne vidi ili se pravi da ne vidi, ali očigledno tamo se nešto debelo valja iza brda! ...U Jugoslaviji, više niko nikome ništa ne veruje! S nama je gotovo. Poklaćemo se ! Svake 20-te godine na našim prostorima bile su neke bune, ustanci, ratovi...Evo već 20. godina rata nema, nema ga ni na pomolu! 'A naša krv je inficirana tim ratničkim, ustaničkim bacilom. Uzavrela je. Pešak zapamti šta sam ti rekao, poklaćemo se, spasa nam nema! Nama u Jugoslaviji predstoji klanje!"
Govorio mi je to aprila-maja 1964. Par meseci pre njegovog tragičnog kraja.

BONUS VIDEO - PODKAST "NIJE SAMO NASLOV" - Nemanja Starović: Američko društvo je podvojeno više nego ikada pre