ISTORIJSKI DAN U RAČI KOD BAJINE BAŠTE: Završena je izgradnja Muzeja ćirilice

 - Pre dve godine, čelni ljudi Opštine Bajina Bašta pokrenuli su inicijativu, zajedno sa čovekom koji se upisao u istoriju muzike, Oliverom Mandićem, o stvaranju Muzeja ćirilice, ovde u Rači nadomak Bajine Bašte. Snaga argumenata je prevladala, značaj ovog mesta predmet je našeg postanka i opstanka, zato je Ministarstvo kulture podržalo projekat. Nakadašnja škola je rekonstruisana u potpunosti kroz projekat „Gradovi u fokusu“. Prošle godine smo izdvojili 17, ove dodatnih 20 miliona dinara. Građevinski radovi su završeni, predstoji parterno uređenje, izgradnja amfiteatra i formiranje jedne izuzetne postavke - naglasila je Maja Gojković, ministar kulture Republike Srbije – Cilj je da obrazujemo našu decu i da štitimo naše pismo i kulturu. Zato je radost velika, poseban je značaj ovog posla jer u 21. veku ne smemo izgubiti trku sa izazovima modernog vremena u kome deca bolje znaju latinično pismo i strani jezik, od sopstvenog. Naše pismo je značajan deo nacionalnog identiteta.

Muzej ćirilice, postaće deo obrazovnog sistema Republike Srbije a, ministarstva kulture i prosvete, zajedno će se pobrinuti da tako i bude, dodala je Gojkovićeva.

- Muzej ćirilice ćemo otvoriti tokom ove godine.Kako će muzej funkcionisati, kao lokalna institucija ili pod okriljem vlade, pokazaće početni period rada. U izazovima našeg vremena, „mobilni sadržaji“ nisu dovoljni, formiranje ličnosti kod dece mora podrazumevati pristup sadržajima visoke kulture, naš posao je da to sprovedemo u delo – dodala je Gojkovićeva.

Sadržaja budućeg muzeja biće na pretek, ovdašnja zaostavština jednaka je najvećim, probranim kulturnim biserima Evrope.

- Posle parternog uređenja uslediće formiranje postavke. Naše naučne ustanove, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, Nacionalni savet za kulturu, katedre naših univerziteta, već rade na ovom poslu. Muzej će dati i odgovore na izazove našeg vremena - rekla je Vesna Đurić, predsednik Opštine Bajina Bašta.

Podsetimo da je Bajina Bašta 2019. godine na inicijativu odbornika Siniše Spasojevića, usvojila Deklaraciju o zaštiti ćiriličnog pisma, koja se poštuje. Ostvarena je saradnja sa Maticom srpskom. Odmah zatim, pokrenuta je manifestacija „Ćirilična baština – dani ćirilice u Bajinoj Bašti“. Izgrađen je Park ćirilice u centru grada.

Danas, Bajina Bašta ima i Muzej ćirilice.

- Krenuli smo malim koracima, a danas imamo reprezentivno mesto naše kulture. Bez podrške i potpunog razumevanja Ministarstva kulture, to ne bi bilo moguće – naglasio je Siniša Spasojević, inicijator kulturnog preporoda u Bajinoj Bašti – Kultura sa sobom donosi i razvoj turizma i ostalih delatnosti, važnih za ovdašnje stanovništvo.

Zato je podsetnik o značaju Rače, važan i poučan: ono što se u prve dve decenije 21. veka dešava svetinjama na Kosmetu, srednjovekovni manastir Rača na kosinama Tare u zapadnoj Srbiji proživeo je u svojoj istoriji - nekoliko puta. Uništavana u prošlosti do temelja, porobljena, drevna zadužbina kralja Dragutina nadomak Bajine Bašte ne samo da je opstala, već se u najtragičnijim vremenima uzdizala kao duhovni i kulturni svetionik nove, savremene Srbije. Takva je, evo, i danas.

Pred Veliku seobu pod Arsenijem Čarnijevićem 1690. godine, ovdašnji monasi Račani u skitu Svetog Đorđa stvaraju obrise prvog srpskog putopisa, drame, romana, autobiografije, memoara, čak i aforizma...

U tadašnjoj Srbiji narodne, usmene književnosti javljaju se do tada nepoznate klice novih literarnih vrsta, a monasi ih u Velikoj seobi nose u fruškogorske manastire, u Beočin, Sent – Andreju... Bez Račana, koje je istorija srpske književnosti svrstala u prvu generaciju građanskih pisaca, ne bi bilo ni druge generacije u kojoj su Rajić, Orfelin, Julinac...Ne bi, bez ove kolevke, malo kasnije, moglo biti ni Dositeja…

Ovdašnji monasi Kiprijan, Jerotej i Hristifor Račanin, začetnici su srpske integracije u evropske kulturne tokove – uz Božiji udeo, oni su tako bili i ostali, čuvari kontinuiteta srpske kulture.

Maja Gojković je posle posete Muzeju ćirilice, posetila manastir Raču i ovdašnje monaštvo.

Manastir Rača, rušen i spaljivan, danas još više uz Muzej ćirilice, posle svih stradanja, najbolji je i najsvetliji primer opstanka. Današnja slika srpskog prosvetiteljskog izvora na obroncima Tare, obnovljenog i sačuvanog, prizor je i slobodnih kosmetskih svetinja - u budućnosti. Istorijska, civilizacijska borba – u Srbiju se vratila. A ova borba se može i mora dobiti.

Svaki kamen Rače o tome svedoči.

JEROTEJEVA MARITIMA

U vitrinama račanske riznice, čuva se fototipsko izdanje prvog srpskog putopisa, bliskog vizantijskom žanru – maritime, „Putešestvije k gradu Jerusalimu“ (1721), Jeroteja Račanina.

Rukopisi Račana danas su rasuti po Evropi, ima ih u više beogradskih zbirki, u Pragu, Zagrebu, Novom Sadu, Bolonji, Sent – Andreji, Cavtatu, Cetinju…

MIROSLAVLjEVO JEVANĐELjE

Malo je poznato da je Miroslavljevo jevanđelje, najstarija srpska rukopisna knjiga, od 1941. do 1945. godine čuvana u manastiru Hristovog vaznesenja u Rači.

Najvažniji spomenik starosrpske pismenosti, skrivan je ispod drvenog poda, u oltaru.

Danas se u račanskoj riznici nalazi fototipsko izdanje dragocene knjige, štampano u Johanesburgu na Vidovdan 1998. godine.

Ovde je Patrijarh srpski gospodin Pavle služio i bio u dva maha. Od 1948. do 1950. i od 1951 do 1955. godine. Deo svetih moštiju kralja Dragutina, ktitora Rače izneo je u manastir, pa ih danas možemo videti i celivati.