PREDATORI VREBAJU ČAK I MLAĐE OD 14: Koliko su česte prijave i osude zbog polnog uznemiravanja i proganjanja

Ovo relativno "mlado" krivično delo, uz delo proganjanja, zaživelo je u našoj sudskoj praksi i iz godine u godinu sve je više prijava i osuđenih. Obe inkriminacije uvedene su u naš Krivični zakonik u junu 2017, a prema dostupnim brojkama Republičkog zavoda za statistiku, od 2020. do početka prošle godine, zbog proganjanja je osuđeno ukupno 392 ljudi, a za polno uznemiravanje 224.

- Broj prijava i osuda za oba krivična dela su u porastu - konstatuje Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. - Međutim, preovlađuju uslovne sankcije, a veoma zabrinjava izricanje novčane kazne, koja, nažalost, jeste predviđena za osnovni stav kod oba dela. Zabrinjava i primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja kod proganjanja, posebno kada znamo da se u više od 90 odsto slučajeva učiniocima nalaže da uplate novac u Fond Ministarstva pravde.

Treba reći i da je polovina žrtava polnog uznemiravanja punoletna, a polovina maloletna! Još više šokiraju podaci da se i kod proganjanja pojavljuju maloletnici kao mete, a jedna je čak bila mlađa od 14! Statistika pokazuje i da godišnje od sedam do jedanaest odsto žena biva osuđeno jer nekog proganja. Međutim, ono što pravi razliku između muškog i ženskog proganjanja, prema našoj sagovornici, jeste činjenica da muško može da se završi ubistvom, čega smo bili svedoci u praksi. Kod polnog uznemiravanja, pak, broj osuđenih žena je zanemarljiv - jedna ili nijedna godišnje.

- Ono što sam primetila u iskustvu žena koje se obraćaju AŽC, jeste da policija sada, umesto da podnosi krivične prijave za delo nedozvoljene polne radnje, koje je teže od polnog uznemiravanja, podnosi prijave za polno uznemiravanje. Nažalost, postupajući tužioci prihvataju takve prijave bez adekvatnog sprovođenja istrage i promene kvalifikacije, i time i tužilaštvo i policija privileguju učinioce seksualnog nasilja - navodi naša sagovornica.

Prema rečima javnog tužioca Ljubivoja Đorđevića, koji je na čelu Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, kada je u pitanju proganjanje preko društvenih mreža, slučaj preuzima Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, dok su u drugim situacijama nadležna osnovna tužilaštva.

- Ovi predmeti su prioritetni, rade se odmah i vrlo brzo se dođe do epiloga i utvrdi ima li krivičnog dela ili ne - kaže Đorđević. - Najčešće se dešava da je progonitelj bivši dečko ili devojka, partner, ili muž, odnosno žena progonjene osobe. Bilo je i primera da nepoznata osoba nekog "ufiksira", bez obzira na to da li mu je meta anonimna ili poznata ličnost, kao što je to bio slučaj sa glumicom Draganom Mićalović. Sve oštećene kažu isto: da im je najbitnije da ih progonitelji smesta ostave na miru. Tužilaštvo odmah predaje zahtev policiji da se utvrdi identitet i u 99 odsto slučajeva sledi predlog za određivanje pritvora.

Dve trećine žrtava proganjanja između 2020. i 2022. godine bil su bile žene. Prema podacima iz 334 presude u tom periodu, od 359 žrtava samo 54 su muškarci. U 2020. sve žrtve bile su punoletne, u 2021. godini njih 114 bilo je punoletno, a tri maloletne (između 14 i 18 godina), i u 2022. godini, 133 su bile punoletne, pet je imalo između 14 i 18 godina i jedna je bila mlađa od 14.

Kada je u pitanju polno uznemiravanje, u 192 presude navedene su žrtve. Ukupno ih je bilo 247, od čega najviše u 2022, čak 107, naspram 57 dve godine ranije. Od tog broja, 203 su žene. U 2020. godini bilo je 30 maloletnih meta, od čega su dve bile mlađe od 14! Naredne godine situacija je još gora: registrovano je 47 maloletnih žrtava, od čega 14 mlađih od 14 godina, da bi 2022. broj maloletnika dostigao čak 50 i to 19 mlađih od 14 godina! Dakle, za tri godine ukupno 127 maloletnika, od kojih su 35 bukvalno deca!

Za razliku od polnog uznemiravanja, krivično delo proganjanja ne mora da ima bilo kakvu emotivnu ili seksualnu konotaciju. Ono se dešava kada neko neovlašćeno prati ili na drugi način pokušava fizički da se približi drugoj osobi protivno njegovoj volji. Tu spada i praćenje i slanje upornih poruka preko društvenih mreža, maltretiranje telefonom i SMS porukama, neovlašćeno prisluškivanje razgovora ili praćenje elektronske pošte, video-nadzor bez dozvole, uznemiravanje na radnom mestu...

U praksi žrtva jedno vreme iz straha može da ima dobru komunikaciju sa predatorom, ali, po pravilu, progonjeni imaju emocionalne i psihološke posledice, doživljavaju snažan stres, mogu pasti u anksioznost ili depresiju, često osećaju stid ili čak krivicu.

Progonitelji su opsesivno-posesivni i ljubomorni bivši partneri i partnerke ili bolesne osobe. Po pravilu, oni odbijanje shvataju kao igru, kao "da", samo uz malo "tvrđenje pazara". Zabeležen je slučaj čoveka koji je danima sedeo u kafiću u kojem je radila konobarica sa kojom je želeo odnos. Tek kada je shvatio da ga ona definitivno neće - ubio ju je.

Jelena Riznić je prošle godine javno istupila sa pričom o mladiću koji ju je sa prekidima proganjao od 2016. Međutim, progonitelja su institucije ozbiljno shvatile tek kada je na profilu predsednika države objavio da će morati da ubije ženu koja mu je (odbijanjem) upropastila život. Tada je uhapšen i razoružan.

Jelena se ni posle toga nije osećala sigurnom. Po pravilu, ove žene još godinama strepe jer nikada ne znaju kada bi predator opet mogao da se pojavi i koliko bi mogao da bude ozbiljan i osvetoljubiv.

Mnogi slučajevi budu nekažnjeni

ZAPREĆENE kazne za proganjanje kreću se od novčane do 10 godina zatvora, ukoliko žrtva zbog toga umre. Zanimljivo je da se prijava za ovo delo može podneti i protiv onih koji zloupotrebljavaju nečije podatke o ličnosti kako bi nešto prodali. Zaprećene kazne za polno uznemiravanje su od novčane do šest meseci zatvora, kada je žrtva punoletna, odnosno od tri meseca do tri godine ako je maloletna. Budući da za ovo delo nije predviđeno gonjenje po službenoj dužnosti, mnogi slučajevi prolaze nekažnjeno. Ombudsman je prošle godine inicirao pooštravanje kazni.