DUBOK DŽEP ŽELI DA OSTAVI TRAG: Da li i današnji bogataši nastavljaju tradiciju zadužbinarstva kao njihovi prethodnici

Nekada su poznati industrijalci i trgovci deo svog bogatstva trošili za dobrobit svog naroda. Beograd se ne može zamisliti bez Kapetan-Mišinog zdanja, Igumanove palate, Kolarčeve zadužbine, Vukove zadužbine ili zadužbine Nikole Spasića, a Novi Sad bez Matice srpske ili Platoneuma. Ovo je tek nekoliko najpoznatijih zgrada, od oko hiljadu fondacija i zadužbina registrovanih u Srbiji. U Arhivu Srbije je lista na kojoj su ispisana imena više od 400 zaveštalaca, a u Univerzitetskom arhivu su dokumenta 78 zadužbina i fondova, dok Arhiv SANU čuva akta 59 zadužbinara i darodavaca.

Kroz istoriju najveći broj zadužbina našem narodu je podarila vladarska loza Nemanjića. Oni nisu gradili samo svetinje, već i mostove i bolnice. Manastiri Studenica i Hilandar su najveće zadužbine Stefana Nemanje, a Žiča Stefana Prvovenčanog. Manastir Mileševa je zadužbina kralja Vladislava, unuka Stefana Nemanje, a zadužbine su i Đurđevi stupovi, Pećka patrijaršija, Sopoćani, Gračanica, Gradac, Dečani, Morača...

- Kroz zadužbinarstvo se u svim vremenima mogla sagledati ekonomska snaga, kulturna, prosvetna i celokupna duhovna moć našeg naroda. O nemalom broju zadužbina, nažalost, gotovo i da nema podataka - navodi Slavko Vejinović, autor knjige "Zadužbinarstvo kod Srba". - O tom zadužbinarstvu govore, uglavnom, legende i narodna predanja. Mnoge od njih su vremenom, nažalost, uništene, ugasile su se i nisu obnovile svoj rad, premda su u prošlosti imale značajnu ulogu u razvoju srpskog društva. Zadužbinarstvo je procvat doživelo između dva svetska rata, a najznačajniji ktitori bili su iz redova građanske provenijencije. "Crni dani" za zadužbinarstvo nastupili su posle Drugog svetskog rata, tokom vladavine komunizma. Ta kriza traje i danas zbog urušavanja sistema vrednosti i degradiranja ideje zadužbinarstva kroz poluge ekonomske moći.

Srpsku tradiciju zadužbinarstva, posle više decenija zatišja, moglo bi se reći da je prva nastavila Madlena Cepter. Donirala je izgradnju opere i pozorišta Madlenijanum, otvorila prvi posleratni privatni muzej u Knez Mihailovoj, kao i Palatu umetnosti. Osnovala je i fond za stipendiranje mladih talenata. Zadužbina Karić fondacije podigla je medicinsku školu u Ćupriji, a veliki novac su donirali za opstanak kosmetskih svetinja, posebno Pećke patrijaršije. Miroslav Mišković je podigao dečji omladinski centar na Bežanijskoj kosi, a Miodrag Kostić je poklonio kuću SOS dečjem selu u Kraljevu.

Kostić se na tome nije zaustavio. Zadužbina ovog biznismena, čiji je životni moto "radi tako da ostaviš trag", uz darivanje vredno 25 miliona evra, pokloniće prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji - Palatu nauke u Beogradu, na raskrsnici ulica Kralja Milana i Kneza Miloša. Zgrada koja datira iz 1924. otvoriće svoja vrata sadašnjim i budućim naučnicima, istraživačima, studentima i đacima...

- Želja mog oca je da Palata nauke pruži priliku novoj generaciji mladih naučnika da karijere grade u svojoj zemlji - rekao je njegov sin Aleksandar Kostić. - Da im omogućimo da ovde rade u vrhunskim uslovima i kreativnom prostoru, kao u najboljim svetskim naučnim centrima. Jer su upravo oni budući lideri naučno-tehnološkog napretka Srbije. Palata nauke biće mesto koje spaja radoznalost i strast za znanjem, i slavi sposobnost ljudskog uma da stvara, otkrije i istraži.

Pored manastira i crkava, među najvrednijim zadužbinama i fondacijama su one velikih srpskih pisaca: Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Dositeja Obradovića, Jakova Ignjatovića... Podsećajući na čuvenu poslovicu "Daj čoveku ribu i nahranićeš ga za jedan dan, nauči ga da je ulovi i nahranićeš ga za ceo život", privrednik Goran Perčević, predsednik Saveta Zadužbine Dositej Obradović, kaže:

- Najvažnija su ulaganja u obrazovanje, kulturu i zdravstvo. To nije samo investicija u sadašnjost, već i temelj za budućnost. Kroz ulaganje u ove oblasti društvo gradi trajnu imovinu. To nije samo moralna obaveza, već i investicija koja će doneti prosperitet i dobrobit svim građanima. Kako je govorio Dositej: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce".

Našoj javnosti poznate su i fondacije koje su osnovali naši proslavljeni sportisti Vlade Divac i Novak Đoković. Zahvaljujući njima, zbrinute su mnogobrojne porodice bez krova nad glavom, a mladima omogućeno da se školuju. Đokovićeva fondacija izgradila je ili renovirala čak 58 vrtića, a najbolji teniser sveta finansirao je i izgradnju crkve u postojbini svoje porodice u blizini Nikšića u Crnoj Gori. Nesebično pomaže i pravoslavne svetinje na KiM.

Političari daruju crkve

ZADUŽBINARA ima i među političarima. Nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom podigao je crkvu u rodnom selu Bajčetina. Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma izgradio je crkvu u selu Končarevo kod Jagodine, a sadašnji ministar policije Bratislav Gašić ktitor je Crkve Svetog Jovana, na brdu Bagdala iznad Kruševca.

Doprinos dijaspore

SRPSKA dijaspora neguje zadužbinarstvo i gradi Srbiju. Bogati Amerikanac srpskog porekla Slobodan Pavlović sagradio je svom narodu ćupriju na Drini spojivši Mačvu i Semberiju.Profesor dr Radmila Milentijević iz Njujorka takođe se upisala u red velikih srpskih zadužbinarki i dobrotvora, a Mile Stojaković je u Johanezburgu podigao pravoslavni crkveni hram Svetog Tome. Branko Tupanjac, iseljenik i uspešan poslovni čovek iz Čikaga, u rodnoj Hercegovini, na brdu iznad Trebinja sagradio je manastir Gračanicu. Miomir Glavčić iz Kanade u Kraljevu je podigao most, a pomaže i Jošaničku Banju i njene žitelje.