OGRANIČENJE U CENTRU GRADA DA BUDE 30 KM/H: Oko 45 odsto ispitanika podržava drastično smanjenje brzine u urbanim jezgrima
VIŠE od polovine smrtno stradalih u saobraćaju (51,3 odsto) u poslednje tri godine izgubilo je život u Srbiji zbog neprilagođene i brzine veće od ograničene. Takođe, prebrza vožnja bila je uzrok skoro trećine povreda (29,4 odsto) kod onih koji su učestvovali u saobraćanim nezgodama. Istraživanja su pokazala da oko 45 odsto ispitanika zbog toga podržava ograničenje u centralnim gradskim jezgrima na 30 km/h.
foto: S.M.Jovanović
- Tip saobraćajnih nezgoda kod kojih su neprilagođena i brzina veća od ograničene najčešće evidentirane jesu saobraćajne nezgode sa jednim vozilom. Kod 67 odsto saobraćajnih nezgoda sa jednim vozilom je bilo smrtno nastradalih lica - kažu u Agenciji za bezbednost saobraćaja, i dodaju da je najvažnija poruka koju treba zapamtiti ta da - brzina ubija!
Istraživanja Agencije pokazala su i da je 2023. godine 54,9 odsto vozača putničkih vozila poštovalo ograničenje brzine u naselju, što je najbolji rezultat otkada se sprovodi ovo istraživanje. Međutim, bez obzira na taj napredak, veliki broj vozača i dalje prihvata rizično ponašanje.
To nije samo problem u Srbiji, već i u većini drugih država, primećuju u Agenciji. Na primer, u Švedskoj polovina vozača priznaje da je makar jednom prekoračila brzinu u naselju, dok je u Austriji to priznalo čak 64,5 odsto. Uprkos tome, većina metropola, poput Pariza, odlučila je da smanji brzinu u centralnim gradskim jezgrima na 30 km/h i da ih oslobode za najranjivije učesnike u saobraćaju - pešake, bicikliste, vozače lakih električnih vozila (trotineta) i druge. Krajem prošle godine i Amsterdam je smanjio ograničenje na 30 km/h na većini svojih saobraćajnica.
Skoro polovina ispitanika (45,7 odsto) u Srbiji podržava ovakvu meru, što je u rangu sa evropskim prosekom. Foto: Agencija za bezbednost saobraćaja
Briga o poštovanju ograničenja brzine se ogleda i kroz sve češću primenu automatske detekcije prekoračenja, a naročito na auto-putevima, gde se meri prosečna (srednja) brzina. Ovaj savremeni sistem se pokazao veoma delotvornim, objašnjavaju u Agenciji, jer daleko više motiviše vozače da u dužem vremenskom roku (sve vreme vožnje auto-putem) razmišljaju o poštovanju propisa i daleko više povećava izvesnost kažnjavanja u odnosu na kontrolu brzine na određenom mestu.
- Česta predrasuda vozača jeste da se vozilo može gotovo istovremeno zaustaviti nakon pritiskanja kočnice, tzv. kočenje u mestu. Za zaustavljanje neophodno je prvo reagovanje vozača, koje obuhvata vreme potrebno za opažanje, shvatanje, rasuđivanje, a potom i vreme potrebno za premeštanje noge sa komande gasa na komandu kočnice. Tek nakon toga sledi reagovanje kočnog sistema vozila i zatim usporavanje do zaustavljanja. Zaustavni put pri brzini od 50 km/h je oko 27-28 m, a pri brzini od 100 km/h je potrebna skoro dužina fudbalskog terena da se vozilo zaustavi - objašnjavaju u Agenciji.
Nekada je brzina kretanja u naselju iznosila do 60 km/h, dok je danas ona ograničena na 50. Verovatnoća da će pešak preživeti kada ga obori vozilo koje se kreće brzinom od 60 km/h jeste 40 odsto. Smanjenjem brzine za samo 10 km/h, odnosno pri brzini od 50 km/h, verovatnoća preživljavanja je oko 80 odsto, dok je pri brzini od 30 km/h preživljavanje čak 90 odsto. To i jeste razlog smanjenja brzine u naselju i razlog uvođenja zona 30.
Za vozače sa probnom vozačkom dozvolom ograničenje je do 110 km/h na auto-putu, 90 km/h na motoputu, dok je na ostalim putevima do 90 odsto od brzine koja je dozvoljena na tom delu puta.