ZABORAVLJENA I UBIJENA DEČJA ZVEZDA LEA DAJČ: Kritike na hrvatsko predsedavanje IHROM i prikrivanje genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima

Oni su protestovali jer su, kako je rečeno, u vreme predsedavanja propuštene brojne prilike za razgovor o kulturi sećanja i informisanje javnosti o žrtvama Holokausta, genocida nad Romima i Srbima i antifašističkom otporu. Naveli su i da su tih godinu dana obeležili "konspiracija, netransparentnost i selektivan pristup istoriji".

Vesna Teršelič iz Dokumente obavestila je javnost da je ova organizacija podnela zahtev za pristup informacijama Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova, tražeći na uvid Preporuke stručne grupe Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust Vladi Hrvatske, ali nisu dobili odgovor.

Zbog "konspiracije", konstatovano je i da je propuštena prilika za javnom osudom ustaškog režima, odgovornog za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Između ostalih, čule su se i zamerke zato što se izložba fotografija "hrvatske Ane Frank" - predratnog čuda od deteta Lee Dajč, u holu Nacionalne i sveučilišne knjižnice, završila bez pomena u medijima. Na otvaranje nisu pozvani ni javnost, ni organizacije koje neguju kulturu sećanja, a liflet o izložbi štampan je samo na engleskom jeziku!

Mediji nisu bili pozvani ni na događanje organizovano 9. novembra, povodom godišnjice Kristalne noći, a nevidljiva je ostala i obnova Spomen groblja na lokaciji nekadašnjeg fašističkog logora u Kamporu, na Rabu.

Uprkos dogovoru zemalja naslednica bivše Jugoslavije, i dalje, kako je rečeno, nije obnovljena stalna postavka posvećena stradanju 12.000 Jugoslovena u logoru Aušvic-Birkenau, a menjan je i sadržaj privremenih info ploča, koje su u vreme predsedavanja IHROM postavljene u Spomen području Jasenovac, "na traženje političkih institucija".

- Šta je tome razlog? Da se ne spomene genocid nad Srbima za koji je nesumnjivo odgovoran ustaški režim? Zato pozivamo ministarstva da odustanu od selektivnog pristupa interpretacijama prošlosti, obustave cenzuru i objave svoje planove za predstojeće razdoblje - kazala je Vesna Teršelič.

Inače, Lea Dragica Dajč, kojoj je bila posvećena pomenuta izložba, bila je čuvena hrvatska dečja glumica jevrejskog porekla, koju su ustaše uhapsile u Zagrebu i deportovale je u Aušvic, gde je na putu i umrla, u maju 1943, u svojoj šesnaestoj godini. Bila je zvezda u celoj Kraljevini Jugoslaviji i najmlađa glumica Hrvatskog narodnog kazališta. Nazivali su je "čudom od deteta" i "hrvatskom Širli Templ".

Otac Stjepan bio je advokat, a majka Ivka obrazovana domaćica, koja se aktivno bavila šahom. Dajčevi su živeli u zagrebačkoj Gundulićevoj ulici, u dvospratnici.

Lea Dajč je počela da glumi u HNK u Zagrebu već sa pet godina, a prva uloga joj je bila u Frojdenrajhovim "Graničarima". U beogradskoj Zadužbini Ilije M. Kolarca gostovala je 1934.

Kada je osnovana NDH, prema rasističkim zakonima, Lei je kao Jevrejki bilo zabranjeno da nastupa. U nadi da će izbeći najgore, Dajčevi iz judaizma prelaze u katolicizam, a otac se skriva u Kliničkom bolničkom centru "Sestre milosrdnice". Za Dajčeve su se zauzimali mnogi Zagrepčani, ali nisu uspeli da ih spasu. Lea je uhapšena i sa mlađim bratom Sašom i majkom Ivkom poslata put Aušvica. Umrla je u stočnom vagonu, majka i brat stradali su u logoru, jedino se otac izvukao.

Sudbina Lee Dajč inspirisala je poznatog književnika Miljenka Jergovića da napiše čuveni roman "Ruta Tanenbauem".