PREČIŠĆAVANO SVEGA TRI ODSTO OTPADNIH VODA: "Novosti" istražuju kako će Srbija da zaštiti podzemna izvorišta i vodotokove (1)

Kada organsko zagađenje, koje smo proizveli, uđe u vodotokove, ono zapravo troši kiseonik iz vode i time uništava živi svet.

- Osim ugljeničnog zagađenja, u otpadnim vodama najčešće se nalaze i azotna i fosforna jedinjenja, koja doprinose cvetanju algi i rastu mikroorganizama - priča prof. Povrenović za "Novosti". - Oni, opet, ubrzano troše kiseonik. Sve ovo dovodi do eutrofikacije, odnosno uništavanja života u površinskim vodama, pa je potrebno mnogo vremena da se one prirodnim procesima vrate u prvobitno stanje. U novije vreme, zbog intenzivnog korišćenja različitih farmaceutskih proizvoda, posebna pažnja posvećuje se farmaceuticima, čije su koncentracije znatno manje od uobičajenih zagađujućih materija, ali imaju štetno dejstvo na kvalitet vode.

Istovremeno, hemijska sredstva za zaštitu biljaka i obradu zemljišta, pored azota i fosfora, često sadrže i teške metale, kao veoma štetne materije koje narušavaju kvalitet i površinskih, i podzemnih voda. Ako teški metali i farmaceutici dospeju u podzemna izvorišta za vodosnabdevanje, da bismo dobili čistu, pijaću vodu, moraju se primeniti daleko složeniji tehnološki postupci i izdvojiti mnogo više novca u prečišćavanje, nego da smo u startu prečistili otpadne vode i sprečili da zagađenje uopšte dođe u zemljište i podzemna izvorišta.

Prema rečima našeg sagovornika, svaka voda se može prečistiti, samo je pitanje cene tehnološkog postupka i uređaja koji bi se koristili, kao i neophodnog tehnološkog znanja. On je ubeđen da nam je potrebno jedno javno preduzeće na nivou cele Srbije, koje bi se bavilo problemom vode - kako pripremom za piće, tako i tehnologijom prečišćavanja otpadnih voda.

- Poput EPS ili "Telekoma", objedinjeno rukovođenje, analiza i donošenje kvalitetnih odluka, uključujući i izbor opreme koja bi, koliko-toliko bila uniformna na nivou bar određenih regiona, ako ne čitave države, otklonilo bi dosadašnje probleme koje imamo usled ogromne disperzije različitih rešenja, ponekad i pogrešnih - kaže Povrenović.

Veliki problem je i nedostatak kadrova na lokalu, odnosno ljudi koji imaju znanja u oblasti tehnologije prečišćavanja otpadnih voda i pripremi vode za piće. Čak i oni koji su odškolovani u ovoj oblasti, zbog loše kadrovske politike, primećuje naš sagovornik, često se opredeljuju ili za neke druge poslove ili sa lokala odlaze ka velikim centrima.

- Zato nam se dešava da, čim se izmaknemo iz Beograda, Kragujevca, Niša ili Novog Sada, uopšte nemamo kadar koji je reaspoloživ i sposoban da rešava probleme sa pripremom ili prečišćavanjem vode, što često uzrokuje različite probleme. U poslednje dve decenije, na našem fakultetu nismo imali slučaj da je neka lokalna samouprava namenski stipendirala i školovala sopstveni inženjerski kadar u ovoj oblasti, niti se bilo ko obratio fakultetu sa željom da ponudi zaposlenje takvim inženjerima - konstatuje naš sagovornik.

Budući da je država u međuvremenu sklopila sporazume sa inostranim partnerima koji bi kreditnim linijama trebalo da nam obezbede izgradnju novih postrojenja, a samo u projektu "Čista Srbija" predviđeno ih je 257, potreban je i veliki broj stručnjaka koji bi ta postrojenja umeli da održavaju u radu. Mi taj broj, primećuje profesor, trenutno nemamo i zato je potrebno da ih odškolujemo što je pre moguće.

- U poslednje dve godine imali smo veliki pad broja upisanih studenata na smerove koji se bave tehnologijom vode i prečišćavanja otpadnih voda, nezavisno od toga da li je reč o državnim ili privatnim fakultetima. Najverovatniji razlog je to što se o ovoj temi nedovoljno govori i što stanovništvo još nije razumelo da je očuvanje izvorišta i reka pitanje opstanka na ovim prostorima - kaže profesor.

Oni što se odškoluju imaju znanje da mogu ravnopravno da se uhvate ukoštac sa kolegama bilo gde u svetu. Tako je jedan profesorov student master završio na Kembridžu i vratio se u Beograd, da nastavi školovanje i karijeru na svom fakultetu, dok je drugi bio na Univerzitetu u Pragu i sa najvećim ocenama se vratio da nastavi doktorske studije u Srbiji.

Trenutno u Srbiji ima 48 postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda, ali je njihova prosečna starost daleko premašila 20 godina, što se računa kao normalan amortizacioni period. Prosečno imaju više od 28 godina i mnoga se moraju rekonstruisati ili graditi nova. Samo deo ispunjava zakonom propisane uslove u pogledu kvaliteta prečišćavanja. Tako dolazimo do toga da do potrebnog nivoa prečišćavamo tek od dva do tri odsto komunalnih otpadnih voda koje stvaramo u zemlji.

- To govori da je ogroman posao pred nama, ali i obaveza da se ne prave greške kao u osamdesetim godinama prošlog veka, kada smo gradili neka postrojenja, ali nismo obrazovali kadar koji bi ih održavao u radu - zaključuje Povrenović.