POTEGAO DO STRAZBURA ZA 65 EVRA: Srbija ponovo među 10 najtuženijih zemalja pred Evropskim sudom, neki sporovi bizarni

Ubedljivi rekorder je Turska, protiv koje je na kraju godine bilo aktuelno 23.400 predstavki (34,2 odsto), zatim Rusija sa 12.450 (18,2 odsto) i Ukrajina sa 8.750 (12,8 odsto). Slede Rumunija, Italija, Grčka, Azerbejdžan, Poljska, Srbija i Moldavija.

- Tokom 2023. godine, Evropski sud za ljudska prava je Srbiji dostavio 444 predstavke, združene u 70 predmeta, kojima je obuhvaćena 481 osoba - potvrdila je za "Novosti" zastupnica naše zemlje pred Evropskim sudom Zorana Jadrijević Mladar. - Više od 80 odsto odnosi se na neizvršenje domaćih odluka u predmetima društvenih/državnih preduzeća, a vezano je za pravo na imovinu i pravo na suđenje u razumnom roku. Ostali se odnose na pravo na slobodu i bezbednost, pravo na imovinu, pravo na slobodu kretanja i dr.

Slučajevi društvenih i državnih preduzeća već godinama zatrpavaju strazburški sud. Reč je o privatizovanim firmama čiji su radnici ostali uskraćeni za plate, doprinose, otpremnine i slično.

Prošle godine, prema rečima naše zastupnice, Evropski sud je objavio devet presuda i 99 odluka protiv Srbije. U svih devet ustanovljena je povreda nekog prava: na slobodu i bezbednost, na poštovanje privatnog i porodičnog života, na slobodu izražavanja, na imovinu, na suđenje u razumnom roku, opšta zabrana diskriminacije i sloboda kretanja.

- Od 99 donetih odluka, u 22 predmeta su predstavke odbačene nakon dostavljene odbrane Srbije, a u 77 skinute sa liste zbog potpisanih prijateljskih poravnanja ili usled dostavljanja jednostrane deklaracije (73 predmeta - pravo na imovinu - društvena preduzeća; jedan predmet - pravo na slobodu i bezbednost; tri predmeta pravo na suđenje u razumnom roku) - precizira Zorana Jadrijević Mladar.

Među onima koji su prošle godine dobili spor u Strazburu nalaze se i nekadšnji visoki službenici DB Milan Radonjić i Ratko Romić, nedavno oslobođeni pred beogradskim Apelacionim sudom u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Oni su se žalili na prekomerno i neosnovano određivanje i produženje pritvora. Iako je naš Ustavni sud utvrdio da im je pravo povređeno, nije im dosuđena nikakva naknada, a sam postupak pred Ustavnim sudom trajao je dodatne dve godine. Zato je Strazbur obavezao Srbiju da im isplati po 1.000 evra naknade nematerijalne štete.

Prošle godine naročito je bio zanimljiv predmet koji se odnosi se na neizvršenje domaće sudske odluke. Izvesni čovek se žalio jer mu nije isplaćeno dosuđeno potraživanje od 65 evra! Sud je predstavku proglasio neprihvatljivom zbog visine potraživanja, pošto nije dokazano da je uskraćivanje ovog iznosa uticalo na privatan život podnosioca. Ukoliko je sam sebe zastupao, ovaj građanin nije na gubitku, međutim, ukoliko je angažovao zastupnika, troškovi su mu bili nekoliko hiljada evra.

Novosadski advokat dr Aleksandar Todorović, koji je doktorirao upravo na temi Evropskog suda za ljudska prava, podseća da je Srbija u pojedinim trenucima bila i među prvih pet "najtuženijih" država.

- Dobro je što u poslednje dve godine imamo veći broj poravnanja - kaže Todorović. - Baš kao ni ostale države, ni naša dugo nije koristila mogućnost mirnog rešavanja spora. Sada ga češće koristi kada su u pitanju povrede koje je Sud u Strazburu ocenio kao sistemske, one koje se često ponavljaju u našem pravnom poretku.

On objašnjava da se građani najčešće žale na povrede člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju. Član 6 odnosi se na pravo na pravično suđenje (brzina i efikasnost postupka, jednakost stranaka, jednaka primena prava...) Žitelji Srbije naročito imaju primedbe na neujednačenu sudsku praksu i to ne samo između različitih sudova, već i u okviru jednog te istog. Član 1 odnosi se, pak, na pravo na imovinu. Naročito raste broj tužbi kada je u pitanju faktička eksproprijacija. Na primer, slučajevi kada su njive pretvarane u građevinsko zemljište, izgrađeni su naselje i ulice, ali se zemlja na kojoj je ulica i dalje vodi na vlasnika njive.