RASTOVIĆ: Sretenjski ustav bio prst u oko tadašnjem sistemu evropskih vrednosti
POVODOM obeležavanja Dana državnosti 15. februara istoričar Aleksandar Rastović i Miroslav Đorđević sa Instituta za uporedno pravo i potpredsednik Visokog saveta tužilaštva govorili su o Sretenjskom ustavu, ali i pogledu Evrope na taj liberalni dokument.
Sretenjski ustav
Rastović je za Tanjug rekao da je srpski, za razliku od drugih naroda svoj put nezavisnosti imao kao mukotrpnu maršrutu, koja je trajala 75 godina, pri čemu je taj put bio slojevit.
-Dug period, uz puno ljudskih gubitaka. Današnji dan je početak tog procesa, i to nije bio samo ustanak lokalnog karaktera, nije bio samo beogradski pašaluk već lajt motiv za ostale balkanske narode da krenu sličnim putem, rekao je Rastović govoreći o događajima koji su prethodili donošenju Ustava.
Za kneza Miloša Obrenovića Rastović je rekao da je, bez obzira što je bio nepismen, bio inteligentan i briljantan diplomata.
-Vrlo iskren čovek koji je shvatao potrebu za modernizacijom srpske države, rekao je Rastović.
Problem u vezi sa Sretenjskim ustavom, dodaje, jeste to što je bio jedan od najliberalnijih Ustava za situaciju u Evropi u to vreme.
-U Evropi imamo povratak jedne strane, apsolutizam, u srcu Balkana imate polunezavisnu državu, autonomnu kneževinu, koja isijava liberalne vrednosti i dovodi se u pitanje sistem vrednosti koji je zastupljen u Evropi. I naravno da je Sretenjski ustav bio jedna vrsta opasnosti za te vrednosti, to je bio jedan prst u oko tadašnjem sistemu evropskih vrednosti, ocenio je Rastović.
Đorđević je komentarisao poduhvat Dimitrija Davidovića, tvorca tog prvog srpskog Ustava i rekao da posmatrano iz tadašnje situacije deluje neverovatno.
-Neverovatno, da se pojavi jedan tako liberalan Ustav. Sudbina tog Ustava je nešto manje slavna, bio je snazi nekih 50-ak dana, ali ostaje kao trajni simbol", rekao je Đorđević.
U vezi sa izradom takvog Ustava postavlja se nekoliko pitanja, dodao je, sa jedne strane pitanje da li je to zapravo bila dobra ideja.
-Jedno je propisati Ustav, izboriti se za to, da se usvoji jedan Ustav, a drugo je pitanje da li su propisana rešenja adekvatna za društvo. Tadašnja Srbija nije u potpunosti nezavisna, i po ekonomskom i kulturno - prosvetnom i dalje opterećena vremenom turskog nasleđa, postavlja se pitanje donošenja jednog tako naprednog rešenja, rekao je Đorđević.
Sretenjski ustav je nesporno napredan, dodao je, i za današnje standarde jasno čitljiv.
(Tanjug)
BONUS VIDEO - ŠOJGU IZNEO PODATKE O KONTRAOFANZIVI Ukrajina izgubila 125.000 vojnika i 16.000 komada vojne tehnike