EKSKLUZIVNO PRIKAZANI USTAŠKI SNIMCI O PROGONU SRBA 1942: U okviru dokumentarno-igranog filma "Dve Brankove Kozare" prvi put Slikopisi NDH
JAVNOST je danas, po prvi put, imala priliku da vidi devet i po minuta autentičnih snimaka, dela Slikopisa NDH, zvaničnog žurnala Nezavisne države Hrvatske, u okviru premijere dokumentarno-igranog filma "Dve Brankove Kozare". Film u režiji Ivice Vidanovića prikazan je povodom Dana državnosti u MTS dvorani, u Beogradu, a na snimcima se vidi početak Bitke na Kozari, sekvence iz same borbe, spaljivanje srpskih sela, zarobaljavanje civila, zbegovi...
Foto Muzej žrtava genocida
- To su jedini sačuvani snimci sa Kozare iz leta 1942. koje su, posle više od osam decenija, gledaoci mogli ekskluzivno da pogledaju u okviru filma. Kompletni Slikopisi čuvaju se kod nas, u Srbiji, a Muzej žrtava genocida raspolaže digitalnim kopijama, koje su dostupne istraživačima, medijima i svima zainteresovanima - kaže za "Novosti" Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
Ovaj muzej poseduje više od 20 sati žurnala NDH, a kozaračke scene otkrio je kustos-istoričar Bojan Arbutina, koji je ujedno bio stručni konsultant na scenariju za film "Dve Brankove Kozare".
U filmu je, kroz priču kozaračkog dečaka, danas zrelog čoveka, Branka, koji pred napadom hrvatsko-nemačkih snaga beži sa parčetom pogače sam, u šumu, prikazano stradanje srpskih civila, koji su bili prinuđeni u zbegu da krenu za partizanima pred neprijateljskom vojskom koja ih je brutalno ubijala i palila sela. Prema Ristićevim rečima, u zbegu je bilo oko 80.000 Kozarčana, a u šumama oko 2.000-3.000 partizana. Opkolile su ih snage od oko 30.000, do zuba naoružanih, vojnika. Odnos je bio jedan prema deset. Oko 800 boraca i 10.000 civila uspelo je da probije obruč, dok su ostali pohvatani, ubijeni ili otpremljeni u logor - uključujući žene, decu, starce.
NDH je bila jedina država u Evropi koja je imala logore za decu, od kojih je pod direktnom ustaškom komandom bio dečji logor u Sisku.
U filmu se takođe može čuti autentični glas pesnika Skendera Kulenovića kako govori stihove svoje "Stojanke majke Knežopoljke", kao i svedočenja preživelih Kozarčana.
- Cilj nam je da se borimo protiv zaborava, ne da bismo mrzeli ili svetili se, već da bismo svedočili. Takođe smo želeli da i kroz ovaj film afirmišemo kulturno blago i nasleđe kojim raspolažemo i da podsetimo sve da mnogo toga još nije istraženo, mnogo građe je van institucija. Zato pozivamo pojedince i institucije da građu doniraju ili ponude na otkup Muzeju žrtava genocida, i da na taj način nastavimo da obogaćujemo znanja o onome što se desilo u Drugom svetskom ratu, pre svega o genocidu koji je hrvatska država počinila nad srpskim narodom na celokupnoj svojoj teritoriji - kazao je Ristić.
Scenario za film potpisao je Božidar Knežević, a sredstva za realizaciju u potpunosti su obezbedili Telekom Srbija A.D. i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
- Telekomu je čast da sarađuje sa Muzejem žrtava genocida, koji štiti od zaborava stradanje srpskog naroda. Pomogli smo i snimanje filma "Deca Kozare", koji će uskoro biti prikazan. Želimo da se ne zaboravi stradanje našeg naroda - kazao je Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma.
Autor Ivica Vidanović primetio je da nije bilo lako staviti sećanje i muke na video zapis, ali da se "bez obzira na grč u stomaku i znojave dlanove", moramo setiti svojih majki, očeva, baki i deda, i posvedočiti "rezovima na duši koje nose".