NAJVREDNIJIM LEKARIMA ZA 500 EVRA VEĆA PLATA Intervju - Dr Danilo Jeremić, predsednik Lekarske komore Beograda

- Problem očigledno postoji i ne bi trebalo da zabadamo glavu pesak. Sa sličnim dilemama su se suočavale i druge zemlje. Problem tzv. akušerskog nasilja vidim kao izraz potrebe da ukupne uslove u porodiljstvu menjamo: od ponašanja zaposlenih, boljeg informisanja i pripreme trudnica, humanijeg odnosa i ambijenta u kome se porođaj odvija, do definisanog kliničkog protokola koji se poštuje, ali i modernizacije opreme i objekta, i omogućavanja prisustva i podrške bliskih osoba tokom porođaja. To je proces koji zahteva svobuhvatan pristup u koji moraju biti uključeni građani, lekari, babice, psiholozi.

Uprkos velikim ulaganjima u zdravstvo, zapošljavanju novih kadrova, nabavci najsavremenije opreme, brojne su pritužbe građana. Zbog čega?

- Brojna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju nezadovoljstvo građana nedostupnim specijalističkim pregledima u državnim ustanovama. Teško dolaze do endokrinologa, reumatologa, oftalmologa, neurologa... Čeka se na pregled magnetnom rezonancom i još neke sofisticirane dijagnostičke metode. Reč je o neefikasnosti javnog zdravstvenog sistema zbog loše organizacije i niske produktivnosti zaposlenih, koji su slabo motivisani. Objektivno, u nekim delovima Srbije primetan je nedostatak lekara specijalista ili supspecijalista, ali za novac koji građani izdvajaju putem doprinosa ili poreza, rezultati rada morali bi da budu bolji.

Gde vidite rešenje?

- Prevencija, kao najjeftiniji i najefikasniji način za sprečavanje i suzbijanje obolevanja! Istovremeno se mora krenuti sa poboljšanjem materijalnog položaja zaposlenih kroz značajno povećanje plata i nagrađivanje na osnovu radnog učinka, ali i sa prilagođavanjem kapaciteta javnog zdravstva stvarnim potrebama. Planovi za sprovođenje takvih mera postoje, ali se njihova primena odlagala.

Kako bi te mere konkretno izgledale?

- Ministarstvo zdravlja je u saradnji sa Svetskom bankom još 2020. izradilo tzv. Masterplan, kojim se optimizuju kapaciteti javnog zdravstva. Njime se omogućava rad lekara specijalista u svim domovima zdravlja kroz jednostavno spajanje sa bolnicama. Tako bi bolnički kardiolog ili oftalmolog jedan ili više dana pružao usluge u odgovarajućem Domu zdravlja, čime bi se izbeglo bespotrebno maltretiranje i troškovi za odlazak na specijalistički pregled u bolnicama. Najveći broj usluga bio bi pružen u Domu zdravlja, a svi kapaciteti bili bi maksimalno iskorišćeni. Ovim planom je predviđena i kategorizacija bolnica na osnovu složenosti usluga koje pružaju, što znači da ne mogu svi da rade sve. Formirali bi se tzv. centri izuzetnosti u svakom od regiona, za određene složenije dijagnostičke, a posebno terapijske procedure. Time se obezbeđuje da svako ima podjednako dostupnu najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu.

O plaćanju po učinku govori se decenijama...

- Sa izuzetkom izabranih lekara u domovima zdravlja, danas jednaku platu imaju i lekar, koji je imao 60 pregleda ili tri hirurške operacije, i onaj koji nije imao nikakav radni napor. Ministarstvo zdravlja je još pre pet godina definisalo kriterijume i merila za ocenu radnog učinka svih lekara i uvođenje varijabilnog dela plate, ali čeka se politička odluka. Od 2019. bolnice već imaju uveden varijabilni deo budžeta. Sledeći korak ne treba odlagati, već uvesti i varijabilni deo plate za sve lekare, medicinske sestre i tehničare, za koji je planirano da iznosi 15 odsto, čime bi se postigla moguća razlika između najniže i najviše plate od 30 odsto. Sa tim merama mora doći i do povećanja plata svim zaposlenima u zdravstvu.

Koliko je to s obzirom na veliki broj zaposlenih i ograničen budžet?

- Javni zdravstveni sistem zapošljava oko 105.000 radnika, i to 25.000 lekara, 57.000 medicinskih sestara, tehničara i zdravstvenih saradnika i oko 22.000 nemedicinskih radnika. Predlog koji su radili eksperti u okviru projekta Svetske banke, podrazumeva osnovnu platu lekara od 2.000 evra, a sestara i nemedicinskih radnika od 1.200 do 1.500 evra. Projekcija potrebnih dodatnih sredstava godišnje bi iznosila oko 850 miliona evra, što u odnosu na značaj zdravstva, Srbija i njeni građani mogu da izdvoje. Ako bi se uveo varijabilni deo plate, razlike između lekara koji imaju najbolje radne učinke u odnosu na one najslabije mogla bi da iznosi i do 500 evra. Time bismo prekinuli višedecenijsku uravnilovku.

U LKS okupljate lekare i iz državnog i iz privatnog sektora. U zdravstvenom sistemu ta dva sektora su odvojena...

- U formalnom smislu, državni i privatni sektor su ravnopravni, ali nisu integrisani. Građani žele da sa zdravstvenom knjižicom mogu da se leče i u privatnoj praksi i u državnim ustanovama. To je moguće sprovesti, ali bi imalo ogromnu cenu po sistem državnog zdravstva. Ako imate istu količinu novca u zdravstvenom budžetu i distribuišete ga ustanovama koje su pružile usluge, očekivano je da bi mnogi kapaciteti bolnica i domova zdravlja morali da budu zatvoreni. Takve reforme najčešće su rezultirale ograničenjem prava na zdravstvenu zaštitu za najsiromašnije. Pandemija kovida pokazala je da je glavni oslonac u zdravstvenoj zaštiti državni sektor. To ne znači da ne treba razmatrati mogućnost postepene integracije privatnog.

U kojojom meri, i u kojim oblastima medicine?

- Kao što RFZO plaća osiguranicima za operacije katarakte ili vantelesnu oplodnju, to bi trebalo da bude slučaj i sa svim uslugama koje državni sektor objektivno ne može da pruži. Takođe, zdravstvene usluge u državnom zdravstvu su socijalna kategorija i nemaju tržišnu cenu. Utvrđivanje jedinstvenog cenovnika omogućilo bi integraciju, ali i zahtevalo značajna sredstva koja građani i država sada ne mogu da pokriju. Zato bi trebalo postepeno razvijati još dva stuba osiguranja, dodatni i dopunski, kao što je slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji, i time postepeno uvećavati ukupan zdravstveni dinar.