VAKCINACIJA NIJE PITANJE UVERENJA: Evropski sud za ljudska prava podržao imunizaciju

Trenutna situacija pokazuje da postotak vakcinisanih MMR-om (protiv malih boginja) ne prelazi 80 odsto, dok se protiv velikog kašlja kreće oko 90 odsto pred školu, odnosno 86 odsto u drugoj godini. Sve ovo daleko je od neophodnih 95 odsto da bi se stekao kolektivni imunitet.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLjP) pokrenuto je više procesa vezanih za obaveznu imunizaciju, a slučaj "Vavržička i drugi protiv Češke" nedvosmislen je pokazatelj stava Suda u Strazburu. Ova presuda doneta je usred pandemije korone, 2021. godine, osam godina pošto je predstavka podneta, i do danas sud u skladu sa njom rešava većinu ostalih sličnih slučajeva. Pred ESLjP su se po istom pitanju našli i slučajevi "Baša protiv Srbije" i "Vasić protiv Srbije". U oba slučaja Sud je odbacio predstavku kao nedozvoljenu, koristeći iste argumente kao i u primeru protiv Češke.

Prema rečima novosadskog advokata dr Aleksandra Todorovića, koji je doktorirao upravo na pitanju prakse Evropskog suda, predmet "Vavržička i drugi protiv Češke" jedan je od retkih u kom je ESLjP koristio praksu Ustavnog suda Srbije. Naime, jedna od tehnika tumačenja Evropske konvencije o ljudskim pravima jeste "evropski konsenzus". U okviru njega razmatraju se odluke zemalja koje (u ovom slučaju) imaju obaveznu vakcinaciju, onih koje imaju preporučenu imunizaciju i onih koje nemaju ni jedan ni drugi sistem, već se roditelji konsultuju sa pedijatrom.

- Glavno pitanje koje je Evropski sud razmatrao jeste da li je sistem obavezne vakcinacije usklađen sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, pa su u okviru toga analizirali i jednu presudu našeg Ustavnog suda - objašnjava Todorović. - Na pitanje da li postoji javni interes za obaveznu vakcinaciju, odgovor je, uprošćeno, da se kroz "imunitet krda" čuvaju oni koji zbog bolesti ne mogu da se vakcinišu. Osim toga, prevencijom se smanjuje pritisak na zdravstvene institucije kada je u pitanju lečenje već zaraženih, a vakcinacija se zasniva na zdravstvenoj solidarnosti. Svako preuzima minimalan rizik po svoje zdravlje (od kontraindikacija), da bi zaštitio zdravlje drugih i zdravstveni sistem.

Dakle, stav Evropskog suda kaže da država ima pravo da zaštiti populaciju tako što će obaveznom vakcinacijom postići "imunitet krda". Sud je ispitivao i da li su iskorišćene mere za to bile proporcionalne ostvarenom cilju i zaključio da jesu, budući da ni u Češkoj, ni u Srbiji, niti bilo gde u Evropi vakcinacija nije prinudna, već se zasniva na sistemu kazne (prekršajne sankcije u Srbiji i Češkoj). Sekundarna kazna je da dete ne može da bude upisano u vrtić ako nije imunizovano.

- Naš Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje da deca određenog uzrasta koja nisu vakcinisana nemaju pristup predškolskim i školskim ustanovama. To ne znači da nemaju pravo na školovanje, već samo da nemaju pristup školskim objektima, a po zakonu imaju pravo na školovanje od kuće, odnosno na daljinu - kaže Todorović.

Sud je ispitivao i postoje li mehanizmi za izuzeće od vakcinacije onih koji imaju veći rizik od kontraindikacija i došao do zaključka da postoje. Kod nas su oni sadržani u članu 11 Pravilnika o imunizaciji, koji predviđa ko se i na koji način oslobađa obaveze. Na predlog pedijatra lekarska komisija ispituje da li kod svake osobe ponaosob može doći do kontraindikacija.

- Roditelji nisu videli zarazne bolesti protiv kojih se deca vakcinišu, jer su one iskorenjene. To je dovelo do toga da se rasprava prebaci sa pitanja opasnosti od zaraze na pitanje opasnosti od vakcina. U nekoliko predmeta pred ESLjP roditelji su se pozivali na činjenicu da Evropska komisija garantuje slobodu misli, savesti i veroispovesti. Sud je, međutim, rekao da može postojati ideološko ili religijsko uverenje, ali tu gde imamo naučno dokazane činjenice nema slobodnog uverenja. Dakle, sud je odbacio te predstavke jer ne može neko da ima uverenje o naučno dokazanim činjenicama - objašnjava naš sagovornik.

Takođe dodaje da je i pre slučaja "Vavržička" Sud imao slične slučajeve, ali su se oni pojavili ranije, kada ovo pitanje nije bilo goruće, niti je trenutak bio toliko osetljiv. Zato je obrazloženje u jednom sličnom predmetu iz 1978. imalo samo tri stranice, dok je u predmetu "Vavržička" imalo 50! Zanimljivo je i da su se sve evropske države koje imaju obaveznu vakcinaciju javile kao umešači, bilo da su na taj način samo pravno podržali Češku, bilo da su izneli argumentaciju pred Velikim većem ESLjP.

Ali, kakav bi stav Suda bio po pitanju prinudne vakcinacije? Šta bi se desilo ukoliko bi roditelj npr. odbio da vakciniše dete protiv besnila posle ujeda psa za kog se sumnja da je zaražen? Takvog slučaja pred strazburškim sudom nije bilo, ali može se povući, objašnjava naš sagovornik, paralela sa slučajem "Jehovini svedoci Moskve protiv Rusije". Ruski sud je odlučio da privremeno oduzme dete od roditelja kako bi ono bilo operisano. To je pratila transfuzija krvi, čiji su Jehovini svedoci žestoki protivnici.

- ESLjP je odlučio da Rusija nije povredila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima jer je najbolji interes deteta, kom je u ovom slučaju bio ugrožen život, iznad religijskih i drugih osećaja roditelja - konstatuje Todorović.

Na pitanje ima li neke predstavke vezane za kovid 19, bilo po pitanju vakcinacije, bilo po pitanju zabrane kretanja, naš sagovornik kaže da ih sigurno ima, ali da presuda vezanih za antikovid vakcine još nema. Kada je u pitanju "lokdaun", postoji jedan predmet protiv Rumunije, ali na štetu podnosioca.

NE VIDE INTERES ZAJEDNICE

U SAD je rađeno istraživanje zašto roditelji vakcinišu decu, u kom su anketirani samo oni koji su "pelcovali" mališane. U anketi je trebalo da navedu sve razloge zbog kojih su to učinili. Samo šest odsto roditelja, između ostalih razloga, navelo je i doprinos kolektivnom imunitetu. Todorović kaže kako je to dokaz da država mora da propisuje restriktivna pravila, budući da pojedinci vrlo retko sami gledaju interes zajednice.

VEJKLFILD LAŽIRAO PODATKE

ANTIVAKSERSKI lobi u celom svetu počeo je da jača posle studije Endrua Vejkfilda u naučnom časopisu "Lanset" iz 1998, koju je taj časopis povukao tek 2010. Vejkfild je u tekstu povezao MMR vakcinu sa nastankom autizma i crevnim upalama. Kasnija istraživanja pokazala su da je izmišljao podatke, a i sam autor je priznao da je podmićen od advokata koji su vodili parnice protiv proizvođača MMR vakcina.