OKO 3.000 NASELJA NESTAĆE DO POLOVINE VEKA: Popis poljoprivrede, kao i popis stanovništva, pokazao je da je većina sela na rubu opstanka
OKO 3.000 od ukupno 4.720 naselja u Srbiji nema nikakvu demografsku budućnost, kaže za "Novosti" demograf Ivan Marinković. U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanovnika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto, koje je pokazao popis poljoprivrede, a to je 50.000 gazdinstava manje nego što je bilo. Do sredine veka, većina malih sela - nestaće.
Foto O. Radošević
- Imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelja, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu imala više od 100 stanovnika. Takva sela se gase, a i ona nešto veća nemaju šansu za revitalizaciju. Naselja su iscepkana, bez potrebne infrastrukture, tu ni migranti neće dolaziti da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo - kaže Marinković.
Nešto drugačiji slučaj je sa vojvođanskim selima, koja su planski pravljena, ali i ona, primećuje naš sagovornik, doživljavaju depopulaciju. Foto: Dizajn centar Novosti
Popis poljoprivrede 2023. pokazao je da su najveće površine oranica i bašta zastupljene su u regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Broj voćnjaka je, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađena anketa o poljoprivrednim gazdinstvima, porastao za 9,7 odsto, dok je broj vinograda manji za 11,1 odsto, iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze.
Prema Marinkoviću, najveću šansu da opstanu imaju sela u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezana sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih "urbanizovanih" naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i sporadično bave poljoprivredom.
Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se smanjiti i proizvodnja hrane. Prošlogodišnji popis stanovništva pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene. Od njih opet, 336.000 starijih žena živi na selu. U južnoj i istočnoj Srbiji ih je 94.000. Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno se gase, a Marinković primećuje da će se ugasiti i ona u kojima nema žena u fertilnom dobu. Foto: Dizajn centar Novosti
Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči kada, ove godine, bude pravila Strategiju poljoprivrednog razvoja, jer prethodna, pravljena za period 2014-2024. godine, ističe.
- Moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane - kaže agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić. - Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad nastavi, za četvrt veka gotovo da nećemo imati stočarstvo, a ono je "teška industrija" poljoprivrede. Žalosno je da poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima samo jednu kravu, kao i da je broj grla svinja manji za trećinu. Korišćeno poljoprivredno zemljište smanjilo se za 6,5 odsto u pet godina, a od 1960. do 2012, kada je rađen prethodni popis poljoprivrede, smanjio se za milion i po hektara. Ti izgubljeni hektari mogli su da hrane dodatnih sedam i po miliona stanovnika!
U 463 MESTA NIJEDNOG DETETA
PREMA Marinkovićevim podacima, bez dece (maloletnih) je 463 naselja u Srbiji. Čak 55 naselja nema žensko stanovništvo, a 315 nema žensko stanovništvo koje je u fertilnom periodu (15-49), dok 545 nema žensko stanovništvo u optimalnom reproduktivnom dobu (20-34). U 2.894 naselja broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više veći od broja mlađih od 19, a 168 naselja nema stanovništvo mlađe od 50 godina.
On dodaje da je najveća boljka naše poljoprivrede usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou. Kako primećuje, broj košnica je u porastu ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju.
- Da bi nam opstalo selo, moraćemo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfurzi - zaključuje Ševarlić. - Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka. Svetli primer su region Šumadije i Zapadne Srbije, gde je najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje.
Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 odsto žena, od ukupno 1.150.653 poljoprivrednika.