NASILJEM NAD JEZIKOM OTVARAJU VRATA NEMORALU SA ZAPADA: Niko od zvaničnika nije reagovao na zahtev SPC da se suspenduje propis
UPRKOS široko rasprostranjenom uverenju o snažnom uticaju Srpske pravoslavne crkve na državne poslove, u stvarnosti je drugačije. Restitucija crkvene imovine, koja je često naglašavana kao ključni pokazatelj uticaja SPC, samo je delimično ostvarena. O izgradnji muzeja, arhiva i biblioteke SPC na temeljima porušene Narodne biblioteke više se i ne govori. Kao ni o novoj zgradi Patrijaršije na vračarskom platou. Da se reč sveštenstva ne uvažava uvek svedoči i to što niko od zvaničnika nije reagovao na njihov zahtev o ukidanju ili izmenama Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Zgrada Patrijaršije u Beogradu / Foto Ž. Knežević
- Logično je da SPC traži ukidanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti i upotrebi rodno senzitivnog jezika - kaže kulturolog dr Jovan Janjić za "Novosti". - To je nasilje ne samo nad jezikom, već i nad našim duhovnim bićem. Ne može čoveku neko drugi da određuje kako će on da se oseća, da se izjašnjava i šta će da bude. Sloboda je najviša vrednost koju čovek ima, a sa pristupom kakav se sugeriše kroz ovaj i slične zakone, ide se na ubijanje tradicionalnog duhovnog bića i otvaranja vrata za nemoral koji dolazi sa Zapada. FOTO: Z. Knežević
Janjić zapaža da je i sada prisutna ateistička svest ukorenjena u vremenu komunizma:
- Oni koji nastupaju u ime naroda morali bi da znaju da su crkva i država dva krila istog bića, a ne da je jedna podređena drugoj. Ovde i dalje vlada svest da je crkva nekakva društvena organizacija koja treba da bude podređena državi, odnosno njenom aparatu vlasti. To nikako ne bi smelo da bude u sekularnom društvu u kome crkva i država deluju odvojeno. Država brine o organizaciji celokupnog društva a crkva unutar tog društva vodi brigu o zadovoljenju duhovnih potreba njenog naroda. U našoj zemlji dominantna vera jeste pravoslavna, odnosno crkva pravoslavna. I zato država mora da joj omogući da nesmetano obavlja duhovne potrebe. Naravno da to važi i za druge tradicionalne verske zajednice prisutne u Srbiji. Foto D. Dozet
DISKRIMINACIJA TEOLOGA
EPISKOP Irinej je upitao vlast uz čiju saglasnost su pored postojeće veronauke i alternativnog predmeta, posle tragedije u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" uveli i "neevropski" predmet Vrednosti i vrline. Još više ga iznenađuje to što taj predmet mogu da predaju nastavnici raznih struka, osim teolozi.- To je diskrimanicaja - smatra Janjić. - Teolozi su prvi pozvani da uče o moralu i tradicionalnim vrednostima. Naravno, i drugim ljudima koji su utemeljeni u tim vrednostima treba omogućiti da uče decu vrednostima i vrlinama.
Episkop bački Irinej nedavno je u intervjuu za list "Pečat" istakao da SPC od državnih vlasti očekuje i zahteva odgovoran stav po pitanjima koja su narodu od životne važnosti, naročito tamo gde su ugrožena, na primer u vezi sa verskom nastavom u školama:
- Status verske nastave je danas mnogo teži nego pre gotovo četvrt veka, kada je ona vraćena u naš obrazovno-vaspitni sistem. Verska nastava je, zahvaljujući netransparentnim i nezakonitim akcijama Ministarstva prosvete, izgubila status redovnog izbornog predmeta i svedena na jedva tolerisani, u suštini neželjeni status "nastavnog programa" van redovne nastave... Nažalost, nisu retki slučajevi da učenici, uprkos njihovom izboru verske nastave, budu prebačeni na građansko vaspitanje.
NESREĐEN KATASTAR
DOK u SPC ističu da je jedan od njihovih najvećih problema nesređen katastar, u Agenciji za restituciju su nam rekli da je postupak vraćanja crkvene imovine u završnoj fazi:- Ostalo je da se reši nekoliko zahteva za vraćanje prava svojine na zemljištu, prevashodno u Banatu i Bačkoj - kažu u Agenciji i podsećaju da je krajem pretprošle godine vraćeno poljoprivridno i šumsko zemljište Eparhiji sremskoj. - Manastiru Rakovica je do sada vraćena polovina zemljišta, a u toku je postupak za preostali deo. Takođe se vode postupci vraćanja imovine eparhije bačke i banatske.
Vladika Irinej je ukazao na to da đaci ne mogu da koriste udžbenike koje im je Crkva pripremila u skladu sa svojom zakonskom obavezom, dok im se u udžbenicima biologije i sociologije otvoreno i zvanično plasira ideologija i praksa homoseksualnosti i transrodnosti:
- To je prava slika stanja vapijuće diskriminacije u koje je danas dovedena verska nastava, a svu odgovornost za to nose i snose Ministarstvo prosvete i ostale nadležne državne institucije, kao i pojedinci koji se oglušuju na apele za saradnju koje su više puta javno uputili patrijarh srpski Porfirije i svi čelnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji. S obzirom na sve otvorenije i sve brutalnije pritiske ideologije homoseksualizma i transrodnosti, kojima su izloženi gotovo svi obrazovni sistemi u zapadnom svetu, a koji se nameću iz globalističkih centara moći, uvereni smo da će u budućnosti status konfesionalne verske nastave u prosvetnom sistemu biti direktan pokazatelj spremnosti naše države da vodi samostalnu obrazovno-vaspitnu politiku umesto da bude poslušni "izvođač radova" za račun dekadentne, perverzne i antihrišćanske globalističke "elite". Srbiju od nestanka neće spasti desetak ili dvadesetak novih tenkova i helikoptera, ali će je spasti vera, kultura i tradicija.
I dr Janjić smatra da bi veronauka morala da dobije veći značaj u školama:
- Deci treba omogućiti da se upoznaju sa svim aspektima društva, te im se ne može uskraćivati pravo da se verski obrazuju. Time se ne navode deca da budu vernici već im se omogućava da imaju i taj pogled na svet. Učiće oni u drugim predmetima da je čovek postao od majmuna, ali država je dužna da im omogući da spoznaju istinu koja se putem vere iznosi. Kada odrastu neka sami odluče šta je istina, a ne da se određuje pravac njihovog razmišljanja od detinjstva. Kada bi deca bila više utemeljena u veri, odnosno kada bismo svi mi to bili, više bismo držali do istinskih vrednosti na kojima svet opstaje, a to su istina, pravda i ljubav. Ukoliko se ubija vera u čoveku, onda se sugeriše da mu je sve dopušteno. Tada društvo hrli u haos.