BERAHINA PISMA SVEDOK ŽIVOTA I SMRTI: Povodom sećanja na žrtve Holokausta izloženi artefakti jevrejske porodice iz vremena rata
BITI Beraha je bio predratni beogradski trgovački putnik, koji se izjašnjavao kao Srbin Mojsijeve vere. U logor Topovske šupe zatočen je u oktobru 1941, odakle je poslao pet pisama suprugi Rašeli. Ova pisma retki su tragovi o životu u jednom od prvih logora za Jevreje u Srbiji.
Foto: Zoran Jovanovic
U većini pisama Beraha kuraži suprugu da će sigurno sve biti dobro. Boljem položaju, kako piše, doprinelo je i to što je upravu nad njima od tajne policije Gestapo preuzeo Vermaht, pa žena i kćerka treba da budu "sasvim, ali sasvim bez brige". Nedelja je bila dan za posete, zatvorenici su mogli da primaju i šalju stvari preko jevrejskih organizacija.
U trećem pismu kaže kako je ujutro 13. oktobra prozvan radi putovanja, ali se nada da to ne znači da će zaista otići, pa traži da mu pošalju kaput, rukavice, kaljače. Poslednje pismo iz oktobra otkriva da je oslobođen "putovanja" zahvaljujući intervenciji supruge. Potvrda o njegovom ostanku došla je od Gestapoa.
Poslednje pismo, od 9. novembra, puno je nade da će doći vreme kada će njih troje ponovo biti zajedno.
Berahi se zatim gubi svaki trag. Veruje se da je ubijen na stratištu između Pančeva i sela Jabuka. Osim pisama, njegov pasoš, tri Davidove zvezde i žute trake koje su morali da nose on, žena i kćerka, kao i pozivi za prijavljivanje nemačkim vlastima i dokumenta koja potvrđuju da je kćerka Perla polujevrejka i da zato ne mora više da nosi "Juden" obeležja, biće izloženi do 4. februara u Istorijskom muzeju Srbije.
Zaostavštinu Berahe povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, 27. januara, u Istorijskom muzeju Srbije predstavili su dr Dušica Bojić, direktorka ovog Muzeja, i Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, u okviru čije zbirke se nalaze ovi istorijski artefakti.
ŽRTVE IMAJU IME, A NE BROJ
Dejan Ristić je podsetio da se Dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava na datum kada je Crvena armija oslobodila najveće gubilište u Drugom svetskom ratu: Aušvic - Birkenau.
- Drago mi je jer smo, imenom i prezimenom, uspeli da identifikujemo još jednu žrtvu i vratimo joj identitet, suprotno dželatima, koji su žrtve svodili na broj. Tako smo joj post mortem vratili i dostojanstvo - kazao je Ristić.
- Biti Beraha je bio običan građanin Kraljevine Jugoslavije. Iz njegovih dokumenata znamo da je za vreme Prvog svetskog rata bio zatočen u više logora za ratne zarobljenike u Austriji, gde je bio bolničar. U Drugom ratu je u logoru Topovske šupe neko vreme radio kao pomoćnik bolničara - kaže Milica Karić, kustoskinja Muzeja žrtava genocida, koja je za "Novosti" objasnila da je zaostavštinu porodice Beraha Muzeju darovala njihova kućna prijateljica, a građu je sačuvala kćerka. Ona i majka su preživele rat zahvaljujući tome što je Rašela bila Čehinja, a ne Jevrejka.
U Topovskim šupama, koje su se zvanično zvale Jevrejski prolazni logor Beograd, bilo je oko 5.000 Jevreja i oko 1.000-1.500 Roma, koji su u najvećem broju streljani do decembra.