ONIMA KOJI BRANE NACIONALNI INTERES U SANU PRETI GAŠENJE: Uoči izbora u akademiji traži se model kako da se sačuvaju najmalobrojnija odeljenja

Izbor novih članova SANU već tradicionalno prate lobiranja, i zakulisna odmeravanja snaga između odeljenja, ali već sad je prilično jasno da će ove godine od pojedinačnih imena koja će se okititi titulom akademika, važnije da se sačuvaju odeljenja humanističkih nauka. Više naših sagovornika ukazuje da je neophodno postići ravnotežu u članstvu po odeljenjima, jer, četiri odeljenja koja "pokrivaju" humanističke nauke - odeljenje društvenih nauka, istorijskih nauka, jezika i književnosti i odeljenje umetnosti, malobrojna su, a neka od njih i "pred gašenjem".

- Neko namerno hoće da zatre humanističke nauke jer ih doživljava kao nacionalističke - kaže jedan od naših sagovornika. - Ako se ova odeljenja ugase, onda se dovodi u pitanje i opstanak same akademije, jer je i osnovana da se, osim naukom, bavi i očuvanjem nacionalnog identiteta.

U tom smislu najmalobrojnije je odeljenje društvenih nauka koje ima samo sedam članova, od mogućih 25. Kako bi ispravili ovu nepravdu "društvenjaci" razmatraju čak 30 imena za buduće akademike, a konačno će biti predloženo 18 kandidata. Ko će to biti još se ne zna, ali poznato je da će biti rangirani prema broju objavljenih knjiga, monografijama, naučnom doprinosu...

- Ukoliko predložimo mali broj kandidata, onda nema nade da se brojno stanje bitno popravi, pa smo rešili da predložimo 18 imena koliko nedostaje do pune kvote od 25 - ističe jedan od naših sagovornika.

Ostala "humanistička" odeljenja imaju nešto veću brojnost, ali na odeljenju jezika i književnosti, problem predstavlja veoma mali broj akademika koji se bave lingvistikom.

Tako se od ukupno 15 redovnih i dopisnih članova, njih petoro bavi proučavanjem jezika, dok su ostali književnici ili su u srodnim disciplinama.

- Celo ovo odeljenje je zbog malobrojnosti zakržljalo, ali deo koji se bavi izučavanjem jezika odumire - kaže jedan od sagovornika "Novosti".

Ostala dva društvena odeljenja - za istoriju i za umetnost - imaju po 14 članova, nešto više od polovine od broja koji je dozvoljen.

Istovremeno, najveći broj akademika imaju odeljenje medicinskih nauka - 24, za matematiku, fiziku i i geodeziju 20, za hemiju 18, dok je odeljenje tehničkih nauka slabije popunjeno i ima 12 članova.

Inače, po proceduri kanididate mogu predlagati odeljenja i odbori akademije, zatim tri akademika, ali i institucije van ove kuće: senati univerziteta, nastavno naučna veća fakulteta i umetničkih fakulteta i akademija, naučna veća instituta..., najviši organi upravljanja naučnih društava i udruženja umetnika, a rok do koga ovi predlozi treba da stignu je 31. mart.

Izborna procedura počela je u oktobru prošle godine, kada je objavljen poziv sa uputstvom za dostavljanje predloga. Do kraja januara vanakademijske institucije predlažu kandidate, a nakon što ove predloge pregleda Komisija za praćenje izbora, oni se do kraja februara, dostavljaju odeljenjima.

Do kraja aprila, odeljenja i ogranci tajnim glasanjem određuju svoje kandidate za članove SANU, a potom se svi predlozi vraćaju na glasanje odeljenjima, koji u izbornom procesu imaju veoma važnu ulogu.

Taj, prvi krug glasanja, završava se do kraja maja, a u junu se predlozi kandidata koji su dobili natpolovičnu ili dvotrećinsku većinu na glasanju u Odeljenjima prosleđuju Predsedništvu. Potom će, u septembru, sa tim rezultatima biti upoznata javnost. Konačno, glavni izbori će se održati na Izbornoj skupštini SANU u novembru.