MI "SELJAČKI PILOTI" HRANILI SMO CEO JAT! Miroslav Isaković, "Otac" naše privredne avijacije, o "oranju" nebeskih njiva

Ima Mika još sedam unuka i toliko praunuka a unuka mu je jedna, ali vredna - Sara Isaković, plivačka olimpijska vicešampionka na 200 metara slobodno iz Pekinga. Međutim, Isaković je u ovoj čuvenoj porodici iz Šatornje Donje (stric mu je čuveni pisac Antonije Isaković) verovatno najveći šampion.

FOTO: Privatna arhiva

On je čovek koji je avionom "uzorao" najviše nebeskih njiva od bivše SFRJ preko Egipta, Tunisa, Libije, Sudana, Alžira... za svojih 17 godina letenja u Privrednoj avijaciji. Takođe, kao glavni inspektor Opšte avijacije SFRJ (15 godina) "nabio je" još hiljade sati leta u kontroli, a za sate u jedrilici dobio je Zlatni letački znak sa dijamantima još 1957. godine.

Na početku razgovora, Isaković pokazuje sačuvan tekst iz "Novosti" iz 1972. kada je, veli, "poslednji put bio kod nas" povodom pobede jugoslovenskih reli pilota na evropskom takmičenju. Dodaje da je i tada bila velika čast da te ugoste najtiražnije novine.
- Pravo da kažem, prvi avion sam video na Sajmu 1938. sa pet godina na aero-mitingu, a prvi put sam osetio moć nebeskih mašina kada su nas Nemci bombardovali 1941. Bomba je pala na 10 metara od naše kuće u Ulici vojvode Brane - priča pilot o najranijim sećanjima. - Na Uskrs 1944. saveznici su doleteli sa jatima aviona iz pravca Zvezdare i bombardovali, a samo je moj otac Velimir, sveštenik na Novom groblju, sahranio tri i po hiljade Beograđana nakon toga. Onda su nas saveznici bombardovali još četiri puta, te su Zvezdarci krili decu na grobljima po kapelama jer se nije znalo šta je gore - bombe odozgo ili šrapneli iz nemačkih PVO topova.

Za potpunu fascinaciju avionima, Mika "krivi" ipak ruske pilote koji su tokom oslobađanja Beograda leteli ulicama Ruzveltovom i Dimitrija Tucovića "brišući" na par desetina metara nad zemljom, da bi se onda dizali i tukli nemačke bunkere.
Posle oslobođenja, postao je skojevac iako mu je otac bio sveštenik. Živorad Kovačević, potonji gradonačelnik Beograda, Isakoviću je bio komšija i drug i on ga je uveo u partiju, a na aerodrom "Lisičiji jarak" je otišao sam.

FOTO: Privatna arhiva

- Mogao je da bude pilot ko je hteo. Letelo se prvo na jedrilici, a potom na motornom avionu. Za školovanje je bila potrebna samo knjižica iz škole ili indeks da si dobar đak - objašnjava Miroslav. - Na prvom razgovoru za upis u sekciju kazao sam da sam sveštenički sin i da su mi "nebeski poslovi bliski", što je samo nasmejalo komisiju.
Uspon naše Privredne avijacije podudara se sa Mikinim partijskim zadatkom da zameni staru flotu privrednih aviona i obezbedi nove pilote.
- U JAT-ovu privrednu avijaciju došao sam 1961 - seća se. - Trebalo je da ostanem dve godine, ali nas je "krenuo posao" te smo postali verovatno najprofitabilniji deo JAT-a.
Sa 24 nova privredna aviona, JAT je uskoro sejao, đubrio i radio antikorovsku zaštitu na svim većim poljoprivrednim kombinatima SFRJ, od Slovenije, preko Belja, Vukovara, PKB... Seća se naš sagovornik da su ga zvali "šef seljačkih pilota", a isti ti letači zarađivali su ozbiljne sume zahvaljujući premijama za složene zadatke.

Od četiri "svoja" vazdušna incidenta, Isaković onaj iznad Beograda prepričava sa najviše strasti. Prskali su komarce i na njegovom avionu je pukla zakovnica sa rezervoara sa DDT i krenula po njemu u otvorenoj kabini.
- Da sam izbacio nad Topčiderom, ko zna šta bi bilo sa narodom. Ovako sam svih 600 litara pustio preko sebe praveći pritom vratolomije u vazduhu da DDT iscuri što brže. Ljudi na ulici su se krstili, mislili su da je pilot poludeo, a kada sam sleteo na Surčin, skinuli su me golog, tuširali pola sata, pa tek onda odveli u bolnicu. Imao sam šest promila DDT u krvi.

Ne zna pilot iz Šatornje Donje koliko puta je zaprašivao Beograd, ali objašnjava da su to najsloženiji letovi. U avion ne ulaze oni sa manje od 1.000 sati naleta, a unapred je isplanirano gde koji avion može da sleti usled tehničkog otkaza.

Najveći novac sedamdesetih i osamdesetih godina zarađivao se u Africi. Tada je eskadrila privrednih pilota SFRJ bila najuglednija u svetu, a nikakav im problem nije bio prelet Mediterana na samo 500 metara visine. "Najekskluzivniji" posao u karijeri ovog pilota bilo je zasejavanje oaze u libijskoj pustinji. Posao je naručio Moamer Gadafi, a oaza je bila namenjena njegovom ocu da poslednje dane života provede na 1.000 hektara pašnjaka sa hiljadu rasutih ovaca.

FOTO: Privatna arhiva

- Bugari su iskopali bunare i navukli zemlju, a mi smo iz vazduha zasejali našim "zemunskim" semenom trave i đubrili i zalivali iz vazduha. Za mesec dana, pustinja sa sve veštačkim brdima je ozelenela. Bilo je to remek-delo pustinjske arhitekture.
Žao je Miki što danas imamo samo šest aviona u Vršcu, a imali smo u floti i 42. Krivi traktorsku industriju "Džon Dir" i "Volvo" koji su ušli na tržište SFRJ u trenutku kada su se republike osamostaljivale i mogle da "posluju" bez kontrole. Jedan takav traktor košta približno kao avion, ali je zato provizija bila "masna".
- Kada traktor uđe, pogazi od 10 do 15 odsto useva, a avion ne. Na veliku žalost, i na fakultetu je ugašen predmet Vazduhoplovno tretiranje useva, tako da studenti pojma nemaju koliko je ovaj način bolji - objašnjava Isaković.

Leteo je do sada na 49 tipova aviona. Učio je druge da lete i u Rusiji i u Americi. Školovao je Mišu Broza, Titovog sina, za pilota kada je ovaj imao 16. godina. Oženio se padobrankom Dobrilom sa kojom je izrodio decu.