SUMNJIVA USVAJANJA ŠIROM SKANDINAVIJE: Posle Holandije i Švedske i Danska otvorila istragu o zbrinjavanju dece iz celog sveta

Pomenuto Ministarstvo zabrinuto je, kako navode danski mediji, zbog učestale upotrebe izmišljenih dokumenata i procedura kojima se prikrivalo biološko poreklo dece. Slučaj Danske nije usamljen, jer se sve više porodica u Evropi, SAD i Australiji, koje su usvajale decu iz inostranstva, državnim organima i medijima žali da su prevarene, pošto su usvojena deca, navodno, bila lažno registrovana kao napuštena ili siročad, bez žive rodbine, a ispostavilo se da to nije slučaj.

Privatna kompanija DIA posredovala je u usvajanjima na Filipinima, u Indiji, Južnoj Africi, u Tajlandu, Tajvanu i u Češkoj, a prošlog meseca je žalbeni odbor Ministarstva suspendovao rad te agencije u Južnoj Africi zbog nepoštovanja zakonskih standarda.

Afera oko usvajanja u Holandiji izbila je još 2021. godine, pošto je vladina komisija otkrila da su neka deca ukradena ili kupljena od bioloških roditelja pod prinudom, šezdesetih godina prošlog veka. Pritisak na komisiju izvršio je veliki broj odrasle usvojene dece, koja su istraživala svoje korene i došla do toga da je njihovo usvajanje bilo ilegalno. Mahom je reč o mališanima pristiglim iz Bangladeša, Brazila, Kolumbije, Indonezije i Sri Lanke, i to u periodu između 1967. i 1998. Ukupno je usvojeno oko 40.000 dece iz 80 zemalja. Mnogi mališani iz Sri Lanke prodati su sa tzv. farmi beba, na kojima su se majke, u užasnim socijalnim i higijenskim uslovima porađale, da bi im novorođenčad odmah, uz bednu nadoknadu ili prisilu, bila oduzeta.

Velika afera oko inostranih usvajanja potresla je i Švedsku. Kako je za "Novosti" potvrdio poznati švedski novinar i pisac Patrik Lundberg, koji je pre izvesnog vremena gostovao u Srbiji, sa porastom standarda, od sedamdesetih godina 20. veka, pojavila se želja mnogih parova da usvajaju siročiće iz siromašnih zemalja. Najviše ih je stiglo iz Južne Koreje, iz koje je i sam Lundberg - njih oko 10.000, ali i iz Latinske Amerike, pa i bivše Jugoslavije. Lundberg i njegove kolege došli su do podataka o 500 dece iz bivše Jugoslavije, i kasnije Srbije i Crne Gore, koja su nove porodice pronašla u ovoj zemlji.

- Problem je u tome što ne znamo koliko njih je stiglo ilegalnim putem, jer ne možemo da se oslonimo na dokumentaciju. Ispostavilo se da je u mnogim slučajevima falsifikovana. Dobra stvar je ta što je posle našeg pisanja vlada pokrenula trogodišnju istragu, koja još traje. Nadam se da ćemo po okončanju dobiti odgovore na pitanja - rekao je tada Lundberg za "Novosti".

Prema podacima koje je nadležno Ministarstvo za brigu o porodici dostavilo u martu prošle godine vladinoj Komisiji za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, od 1957. do kraja 2022. godine, u Švedskoj je usvojeno najmanje 69 dece, od kojih je jedan broj bio bolestan, ili sa određenim invaliditetom i poteškoćama u razvoju. Ubedljivo ih je najviše otputovalo iz Subotice - 11, Šapca, Vršca i Kruševca po sedam, iz Novog Pazara, Kule, Žitorađe po šest...

U Dansku je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina otišlo osmoro dece, od čega polovina iz Subotice, dok je u Holandiju otišlo samo troje, poslednje dete 1995. godine. Podaci su delimično precizni budući da za čak 29 inostrana usvajanja iz Novog Sada ne postoji dokumentacija u koje zemlje su deca otputovala.

Švedska spada u jednu od tri zemlje u kojima je najviše mališana iz Srbije našlo novi dom. Istraga koja se vodi u Stokholmu pokazaće da li su sva ova usvajanja bila u skladu sa propisima. I dok su roditelji dece koji sumnjaju da su im bebe nestale iz porodilišta sumnjičavi, stručnjaci nadležnog resora tvrde da je sve urađeno po zakonu i da dete putuje u inostranstvo ukoliko se za njega ne nađe domaći usvojitelj u roku od godinu dana od unosa u Jedinstven lični registar usvojenja. Tada organ starateljstva može doneti zaključak o međunarodnom usvojenju. Zemlje prijema po odlasku deteta još tri godine šalju izveštaje o integrisanju u novu sredinu i kvalitetu roditeljske brige, koji uključuju i fotografije. Na taj način bi trebalo da se prati kvalitet brige o deci.

- Od 2005. godine zna se tačno gde je koje dete otišlo, ko su usvojitelji, kada je usvojeno - objašnjava izvor "Novosti" koji je nekada radio na međunarodnim usvojenjima, ali je želeo da ostane anoniman. - Naša zemlja je radila isključivo sa agencijama koje su imale hašku licencu za bavljenje posredovanjem. Sa švedskom agencijom MIA imali smo odličnu saradnju. Naši stručnjaci su išli u kontrole, čak i nenajavljene posete pojedinim usvojiteljima, i bili smo zatečeni sa koliko pažnje brinu o usvojenicima, iako je većina imala i biološku decu. Dešavalo se da usvoje jedno naše dete i da se posle jave i usvoje još jedno. Neretko su to bila deca sa razvojnim poteškoćama ili nekim invaliditetom.

Dobra saradnja, objašnjava naš sagovornik, bila je i sa SAD, španskom i izraelskom agencijom. Tako je, recimo, iz Zvečanske u SAD usvojen dečak bez ruku i nogu, kom su usvojitelji nabavili neophodna ortopedska pomagala. Ovaj mališan ne samo da je upisao koledž, već je i plivao za školski tim, a jedne godine je dobio i medalju za hrabrost države Ajdaho zbog izuzetnih uspeha u integraciji i postizanja školskih i sportskih rezultata.

Takođe, jedna usvojiteljka iz SAD usvojila je četvoro naše dece sa Daunovim sindromom i posle ih godinama dovodila na odmor u Srbiju, u hraniteljske porodice u kojima su odrastali, da ne izgube kontakt. Iz Zvečanske je usvojen i dečak sa Apertovim sindromom, genetskim poremećajem koji rezultira nepravilno sraslim kostima lobanje, a posledica su iskrivljene crte lica, problemi sa unošenjem hrane i disanjem, gubitak sluha ili vida... U prihvatilištu je dete hranjeno putem cevčice, dok je kod usvojitelja prošlo medicinske intervencije posle kojih mu se stanje neverovatno poboljšalo.

- Šta je bilo pre Jedinstvenog ličnog registra usvojenja, ne znam, ali posle toga sve je činjeno u skladu sa zakonom i transparentno - zaključuje naš izvor.

Prijava protiv lekarke

PRE osam godina, nadležni organi podneli su krivičnu prijavu protiv lekarke iz Srbije, koja je radila kao predstavnik jedne američke agencije za usvajanje dece i kao specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj. Kako je u to vreme utvrdilo Ministarstvo rada i socijalne politike, ona je odavala poverljive podatke o deci i zauzvrat navodno tražila poklone i honorare. Tužilaštvo je odbacilo prijavu.

Više od 2.000

OD 2006. godine, otkad se vodi Jedinstven lični registar usvojenja, do početka prošle godine, od 2.089 usvajanja, 278 je bilo inostranih. Najviše ih je bilo 2017. godine - 28, a najmanje 2012 - osam. Prošle godine je na listi dece raspoložive za međunarodno usvojenje bilo oko 90 mališana.