PRVO DA ODRADE STAŽ, PA ONDA ISPIT: Oko 30 specijalizanata iz Crne Gore u Beogradu ne može da polaže specijalistički

On je na dopis crnogorskog kolege odgovorio da sporni lekari moraju da upute molbe, kako bi se donela odluka o načinu i dužini realizacije nedostajućeg staža.

Iako crnogorski mediji objavljuju nezvanična saznanja da ministri dve države pregovaraju o tome da se polaganje ipak omogući u nekom od narednih rokova, na beogradskom Medicinskom fakultetu kažu da neće odustati od poštovanja propisa jer su u pitanju ljudski životi i zdravlje.

Prodekan za poslediplomsku nastavu Medicinskog fakulteta profesor dr Arsen Ristić naglasio je za "Novosti" da ista pravila važe za specijalizante iz Srbije, kao i za one iz regiona i sveta. Naime, Pravilnik o sprovođenju studija zdravstvenih specijalizacija i užih specijalizacija obavezuje ih da provedu polovinu specijalističkog staža na Medicinskom fakultetu u Beogradu, odnosno u velikim bolnicama u kojima rade izuzetni stručnjaci koji u određenim oblastima imaju status mentora. I spisak mentora je, po Ristićevim rečima, nedavno revidiran, jer mentori mogu biti samo oni koji imaju veliko iskustvo, stručnost i razuman broj učenika.

- Svaki specijalizant je u obavezi da najmanje polovinu staža provede na nastavnim bazama i uključi se u svakodnevni klinički rad i dežurstva - kaže prof. Ristić. - Specijalizanti se zbog ovoga nisu bunili, naprotiv, oni žele da nauče što više. Bune se direktori, šefovi i načelnici u zdravstvenim ustanovama u Crnoj Gori, koji žele da skrate njihovu obuku u Beogradu zbog manjka stručnog kadra u tamošnjim bolnicama i zbog finansija. Objasnili smo im kako je u njihovom interesu da ispoštuju uslove iz Pravilnika. Ne možemo im dati papir da su npr. specijalizanti hirurgije ili neurohirurgije, a da nisu savladali komplikovane hirurške zahvate.

Doktor Ristić dodaje i da je beogradski Medinski fakultet veoma fleksibilan u odnosu na fakultete istog ranga u svetu, koji zahtevaju da specijalizanti kompletnu specijalizaciju odrade na univerzitetskim klinikama.

A kako je do sada izgledala specijalizacija za lekare iz Crne Gore? Iako je pravilnik predviđao isto ovo, prema rečima predsednice tamošnjeg Sindikata doktora medicine Milene Popović Samardžić, postojao je usmeni dogovor između dve države da specijalizanti, zbog racionalizacije troškova i radne snage, odrađuju veći deo specijalističkog staža uz mentore u Podgorici, koji imaju potrebne kvalifikacije.

Studentska služba Univerziteta u Beogradu prosleđivala je upute za edukaciju specijalizanata sa spiskom veština koje oni moraju da savladaju uz svog mentora u Crnoj Gori. Ti uputi su se, pošto specijalizant savlada veštine, vraćali u Beograd i bili prihvatani. Posle dve-tri godine provedene u Crnoj Gori, specijalizanti su bili obavezni da u srpskoj prestonici provedu dva poslednja semestra, namenjena teorijskoj nastavi za većinu specijalizacija.

A onda je, kako je predsednica SDM rekla za crnogorske medije, na beogradskom Medicinskom fakultetu došlo do kadrovskih promena u okviru studentske službe i proverom nekoliko specijalizanta iz Srbije, utvrđeno je da nije u svim slučajevima poštovan Pravilnik u delu koji se odnosi na obavezan specijalistički staž na univerzitetskim klinikama. Naložena je provera svih specijalizanata i doneta odluka da svi, bez izuzetka, moraju da se pridržavaju Pravilnika.

- Ako neko u prošlosti nije poštova pravila, to sa nama nema veze - kaže prof. Ristić. - U interesu lekara je da što više nauče na specijalističkim studijama, jer će se desiti da im usred noći dođu ljudi kojima neće umeti da pomognu. Ne sme da bude improvizacije kad su ljudski životi u pitanju, niti bi smelo da na pečatu nekom piše da je specijalista nečega što nije video u praksi.