KONTROLORI I ZA JEDNAKOST POLOVA: Organi vlasti i firme do 31. januara u obavezi da dostave izveštaje o rodnoj ravnopravnosti
KOLIKO žena učestvuje u organima vlasti, koliko su zastupljene u preduzećima, imaju li identične plate za srodne poslove kao njihove muške kolege, znaće se posle podnošenja izveštaja na koje vlast i poslodavce do kraja meseca obavezuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
Naime, organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih dužni su da, najkasnije do 31. januara, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog dostave podatke u skladu sa Zakonom i dva pravilnika: o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, i o izradi i sprovođenju Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti.
Kako kažu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava za "Novosti", prema Globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o rodnom jazu za 2022. godinu, Srbija je na 23. mestu kada je u pitanju generalno stanje rodne ravnopravnosti, ispred SAD koje su na 27. mestu, kao i Crne Gore (na 54. mestu), Severne Makedonije (na 69. mestu) i BiH (na 73. mestu). Najbolje su rangirane nordijske zemlje - Island, Finska, Norveška i Švedska.
- Napredak je zabeležen i u pristupu žena obrazovanju i po tom kriterijumu naša zemlja je napredovala za 15 mesta (u 2022. godini je bila na 37. mestu, a 2021. na 52). Po kriterijumu zdravstvenih uslova i životnom veku, Srbija je napredovala za čak 18 mesta (u 2022. godini je bila na 71. mestu, a 2021. na 89) - kažu u ovom ministarstvu.
Najbolje smo rangirani kada je reč o učešću žena u političkom životu, gde dve godine zauzimamo 21. mesto.
Izazov, kao i u drugim zemlja, jeste platni jaz.
- Prema podacima RZS-a, rodni jaz u zaradama, tzv. platni jaz, u Srbiji u septembru 2022. godine iznosio je 14,4 odsto, budući da su muškarci prosečno zarađivali bruto 110.915 dinara, a žene 94.911 dinara. Prema kriterijumu uključenosti žena u ekonomski život, Srbija je sa 54. mesta u svetu u 2021. pala na 77.
Foto Shutterstock
Zastupljenost žena među korisnicima podsticajnih sredstava za razvoj preduzetništva u svim privrednim oblastima još je mala. Prema podacima APR-a, muškarci su tri puta zastupljeniji među zastupnicima i osnivačima privrednih društava, pa u narednom periodu treba finansijski podržati veću zastupljenost žena među korisnicima kredita radi pokretanja sopstvenog biznisa, a naročito u poljoprivredi, kažu u resornom ministarstvu.
Posle izbora 3. aprila 2022, u Narodnoj skupštini bilo je, od ukupno 250 narodnih poslanika, 90 žena.
Prošle godine sačinjen je i Izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Srbiji za 2022. godinu zahvaljujući dostavljanju podataka 5.870 organa javne vlasti i poslodavaca, tela za rodnu ravnopravnost na različitim nivoima vlasti, političkih stranaka, sindikata i udruženja - ukupno 11.745 priloga i izveštaja podnetih Ministarstvu. Broj dostavljenih priloga i izveštaja bio je pet puta veći nego godinu pre.
Šta je to što organi vlasti i preduzeća moraju da dostave, a na osnovu čega se formira slika o stanju rodne ravnopravnosti?
Između ostalog, dostavljaju izvode iz godišnjih planova rada koji se odnose na primenu posebnih mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i godišnje izveštaje. Dužni su da vode i evidenciju o zaposlenim i radno angažovanim licima razvrstaju po polu, na propisanom obrascu, i da je jednom godišnje dostavljaju Ministarstvu. Razvrstavanje prema polu, osim na muški i ženski, uključuje i druge rodne identitete. Organi javne vlasti su u obavezi da sprovode rodnu analizu budžeta i da prihode i rashode planiraju s ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.
KAZNE OD 5.000 DO DVA MILIONA
Ukoliko neko "zaboravi" na zakonske obaveze, zaprećene su kazne do dva miliona dinara! Za prekršaje poslodavaca, osiguravajućih društava i sredstava informisanja raspon kazni je od 50.000 do dva miliona dinara. Odgovorna osoba u firmi može se kazniti sa 5.000 do 150.000 dinara, a preduzetnik 10.000 do 500.000 dinara. Predviđena kazna za odgovornu osobu u organu RS, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave je 5.000 - 150.000 dinara. Kazne za prekršaje partija su od 50.000 do dva miliona dinara, baš kao i za sindikalne organizacije.
Svi organi vlasti, bez obzira na broj zaposlenih i radno angažovanih, obavezni su da donesu Plan mera za otklanjanje rizika od povrede principa rodne ravnopravnosti i da o tome obaveste Ministarstvo. Sindikalne organizacije i političke partije obavezne su da izrade Plan za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i takođe ga dostave Ministarstvu. Naravno, svi dostavljaju i izveštaj o realizaciji.
I tela za rodnu ravnopravnost na svim nivoima odlučivanja dostavljaju Ministarstvu podatke iz evidencije i izveštaje, a organi vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih moraju da odrede osobe zadužene za rodnu ravnopravnost.