NEMA REČNIK, NI PRAVOPIS, SAMO - KAZNU: Rodno osetljiv jezik, po zakonu koji struka osporava, mediji treba da primene od maja
RODNO senzitivni jezik nema svoj rečnik, nema pravopis, nema gramatiku, a, ipak, ko ga u javnim glasilima od 20. maja ne bude koristio, biće kažnjen od 50.000 do dva miliona dinara. Tako nalaže Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali je situacija još apsurdnija jer se o njegovoj valjanosti raspravlja dve godine pošto je donet.
Milenko Radić / Foto Tanjug
Najspornija su dva člana ovog propisa. Član 37, tačka 3, kojim se reguliše uvođenje rodno senzitivnog jezika u udžbenike i druga nastavna sredstva. Činjenica je, međutim, da nema propisa kojima bi se precizno regulisale te zamene. A u članu 44 piše da sredstva informisanja moraju da primenjuju rodno osetljiv jezik u izveštavanju, iako on ne postoji.
- To je nemoguće - kaže nam advokat Milenko Radić, koji se već duže vreme bavi ovom temom. - Zvanično imamo samo srpski jezik, još 30 zakona koji regulišu njegovu obaveznu upotrebu, a o čemu brinu Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Matica srpska i Institut za srpski jezik SANU.
Ističući da je javnost bila ignorisana prilikom pripreme i donošenja tog zakona, pošto pod plaštom epidemiološke situacije nije sprovedena javna rasprava, Radić kaže:
- Tako od 1. 6. 2021. status muškarca i žene više ne zavisi od njihovih bioloških karakteristika, već isključivo od toga kako se izjašnjavaju. Žena sada može da se izjasni da je muškarac, posle toga, opet, da je žena, pa da je povremeno žena, a povremeno muškarac, a onda ni žena ni muškarac... Ista prava, bez bilo kakve diskriminacije, garantovana su i muškarcima. S obzirom na to da se rodna ravnopravnost, ili ravnopravnost "rodnih identiteta" ne može ostvariti upotrebom srpskog jezika, Zakon o rodnoj ravnopravnosti obezbedio je primenu tih pojmova pod pretnjom ne samo novčanog kažnjavanja, nego i zatvorske kazne do pet godina.
Džomić: Zadiranje u učenje Crkve
ZA Srpsku pravoslavnu crkvu Zakon o rodnoj ravnopravnosti je neprihvatljiv, jer duboko zadire u njeno učenje - izjavio je protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić. - Kako će ko da živi, da se izražava i misli o sebi, to je njegovo pravo, ne da se nameće obaveza čitavom društvu. Problem je što je posle Istanbulske konvencije u srpski pravni poredak ušao pojam roda, u zakonskom smislu potpuno suprotan značenju pojma rod u srpskom jeziku i njegovoj kulturi. Može svako da govori kako hoće, ali nema pravo jedna agresivna grupica da nameće to kao obavezu pod pretnjom dvomilionskih kazni.Radić ističe da su po ovom zakonu sve institucije i firme sa više od 50 zaposlenih obavezne da svake godine, pod pretnjom kažnjavanja, usvajaju planove o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u narednoj godini, uz istovremeno usvajanje izveštaja o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u tekućoj godini. Sve to treba da dostave na evidenciju i kontrolu Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje ih prosleđuje Vladi Srbije. Svi oni dužni su da imenuju komesare, odnosno poverenike za rodnu ravnopravnost, zadužene za brigu o ostvarivanju navedenih zakonskih obaveza.
- Iako se radi o primeni stranog propisa, dodatno zbunjuje to što nije upotrebljen izvorni i autentičan engleski pojam "džender", kao što je to odomaćeno kod primene drugih stranih reči, niti je upotrebljena reč "pol" kao u drugim državama, već su (ne)namerno stvoreni višestruki problemi upotrebom našeg viševekovnog identitetskog pojma "rod" - naglašava advokat Radić. - Korišćenjem pojma "rod" stvorene su nove kovanice, koje ni posle dve godine nisu jasne, a upravo na njima počiva zakon: "rodna ravnopravnost", "rodno osetljiv jezik", "rodno senzitivan jezik", "rodni identitet", "rodna perspektiva", "urodnjavanje"...