MAJSKE TRAGEDIJE TEŽE I OD BOMBARDOVANJA: Prva analiza Vladine Radne grupe za mentalno zdravlje posle dva masovna ubistva NE PUŠTATI
OD septembra 2023. većina dece beogradske OŠ "Vladislav Ribnikar" uklopila se u novu školsku godinu i nastavila svakodnevni život u ovoj obrazovnoj ustanovi. Vraćanje na poznato i održavanje rutine u učionicama i školskom dvorištu pokazalo se kao jedan od najvažnijih faktora za prevenciju posttraumatskih reakcija đaka, svedoka tragedije od 3. maja, kada je maloletni Kosta K. (13) ubio devetoro učenika i čuvara škole.
Foto: N.Skenderija
Ovo je osnovni zaključak Vladine Radne grupe za mentalno zdravlje i sigurnost mladih osnovane 12. maja, neposredno nakon stravičnih događaja u Beogradu i okolini Mladenovca - Duboni i Malom Orašju. Navodeći da u "Ribnikaru" postoje problemi sa učenicima koji su i pre tragičnih događaja imali poremećaje u ponašanju i prilagođavanju, stručnjaci ukazuju da nastavnici i drugo školsko osoblje čine maksimalne napore da se škola vrati u okvire "normalnog funkcionisanja":
- Uklapanje u novu školsku godinu ne znači da se deca nisu suočila s gubitkom drugova, već da pronalaze način da prežive traumatsko iskustvo. Svedoci smo da se učenici nose i sa nečim što nazivamo krivicom preživelih, a naš zadatak je da im pomognemo da izađu na kraj s tim osećanjem.
U Radnoj grupi upozoravaju da se u psihološkom smislu pokazalo da su ubistva u "Ribnikaru" i selima kod Mladenovca potresnija od katastrofa kao što su poplave, požari, čak i od NATO bombardovanja naše zemlje"
- Pod dodatnim pritiskom su nastavnici, koji su bili neposredne ili potencijalne žrtve, a na njima je da nastave da funkcionišu u školi. Od njih se puno očekuje, iako im autoritet i pozicija ponekad nisu u skladu sa tim - navodi se u ovoj analizi.
PSIHOSOCIJALNA PODRŠKA
U FEBRUARU, kako najavljuju u Radnoj grupi, će se realizovati obuka "Unapređenje kompetencija zaposlenih u sistemu obrazovanja u oblasti zaštite mentalnog zdravlja". Dosad je psihosocijalna podrška organizovana u više mesta, pored Beograda i u Lazarevcu, Kačarevu, Pančevu, Lazarevcu, Mladenovcu, Smederevu...
Stručnjaci Radne grupe posebno su analizirali faze kroz koje su prošla deca, njihovi roditelji i nastavnici, ali i celo društvo. U prvim danima i nedeljama, kako se ukazuje, posledice traumatskog iskustva širile su se "kao koncentrični krugovi" i ispoljavale na različite načine. Posle nekog vremena, kod većine, spontano ili uz stručnu pomoć, intenzitet se smanjio i ustupio mesto tugovanju:
- Naša procena je da se proces oporavka odvija u dobrom pravcu, kao i da je u datim okolnostima sasvim očekivano da dođe do polarizacije u društvu. Što je stepen traumatizacije veći, to smo emotivno reaktivniji i teže je otvoriti konstruktivan dijalog unutar društva, koji bi doveo do rešenja zadovoljavajućeg za sve, kako bi proces isceljenja otpočeo.