VOKER LAŽIRAO MASAKR DA OPRAVDA AKCIJU NATO: Prošlo je 25 godina od oružanog sukoba u selu Račak koji je bio povod za agresiju na SRJ
PRAVA istina o događaju u selu Račak, 15. januara 1999. godine izlazi na videlo i u svetu. Istina koju sam tada utvrdila kao istražni sudija, a to je da nije bilo masakra civila, već je to bila legitimna akcija srpske policije nad teroristima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), otpočetka je bila poznata i onima koji su doneli odluku o bombardovanju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, ali im nije bila u interesu.
Foto: Arhiva VN
Ovako govori Danica Marinković, istražni sudija u slučaju Račak 25 godina posle oružanog obračuna koji i dalje izaziva kontroverzne reakcije jer je iskorišćen kao propagandni alat za bombardovanje SR Jugoslavije. U žestokom sukobu srpske policije s pripadnicima terorističke grupe OVK ubijeno je 45 Albanaca, a albanska strana i danas ovu pogibiju pripadnika OVK smatra "masakrom" i tvrdi da su u pitanju bili nedužni civili, baš onako kako je događaj okarakterisao i tadašnji šef misije OEBS-a Vilijem Voker.
- Vokerova ocena da se u Račku dogodio masakr i ratni zločin je laž - po ko zna koji put ponovila je Marinkovićeva, koja je u to vreme bila istražni sudija Okružnog suda u Prištini. - Bez ikakvog razloga i bez odluke Saveta bezbednosti UN imali su plan da bombarduju Srbiju, državu u Evropi. Voker je imao zadatak da inscenira, da napravi lažni plan koji će poslužiti kao povod da nas bombarduju. Voker je bio špijun, ali i saučesnik i saizvršilac. Danica Marinković Foto N. Skenderija
Uporište OVK
AKCIJA je usledila zbog činjenice da se u Račku nalazilo jako uporište takozvane OVK, i da se na tom potezu dogodio niz napada i ubistava pripadnika policije. Na prostoru Štimlja delovala je 161. brigada takozvane OVK. U toj oblasti od jula 1998. do januara 1999. ubijene su 24 osobe, pripadnici Policije Srbije, Vojske Jugoslavije ili civili. Policijska akcija 15. januara 1999. neposredno je izazvana ubistvom trojice policajaca 8. januara i takođe policajca Svetislava Pržića 10. januara. U Račku se, u kući Mustafe Mehtija, nalazio štab takozvane OVK, a pretpostavljalo se da se u selu nalazilo oko stotinu njenih pripadnika. U akciji je učestvovalo 135 policajaca, uglavnom pripadnici Posebne jedinice. Zapovednik je bio Goran Radosavljević Guri.Prisećajući se događaja u Račku, Marinkovićeva je rekla da Voker nije sačekao da nadležni organi iznesu činjenice koje su utvrđene na licu mesta:
- U Račak sam ušla 15. januara. Nikada u životu nisam videla veću količinu oružja nego što smo pronašli tog prvog dana. Kada smo hteli da nastavimo uviđaj počelo je da se puca sa svih strana na nas. Morali smo da se vratimo.
Vokerovi saradnici su je ubeđivali da ne ide na uviđaj. Shvatila je da nešto nije bilo u redu.
- Postojalo je nešto što nisu hteli da saznamo. Svađala sam se sa njima tri dana, rekla sam da ću da idem, istražni sam sudija i ja ću izvršiti uviđaj - podseća Danica Marinković na ono što se dešavalo u Račku. - Na kraju sam uspela uz pomoć i podršku policije, koja je obezbeđivala lice mesta. Dozvolila sam svim predstavnicima stranih i domaćih medija i televizija koje su došle tog dana u Račak da snimaju. I sve što sam ja videla, videli su oni. A to je jedna istina, da u Račku nije bio masakar nad nedužnim civilima. Kad smo pronašli u džamiji poginula lica sve su snimali i videli. Ništa nismo prikrili.
Foto AP
IZVEŠTAČ FRANCUSKOG LISTA "FIGARO" RENO ŽIRAR O RAČKU
SRBI NISU NIŠTA KRILI OD NAS
REPORTER francuskog "Figaroa" Reno Žirar, svedok dešavanja tih dana na Kosovu, svojevremeno je za naš list izjavio da su događaji u Račku bili vešta manipulacija OVK da bi izazvali međunarodnu vojnu intervenciju protiv Srba, u čemu su imali zdušnu podršku Vokera.
- Dan posle okršaja zatekao sam uniformisane pripadnike OVK u celom selu. Tela, isključivo muškaraca, bila su poređana jedno uz drugo - pričao je Žirar. - Bila je tu, čak, i jedna odrubljena glava. Mučno je izgledalo. Albanski separatisti predstavili su vojnički sukob kao masakr civila. Bio sam iznenađen što unaokolo nije bilo praznih čaura, video sam i iskopane rovove oko sela, ali sam u početku, ipak, poverovao. Albanski separatisti su bili veoma lukavi, shvatili su da se Zapad oseća odgovornim za ono što se dogodilo u Srebrenici.
Na osnovu svedočanstava kolega iz "Monda" i "Asošijeted presa", Žirar je shvatio da je veče posle akcije bilo prilično mirno i da su stanovnici, koji su tu ostali, bili prisutni kada su policajci ušli u selo:
- Srbi nisu imali šta da kriju, sami su i obavestili novinare o uspehu antiterorističke operacije. Zato sam se u svom članku u "Figarou" zapitao, nije li šef OEBS Vilijam Voker požurio sa zaključcima. Posle tog članka zabranio mi je ulazak u sedište OEBS u Prištini. Odmah je osudio Srbe. Došao je u Račak tek u subotu, posle nas novinara. Izdvojio se i zatim dugo razgovarao sa liderima OVK. Onda je direktno otišao u Prištinu na konferenciju za novinare gde je ponovio optužbe protiv Srba. Da je hteo dobro da radi svoj posao posmatrača, otišao bi prethodno u policijsku stanicu u Štimlje, da čuje i verziju srpske strane. Nekoliko pripadnika OEBS su mi rekli da je antisrpski orijentisan i da je samo tražio povod da bi se pokrenuo rat protiv Srbije. Vokerov pomoćnik Gabrijel Keler, koji je kasnije bio ambasador Francuske u Srbiji, rekao mi je da je zabranio da se u sedište OEBS u Beču dostavi izveštaj u kome je zaključeno da su za trećinu nasilnih smrti Albanaca krivi Srbi, a za dve trećine - sami Albanci.
Posle uviđaja, tela su preneta na Institut za sudsku medicinu u Prištini. Marinkovićeva je dala nalog da se izvrši obdukcija.
- Utvrđeno je da nisu u pitanju seljani, niti je u pitanju masakr, kao što je Voker kasnije izjavio - rekla je Marinkovićeva. - U tom trenutku nisam imala predstavu da će Račak biti inicijalna kapisla za bombardovanje. Otišla sam sa namerom da utvrdim šta se desilo i mislila sam da će sa istinom koju smo utvrdili i sa kojom sam izašla u javnost biti jasno da je Voker izneo laž.
Podsetila je i da se slučaj Račak našao na nekim suđenjima pred Međunarodnim tribunalom u Hagu.
- Na suđenjima u Hagu protiv Miloševića, Šainovića i Milutinovića, kojima se slučaj Račak stavljao na teret, zahvaljujući dokazima koje sam prikupila i mom svedočenju, tužilac Džefri Najs je morao da odustane od Račka. Dokazala sam da je to bio čist primer antiterorističke akcije srpske policije. Oni su krenuli da raščišćavaju teren od terorista, a već je bilo poznato da je Račak bio sedište terorista.