ZA PRIHVATILIŠTE IM TRAŽE I ANTIKOVID TEST! Od 15.000 ljudi u beskućništvu, svega nekoliko stotina našlo zaklon od mraza

Prema rečima Katarine Bogdanović iz organizacije ADRA, koja se bavi ljudima u primarnoj situaciji beskućništva, dakle onima koji spavaju na otvorenom, u parkovima, haustorima, napuštenim objektima bez struje i vode, interna pravila beogradskog prihvatilišta, za razliku npr. od novosadskog, nalažu da osoba mora da ima ličnu kartu i bude prijavljena u centru za socijalni rad.

- Oni koji nemaju lična dokumenta i nisu prijavljeni centru za socijalni rad ili u njemu nisu prepoznati kao osobe u situaciji beskućništva, nemaju pristup beogradskom prihvatilištu. Takođe, oni koji nemaju prebivalište u glavnom gradu, bivaju samo izuzetno primljeni. Isto tako, moraju da imaju PCR ili antikovid test da nisu pozitivni na koronu, koji će sami platiti (1.500 dinara). Moraju da imaju i potvrdu psihijatra da nisu "kontraindikovani za kolektivni smeštaj". Prihvatilište je zatvorenog tipa, pa kada u njega uđete, ne možete da izađete u šetnju ili po cigarete. Usluga je teško dostupna i zato je ovde manji broj ljudi nego pre 2020. godine - kaže Katarina Bogdanović.

Za razliku od Beograda, u novosadskom prihvatilištvu, smeštenom u Futogu, u kom ne važe ovako restriktivna pravila, svih 60 mesta je popunjeno.

Tačnih podataka koliko je u Srbiji ljudi u situaciji beskućništva ne postoji. Procene su organizacija Crveni krst, Udruženja "Izlazak" i "Klikaktiv" da brojke idu i preko 15.000. Samo u Beogradu najmanje 5.000 ljudi živi bez krova nad glavom, a još duplo toliko u krajnje nehumanim uslovima, u udžericama i neformalnim naseljima, bez struje, vode i grejanja. Svaka četvrta osoba u situaciji beskućništva ima manje od 14 godina.

U Beogradu postoji i privremeno prenoćište na Autokomandi, gde je toplo sklonište i postelju poslednjih dana zatražilo 39 ljudi. Po rečima Nikole Price, sekretara Crvenog krsta Beograda, od novembra do sada ukupno 82 osobe koristile su usluge. Među njima je 14 žena.

- Ukupan broj noćenja u prenoćištu na Autokomandi od novembra bio je 1.667 noćenja, dok je u Dnevnom centru u Lominoj od otvaranja, u novembru, bilo 450 korišćenja različitih usluga. Koristile su ih 84 različite osobe, što je na dnevnom nivou oko 25. U Lominoj se korisnici najčešće zadrže oko sat i po, iako je Dnevni centar otvoren više od tri sata dnevno - navodi Prica.

U prenoćištu na Autokomandi, ljudi nemaju obavezu da ostavljaju lična dokumenta.

- Prenoćište na Autokomandi ima 40 kreveta, a ukoliko potreba bude veća, sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu Beograda, proširićemo kapacitete. Higijenski uslovi su veoma dobri, korisnici mogu da se istuširaju i odmore, a radi se i psiho-socijalna podrška - rekao je Milan Mirković, direktor Crvenog krsta Beograd. - Ljudi su najčešće zapuštenog zdravlja, ali bez povreda. Ako prepoznamo da im je potrebna zdravstvena pomoć, upućujemo ih u zdravstvenu ustanovu.

Slična prihvatilišta postoje u još nekoliko gradova u Srbiji. Kapaciteti u "Svetom Joakimu i Ani", jedinom prihvatilištu za odrasle i starije u Kragujevcu, popunjeni su.

- U prihvatilište ljudi ne mogu da dođu sami, već se smeštaj organizuje u saradnji sa Centrom za socijalni rad - kaže nam Milena Radaković iz fondacija SPC "Čovekoljublje", koja je osnovala prihvatilište. - Najviše dolaze stariji o kojima nema ko da brine.

Ni u prihvatilištu u Subotici mesta nema.

- Trenutno je ovde 12 ljudi - kaže za "Novosti" dr Siniša Trajković, direktor Crvenog krsta Subotica. - Poslednjih godina pokazalo se da je to dovoljno za naš grad. U prihvatilište zimi najčešće dolaze ljudi koji imaju krov nad glavom, ali su u njemu uslovi toliko loši da ne mogu da prezime. Oni najčešće tokom leta nadničare i tamo gde rade i spavaju. Privremeni smeštaj neki koriste godinama, ali bude i novih.

Trajković kaže da u Subotica ima puno staračkih i siromašnih domaćinstava:

- Ljudi u Crveni krst dolaze najčešće po pakete hrane i tople garderobe. Imamo oko 200 korisnika narodne kuhinje. Volonteri Crvenog krsta tokom hladih dana pomažu siromašnim i starijima u seoskim domaćinstvima ogrevom i hranom.

U niškom Prihvatilištu za odrasla, stara lica i beskućnike napravljena je lista čekanja. Po rečima rukovodioca Gorice Cvetković, prihvatilište "Mara" je uvek puno. Trenutno je u njemu 14 osoba, a potreban je smeštaj za još četiri.

U Odeljenju za popis Republičkog zavoda za statistiku kažu da i dalje nisu obrađeni popisni podaci kada su u pitanju osobe u situaciji beskućništva, ali dodaju da čak i kada budu objavljeni, oni neće prikazivati realno stanje. Naime, pošto je nemoguće izvršiti popis "od vrata do vrata" kada je u pitanju ova kategorija, RZS koristi podatke centara za socijalni rad i prihvatilišta. Dakle, oni koji se nisu obratili CZR, nisu ni popisani, a takvih je najviše.

Prvi put se osobe u primarnoj situaciji beskućništva registruju u popisu 2011. Pod njima se podrazumevaju oni bez stalne ili privremene adrese stanovanja, koji žive na ulici, u parkovima, pod mostovima. Sekundarni su definisani kao lica koja žive u objektima nastanjenim iz nužde, kao što su šupe, barake, prikolice, vagoni, podrumi, šatori, šlepovi, odnosno kartonska i nehigijenska naselja. Tadašnji popisni podaci pokazuju da ih je, razvrstano u dve kategorije, prema tome da li su skroz bez adrese, ili nastanjeni u nekim objektima iz nužde, bilo 445 plus 17.842.

Prema rečima Katarine Bogdanović, od 2020. godine ADRA je registrovala 4.000-5.000 ljudi, koji dolaze po pomoć, a svakog meseca javlja se dvadesetak novih.

- Najmanje je onih koji ispunjavaju naše stereotipe o beskućništvu. Većina ljudi u situaciji beskućništva izgleda vrlo prosečno i ne biste ih po spoljašnjim karakteristikama na ulici razlikovali od većinske populacije - konstatuje naša sagovornica.