NEFORMALNI FORUM ILI GLOBALNA UROTA: Teorija zavere ili stvarnost -Bilderbergov kružok uticajnih ljudi

Za neke, Bilderberg konferencije nisu ništa drugo sem neformalni, privatni sastanci uticajnih ljudi iz sveta politike, finansija, vojske, medija i visoke aristokratije. Ima i onih koji tvrde da je reč o tajnoj, zavereničkoj grupi i da im je cilj da vladaju svetom. "Vikiliks" je objavio mnogo dokumenatana na tu temu. U slučaju Bilderberga - a isto važi i za slično orijentisane i tajne organizacije poput Saveta za spoljne poslove - nije dozvoljeno da se izveštava sa sastanaka i konferencija. A to je plodno tlo za teorije zavere.

I sami uticajni mediji govore o zavereničkoj grupi kad izveštavaju o klubu Bilderberg. Britanski Bi-Bi-Si posvetio je nekoliko emisija klubu: "Unutar tajne Bilderberg grupe", "Bilderberg je najveća teorija zavere" i "Predstavnici uticajnih i moćnih organizacija sastaju se u tajnosti".

Asia Times je 2003. okarakterisao Bilderberg grupu kao "gospodare planete". Minhenski "Merkur" u članku iz 2005. pisao je o "tajnom sastanku uticajnih i moćnih ljudi". Ottawa Citizen je 2006. obavestio da se u Otavi održao "tajni sastanak svetske elite". CBC News je 2006. postavio pitanje da li je sastanak grupe Bilderberg "neformalni forum ili globalna zavera".

DA LI U BILDERBERG klubu sede "gospodari vasione", gospodari sveta, kako tvrdi Asia Times. Svako ko je i pominjao Bilderberg konferenciju prethodnih godina, smatran je za neozbiljnog teoretičara zavere. Danas više ne. Sad bar možete da slobodno govorite da Bilderberg postoji.

Bilderberg konferencija prvi put je održana u maju 1954. Domaćin konferecije bio je holandski princ Bernhard, a održana je u njegovom hotelu "Bilderberg", u Holandiji.

Grupa je tako dobilo ime. Od samog početka Bilderberg je dobijao značajnu finansijsku podršku i od vlade SAD i CIA, kao i od privatnih izvora, a preko Američkog komiteta za ujedinjenu Evropu (ACUE) i drugih institucija. To neutralna organizacija nikako nije, već zastupa interese proameričkih institucija. Ima zadatak da radi tajno za Vašington i za američke interese.

Bilderber grupa je kružok moćnih i uticajnih ljudi. Taj kružok od 1954. okuplja elitu iz Evrope i SAD. Ko su ti ljudi? Kružok okuplja šefove korporacija, stratege iz banaka - i oni se susreću sa uskim i odabranim krugom političara i novinara. Grupa Bilderbeg ne vodi samo računa o ličnim karijerama političara, već im je važnije da te odabrane i korisne političare povežu svojom mrežom. Na konferencijama grupe Bilderberg redovno su prisutni predstavnici nemačkih "narodnih stranaka" i Socijaldemokratske partije Nemačke. Oko 130 ljudi prisustvuje na konferenciji Bilderberga, od kojih su dve trećine iz Zapadne Evrope i trećina iz Severne Amerike.

* * * * * * * * *

Obaveštajne službe obezbeđuju tajnost Bilderberga

NA KONFRENCIJAMA Bilderberg grupe oko dve trećine pozvanih dolazi iz sveta finansija, industrije, univerziteta i medija, a trećina iz vlada ili političkih institucija. LobbyControl piše o sastanku grupe Bilderberg 2014. u Kopenhagenu: "Dugi niz godina, pored Dojče banke, nedeljnik "Cajt" je drugi tradicionalni stub i glavni oslonac grupe Bilderberg u Nemačkoj. Imenovani nemački predstavnici bili su zastupljen u 'upravnom odboru' Bilderberške konferencije. Godine 2014. Nemce je predstavljao Matijas Dopfner iz izdavačke kuće 'Aksel Špringer'. Prema rečima novinara, eksperta za medije, Štefana Nigemajera, nedeljnik "Cajt" više nema predstavnika u grupi Bilderberg. U članku o tadašnjem etičkom kodeksu lista `Cajt`, Štefan Nigemajer u martu 2014. napisao je: `Navodno, u redakciji nedeljnika `Cajt` postoji sve veća osetljivost na pitanja transparentnosti i nezavisnosti lista, te se boje da im suviše velika bliskost sa grupom Bilderberg može pre da šteti ugledu lista. Zbog toga je "Cajt" rešio da više ne učestvuje na konferencijama Bilderberg grupe, gde su decenijama bili redovni. Odluka 'Cajta' je neopoziva. Upražnjeno mesto zauzeo je Matijas Dopfner, predsednik upravnog odbora izdavačke kuće 'Špringer'. Da se `Cajt` rešio na taj korak, to valja pozdraviti. Kada govorimo o Bilderbergu, možemo slobodno da kažemo da se nemački mediji ovde nisu proslavili. Umesto kritičkih tekstova o Bilderberg konferencijama, nemačka štampa rešila je da konferenciju prećuti. Tako je finansijska i politička elita rešila da rezultati ne dopru do javnosti, da ostanu u uskom krugu učesnika konferencije".

ČLANAK O BILDERBERG klubu u Nemačkoj napisao je Uve Kriger 2007. godine. To je jedan od retkih izveštaja koji se pojavio o ovoj organzaciji u Nemačkoj. Naslov: Alpha-Journalisten embedded ("Alfa novinari su ugrađeni"). Kriger piše:
"U najuticajnijim, etabliranim medijima nestao je svaki osećaj novinarske kritičnosti, odgovornosti i radoznalosti. Nema ni traga elana da se javnost upozna sa pravim informacijama. Svima postaje jasno da to nije slučajno. Godine 1967. u Engleskoj je postao poznat memorandum u kojem je šef Udruženja vlasnika novina, Sesil King, 'podsetio' kolege izdavače da 'ni pod kojim okolnostima ne bi trebalo davati bilo kakve izveštaje ili čak spekulacije o sadržaju Bilderberške konferencije, a koja je održana na Koledžu

Kad je politički aktivista i reditelj iz Sjedinjenih Država Aleks Džons 2006. otputovao u kanadski grad Otavu da dokumentuje tamošnju konferenciju Bilderberga, dočekali su ga kanadski carinski službenici i 16 časova zadržali na aerodromu. Praktički je bio u pritvoru. Sličan događaj 2005. odigrao se i na minhenskom aerodromu, gde je nemačka obaveštajna služba deset časova vodila informativni razgovor sa Danijelom Estulinom.

Ovaj Španac, autor knjige o klubu Bilderberg, namerovao je da govori o knjizi u nemačkom gradu Torah-Egernu. Kada je stigao u to nemačko mesto i prenoćio u malom hotelu, bio je iznenađen da je hotel pun agenata nemačke tajne službe.

* * * * * * * * *

Stvaranje uticaja u hotelskim sobama sa "pet zvezdica"

UVE KRIGER u tekstu "Alfa novinari su ugrađeni" piše: "Dok neki novinari nastavljaju da opsedaju i bezuspešno jurišaju na dobro čuvanu salu - koja pre liči na neosvojivu tvrđavu - gde se održava Bilderberg konferencija, drugi, uticajni novinari sede u sobama luksuznog hotela sa pet "zvezdica", te zajedno sa šefovima vlada, ministrima i šefovima krupnih firmi i korporacija provode vreme u razmeni mišljenja. Postavlja se logično pitanje: Šta rade ti novinari, kada javnost ne izveštavaju o toj konferenciji?

Zar posao novinara nije da izveštava o bitnim društvenim događajima? Morali bi da o tome pišu, čak i u slučaju da su se pred Bilderbergom zakleli da će ćutati? Zar javnost nije važnija od bilo koga kluba? Šta je sa zahtevom Hajo Fridriha da se uvek drži kritička distanca prema svakoj pojavi u društvu? Novinar ne bi smeo da izda etiku poziva, čak ni u slučaju da to služi nekom dobrom, uzvišenom cilju? Zar za novinare koji prate Bilderberg konfereciju ne važi moto `Budi svuda prisutan, ali ne smeš nikada da pišeš pristrasno i stranački? Jozef Jofe, suvlasnik nedeljnika `Cajt`, kratko je odgovorio na zahtev novinara koji ga je zamolio za intervju: 'Izvinite, poverljivost je dogovorena sa klubom Bilderberger i ja se toga pridržavam.'"

Ali ovde nije samo u pitanju sporni Jozef Jofe koji - kako je poznato - voli parnice, ali je uvek u ulozi tužioca. On je u prošlosti često sedeo za stolom sa učesnicima Bilderberške konferencije. Isto može da se kaže za šefa nedeljnika `Cajt` Tea Zomera, kao i za novinare Matijasa Nasa ('Cajt') i Kristofera Bertrama, te izdavača Huberta Burdu i šefa izdavačke kuće 'Špringer' Matijasa Dopfnera. Svi su oni negovali bliske kontakte sa klubom Bilderberg.

Minhenski sociolog i ekspert za medije i publicista Rudolf Šturmberger rekao je za Bilderberg konferenciju 2010. da nema simpatija za 'činjenicu da su odgovorni urednici - na primer nedeljnika 'Cajt' - godinama blisko povezani sa Bilderbergovcima. Pa ipak, o klubu nisu nikada napisali ni slovo."

Jasno je da se važne političke ili ekonomske odluke donose na konferencijama Bilderberga. Demokratske institucije ili nisu uključene ili samo delimično i u manjoj meri. Trilateralna komisija (još jedna proamerička lobi organizacija) osnovana je po Rokfelerovom savetu i to na konferenciji Bilderberga. Prema rečima belgijskog fabrikanta i počasnog predsedavajućeg Bilderberg konferencije Etjena Davinjona, uvođenje evra se smatra delom Bilderberg konferencije. A prema rečima bivšeg ambasadora SAD u Berlinu Džona Mekgija, Bilderberške konferencije odigrale su važnu ulogu u oblikovanju i formulisanju Rimskih ugovora koji su doveli do osnivanja Evropske ekonomske zajednice.

* * * * * * * * *

"Meka moć" svetske ekonomske i političke elite

BILDERBERG KLUB samo je jedno od mnogih elitnih udruženja. U knjizi "Super klasa" Dejvid Rotkopf proučavao je svet međunarodne elite. Utvrdio je da ona broji oko 6.000 ličnosti iz sveta međunarodnih korporacija, uticajnih svetskih političara, vodećih finansijskih institucija i medija. Ukratko, upravo tih šest hiljada ljudi "zapravo drži ključeve naše planete u svojim rukama". Njegovo istraživanje karakteriše činjenica, te zato ima i težinu, da se i sam Rotkopf lično upoznao sa mnogima od ovih šest hiljada ličnosti i to kao bivši zamenik državnog sekretara za međunarodne trgovinske odnose u Klintonovoj administraciji. Njegovo izlaganje pokazuje da su konferencije Bilderberg samo jedan od mnogih foruma na kojima se okupljaju najuticajniji ljudi sveta. Dejvid Rotkopf ima o tome mišljenje:

"Iako je malo verovatno da ljudi koji imaju pristup ovim elitnim institucijama - ili su članovi pomenutih elitnih klubova - kuju tajne planove kako da vladaju svetom, ipak je velika verovatnoća da svakako imaju zajedničke interese. Njihovi ciljevi, pogledi na svet i način na koji bi naša Zemlja trebalo da se razvija u budućnosti, nema sumnje, veoma su slični. Kada stupaju u kontakt jedni s drugima, nije im cilj da deluju kao neka zaverenička grupa, već pre svega da prošire sopstvenu, ličnu moć kroz korisne, uticajne veze."

Uve Kriger jasno kaže šta misli o bliskosti novinara sa Bilderberg klubom i tajnim sastancima: "Ovo se može objasniti sa nekoliko faktora. Prvo, većina običnih novinara možda donedavno nije nikad čula za klub Bilderberg. Drugo, najuticajniji 'alfa novinari', negujući kontakte sa elitnim krugovima društva, znali su za klub ali, verovatno, ne smatraju poverljive elitne sastanke skandaloznim. Oni ih prihvataju kao nešto samo po sebi logično i normalno. Ne žele da pišu o elitnim udruženjima kako ne bi ugrozili svoje korisne kontakte. Treće: novinari iz izdavačkih kuća 'Špringer', 'Burda' i 'Holcbrink' nisu osobe koje će da istražiju delatnosti elitnih organizacija i to iz razloga jer su Matijas Dopfner, Hubert Burda i Matijas Nas (nedeljnik `Cajt` štampa izdavačka kuća 'Holcbrink-Ferlag') članovi kluba Bilderberg. Kao što je poznato, niko ne vodi istragu protiv svog dobročinitelja. Četvrto, da bi novinar imao dobru, ekskluzivnu priču, mora da ima pouzdane izvore. U slučaju Bilderberg to ne postoji.

SVI UČESNICI konferencije, svi članovi kluba Bilderberg, obavezali su se da neće obaveštavati javnost, dakle, da će ćutati. Tako oni koji ne prisustvuju konferenciji mogu samo da nagađaju a ne znaju ništa konkretno. Međutim, sa tačke gledišta javnosti i njihovog uticaja na društvo, klub Bilderberg bi trebalo da bude otvoreniji prema javnosti. Bilderberg poseduje "meku moć" (soft power). Na njihovim konferencijama globalne elite međusobno se povezuju."

Svake godine se najuticajnije ličnosti planete sastaju sa malim brojem odabranih novinara i sa njima provode tri dana daleko od očiju javnosti. Značaj ovih sastanaka za nas obične građane proizlazi iz njihove moći. Oni na tajnim konferencijama donose odluke koje se tiču svih nas. Svi učesnici takvih konferencija su uticajne ličnosti, te javnost ima legitiman interes i pravo da dobije prave informacije. Dakle, nedopustivo je da se njihove konferencije kriju od stanovnika planete.

A da li konferencija kluba Bilderberg može da se nazove sastanak "gospodara sveta, gospodara kosmosa", kako je pisao Asia Times? Francuski intelektualac Tjeri Mesan, predsednik i osnivač udruženja Rseau Voltaire i "Osovine za mir", bavio se klubom Bilderberg i istorijom te organizacije kao niko pre njega. On dolazi do drugačijeg zaključka: Klub Bilderberg nije ništa drugo do lobi organizacija NATO. Glavni cilj kluba je da utiče na globalno javno mnjenje i da zastupa interese Sjedinjenih Država. A novinari u takvom klubu, razume se, nemaju šta da traže.

ULFKOTE NAGOVESTIO RAT PROTIV RUSIJE

NEPOSREDNO po objavljivanju knjige "Kupljeni novinari" Udo Ulfkote je u intervjuu za televiziju Russija Today ispričao: Razlog za pisanje ove knjige je bio da se jako bojim novog rata u Evropi i ne bih želio da opet imamo tu situaciju, jer rat nikad ne dolazi sam, uvek postoje ljudi koji stoje iza njega, koji guraju/podstiču rat i to nije samo politika, to su i novinari - i upravo sam napisao u knjizi kako smo u prošlosti izneverili/izdali naše čitatelje, samo da podstaknemo rat - jer ja to više ne želim. Sit sam te propagande, živimo u banana-republici i ne demokratskoj zemlji gde imamo slobodu medija, gde imamo ljudska prava. Ako pogledate nemačke medije, posebno moje kolege, koji iz dana u dan pišu protiv Rusa, koji su kako bi to učinili, podržani od strane transatlantskim organizacijama i SAD... Iz dana u dan posmatram Amerikance na vestima kako podgrevaju sledeći rat. Ovaj put se on odvija u Ukrajini protiv Rusije, ali igra je ista."