SUPROTSTAVIO SE SATANIZOVANJU SRBA: Ko je bio nemački novinar i publicista Udo Ulfkote

Godinama je izveštavao, pre svega iz muslimanskih država. Posle ujedinjenja Nemačke počeo je da tekstove objavljuje i u opozicionoj štampi. Posledica: prisiljen je da 2003. napusti dobro plaćeno mesto u "Frankfurter algemajne cajtungu" (FAZ). Pri kraju prve decenije ovog veka dobio je etiketu da je islamofob, te da njegovi članci ne odražavaju političku realnost, već pripadaju žanru "teorija zavere". Ovakva osuda nemačkih vodećih medija, međutim, nije naškodila Ulfkoteu. Naprotiv, najuticajniji mediji su negativnom kritikom pomogli Ulfokoteu da se njegove knjige još bolje prodaju.

Ja sam za ime Udo Ulfkote prvi put čuo 1997. Tad je on još radio za FAZ i mnogo pisao o radu nemačke obaveštajne službe BND. Njegovi tekstovi bili su za mene pravo otkriće, nešto neverovatno, senzacionalno.

Pisao je, na primer, o albanskoj mafiji. Informacije su "curile" iz nemačke obaveštajne službe. Aktivnost albanske mafije je registrovana u Makedoniji, Albaniji, a pre svega na srpskom Kosovu. Albanci muslimani koristili su odlične veze sa islamskim svetom.

Novac od trgovine drogom Albanci su koristili da razviju separatističke aktivnosti u Srbiji. Ilegalna trgovina heroinom postala je za albansku mafiju glavni izvor prihoda kojim su finansirali terorističke aktivnosti protiv Beograda. Ovakvo pisanje, za vodeće nemačke medije, bilo je u to vreme tabu. Jedini ko je imao hrabrosti da o tome piše bio je Udo Ulfkote.

ČITALAC teško može danas da sebi predstavi šta je u to vreme značilo da jedan novinar tako istupa. Celokupna nemačka štampa vodila je kampanju protiv Srbije, satanizovala predsednika Slobodana Miloševića i srpski narod. Nacisti našeg vremena su Srbi, a Milošević je Adolf Hitler našeg doba!

Po toj logici, ko je protiv Srba - taj ne može da bude loš i ne sme da bude predstavljen negativno. I sada se, eto, pojavljuju reportaže Ulfkotea. On o Albancima piše ne kao "demokratama" i "gerilcima koji se bore za slobodu", već kao o opasnoj mafiji koja trguje heroinom po Zapadnoj Evropi! Štampa Zapada zahteva da NATO otvoreno podrži OVK (UČK), a odjednom se pojavljuje neko, i to iz uglednog "Frankfurter algemajne cajtunga", i priča sasvim suprotno!

U to vreme, suprotno od nemačke štampe pišu mesečni časopis "Konkret", berlinski dnevni list "Junge velt", za koje sam ja u to vreme pisao, te nekoliko manjih, uglavnom komunističkih novina. U to vreme biti kritičan prema Albancima, značilo je biti kritičan i prema NATO. Ulfkoteovo pisanje bilo je za sve novinare prava senzacija.

Udo Ulfkote se 2008. zaposlio u izdavačkoj kući "Kop" (Kopp Verlag). Izdavač je objavljivao i politički list (onlajn), a Ulfkote je postao glavni urednik. Tad sam lično upoznao Ulfkotea jer sam i ja bio član redakcije toga lista.

Još iz vremena kad je radio za FAZ, Ulfkote je imao dobre kontakte sa nemačkom obaveštajnom službom. Naučio je da BND ne širi samo "čiste informacije", već da namerno plasira u javnost i dezinformacije. To je jedna od glavnih tema i u njegovoj knjizi "Kupljeni novinari".

POSLEDNjI put sam imao zadovoljstvo da ga sretnem 2015. godine. Bili smo pozvani da govorimo na javnom skupu u Drezdenu u organizaciji pokreta "Pegida". Puni naslov te skraćenice imena pokreta glasi: Patrioti Evrope protiv islamizacije Zapada. Našem pokretu pošlo je za rukom da u decembru 2014. i januaru 2015. u Drezdenu organizujemo demonstracije protiv islamizacije Nemačke, a okupljalo se i 40.000 ljudi. Povod su bila ona ubistva u Parizu, kada su islamisti 7. januara 2015. upali u redakciju satiričnog lista "Šarli ebdo" i ubili dvanaestoro Francuza, a među njima i glavnog urednika novina.

Nemačke političare i finansijsku elitu uplašila je masovnost pokreta i jedini izlaz našli su u zabrani "Pegide". Glavni nemački mediji, umesto da se bave osudom islamskog terorizma, preusmerili su kampanju na "Pegidu" i proglasili da pokret širi mržnju prema strancima.

Suprotno tvrdnjama masovnih medija u Nemačkoj, Udo Ulfkote nikada nije bio ekstremista. Nikad nije podržavao ni levičare, ni desničare. Politički je stajao na umerenim, građanskim pozicijama, blisko centru. Ostao je veran demokratskim principima...

U PRIVATNOM životu bio je povučen, čak pomalo i stidljiv. Bio je visok, krupan čovek iz nemačke pokrajine Vestfalije, rođen u januaru 1960. Imao je plave oči koje su ulivale sagovorniku poverenje. Bio je plavokos i delovao je znatno mlađi nego što su govorile njegove godine. Ukratko, izgledao je kao tipični Nemac iz nekog holivudskog filma. Oružje su mu bili pero i novinarski blok, pisana reč. Kao hirurg, precizno je upotrebljavao reči protiv laži koje su širili njegovi protivnici. Zbog toga je bio omiljen kod miliona nemačkih čitalaca.

Nemački političari i režim su ga mrzeli. Kad je 13. janaura 2017. umro, bio je to šok za sve nas koji smo ga poznavali i cenili. Mnogi su se pitali, da li je reč o smrti ili ubistvu? Ovim pitanjem sam se i ja intenzivno bavio.

Pitanje smrti Uda Ulfkotea postavio sam i šefu izdavačke kuće Johanu Kopu koji je bio u stalnom kontaktu sa udovicom Uda Ulfkotea. Na osnovu tih informacija, a na tome je naročito insistirala udovica Ulfkotea, ostalo je da je njen muž Udo umro od srčanog udara i da nema govora o ubistvu.

Njegove knjige i dalje su žive, tiraži rastu. Mi nastojimo da nastavimo njegovim putem, da se borimo za ono za šta se i Udo Ulfkote borio, dakle, za slobodu govora i nezavisnu štampu.

(Autor teksta je nemački novinar, publicista. Preko deset godina je glavni i odgovorni urednik mesečnika "Kompakt", vodećeg konzervativnog magazina u Nemačkoj.)