PORED BADNJEG DANA, SLAVIMO I SVETU EVGENIJU RIMSKU: Ovo su običaji na današnji dan

Dan uoči Božića, 6. januara po novom, a 24. decembra po starom kalendaru zove se Badnji dan.

Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom počinje Božićno slavlje. 

Ujutru rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija obljavljuje se odlazak u šumu po banjak. Badnjak predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio.

Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripemaju trpezu za Božić.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave i dan Svete prepodobnomučenica Evgenije

Evgenija je bila ćerka Filipa koji je bio eparh celog Misira, današnjeg Egipta. Po naređenju cara Filip je hrišćane isterao iz grada Aleksandrije, ali im je dozvolio da žive van grada i slobodno upražnjavaju veru.

Još mlada Evgenija je pobegla od svojih roditelja u društvu dva verna evnuha. Nakon što je krštena prerušava se u muškarca i stupa u muški manastir gde postaje monah.

Ovim svojim podvizima pročistila je srce te je dobila dar isceljenja bolesnih. Nakon što je iscelila jednu bogatu ženu, ova je, i ne sluteći da se iza monaške odore krije žena, pokušala da je zavede. Uvređena jer je odbijena ova bogata žena se, iz osvete, požali eparhu na Evgeniju. Zbog toga svi monasi završiše u lancima.

Međutim, kada je bila izvedena na sud, sveta Evgenija pokazala se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim i bi izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car poslao je nekog opakog vojvodu Terencija, koji došavši u Aleksandriju tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preselila u Rim sa majkom i braćom.

U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u hrišćansku veru, naročito devojke. Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dajanin i razruši se.

Mučitelji baciše je najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan Njegovog Roždestva.

Tako i bi.

Mačem je posekoše 25. decembra 262. godine u Rimu.

Kada sveta Evgenija govoraše to svojoj majci, čuše se glasovi mnoštva svetih anđela koji pevahu i slavljahu Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga u Trojici Boga, kome i od nas grešnih neka je slava i hvala