FELJTON - CRNA GORA GA JE NAJISKRENIJE OŽALILA:U vreme vladavine Šćepana Malog udareni su temelji crnogorske državnosti

Nekoliko meseci ranije Šćepan je teško ranjen usled eksplozije mine prilikom gradnje puta. Posle toga, trajno se povukao u Crmnicu, u Brčele. Od tada Šćepan Mali nije bio više ona neprikosnovena ličnost koja sve kontroliše. Tu činjenicu su pokušavali da iskoriste vladika Sava i glavari da bi narodu nametnuli svoj uticaj. Avgusta iste godine vladika Sava nemerava da pošalje jednu delegaciju Orlovu i Dolgorukovu. U delegaciji su bili serdari Ivan Petrović, Jovan Đurašković, Marko Tanović, potpukovnik Ivan Petrović i kapetan Georgije Radonjić. U pismu koje su nosili ne traži se ništa konkretno, već se samo traži da Rusija ne ostavi Crnu Goru.  Ova delegacija, koliko je poznato, nije otputovala kod Orlova, ali je poznato da od ove akcije počinje jačanje guvernadura Jovana Radonjića, čemu je posebno doprineo vladika Sava, kada mu je 1770. god. izdao potvrdu kojom se priznaje naslednost guvernadurskog zvanja u njegovoj porodici.

Šćepan je , takođe, nastojao da obnovi odnose sa Rusijom. U proleće 1771. godine uspostavio je nešto čvršće veze sa Rusijom preko arhimandrita Teodosija Mrkojevića, Petra Bjeladinovića i Mihaila Tabandžije. Ipak, ni ovi kontakti nisu dali za rezultat ustanak i rat sa Turcima što je, inače, bio njihov glavni cilj. Sledeće godine, širene su glasine da će ruska flota pomoći Šćepanu Malom da se odluči za napad u pravcu severne Albanije. Cela 1772. godine  protekla je bez značajnih veza između Šćepana i Rusije.

Slične vesti o dolasku Rusa u Boku širene su i kasnije, ali su one bile više proizvod straha mletačke strane od veza između Rusije i Crne Gore, nego stvarna mogućnost ili osmišljeni ratni plan.

ZA AUTORITET Šćepana Malog među plemenima, na prostoru Crne Gore i Brda, bio je značajan dolazak ruskog izaslanika Savića Barjanovića (1772), nekada svetovnog lica, poreklom iz Crne Gore u ruskoj službi. On je doneo instrukcije ruskog dvora da se za gospodara Crne Gore mora prihvatiti Šćepan Mali. Radi objave ove naredbe određeno je da bude održan zbor na kojem je jedan vojvoda iz Crmnice izabran na čelo odreda od 80 vojnika, koji su imali ulogu da štite Šćepana Malog i da mu pomažu prilikom deljenja pravde. Takođe, po naređenju Šćepana Malog bilo je odlučeno da se uputi jedna delegacija za Rusiju na čelu sa vladikom Savom. Ali, od te najavljene delegacije nije bilo ništa, mada su veze sa Rusijom nastavljene i dalje.

Mlečani i Turci su, sa velikom pažnjom, pratili aktivnosti Šćepana Malog. Bilo im je sumnjivo zašto ga još uvek Dolgorukov nije oterao iz Crne Gore, kada je za njega otvoreno govorio da je samozvanac i varalica. To, što je Šćepan Mali ostao i dalje kao crnogorski “car”, uveravalo ih je da je on bio glavni faktor koji je mogao, pa makar i u maloj meri, ujediniti crnogorska plemena i pokrenuti ih u rat sa Turskom. Bojeći se prevelikog ruskog uticaja u Crnoj Gori preko ovog samozvanca, a ceneći njegovu popularnost u narodu, skadarski vezir Mahmut paša Bušatlija potplatio je nekog Grka Palikardu, kojeg su Crnogorci zvali Stanko Klazomunja, koji je bio Šćepanov sluga, da ga ubije na spavanju. On je odsekao glavu Šćepanu Malom 22. oktobra 1773. god. i zajedno sa svojim sunarodnicima pobegao u Skadar. (Taj Grk Palikarda bio je pobunjenik iz Majne i kao zarobljenik sa svojom sestrom ili kćerkom i jednom grupom sunarodnika, dospeo je u Ulcinj. Odatle, sa nekolicinom Grka pobegao je u Crmnicu gde ga je Šćepan uzeo u službu kao slugu.)

IZVESNO vreme, sumnjalo se da je pop Mojaš Plamenac platio ovog Grka da izvrši ovo ubistvo. Crna Gora je iskreno ožalila Šćepana Malog. Predlagano je da jedna delegacijajavi ruskom dvoru da je ubijen, a njegovo odelo i oružje da se uputi u Rusiju.

Sahranjen je pored crkve svetog Nikole u Brčelima.  (Drugačije piše Rastislav V. Petrović, koji kaže da Šćepan Mali nije sahranjen pored crkve svetog Nikole u Brčelima, nego u njoj. Kod Crnogoraca su samo knez i vladika sahranjivani u crkvama, u velikim grobnicama ukrašenim ratnim trofejima i upečatljivim natpisom.

Takvu počast imao je i Šćepan Mali. Grob mu je bio u tzv. “kripti" u koju se ulazi kroz otvore u podu oltarskog dela crkve. )

U znak poštovanja Crnogorci su mu podigli grobnicu od zemlje visoku četiri stope, prekrivenu crvenom svilom, a iznad nje su stalno gorele sveće.

„Tako je završio svoj život ovaj čovjek koji je bio uvjeren da je doživio božje nadahnuće i došao u Crnu Goru da izvede božju zamisao. Ali, izvodeći božju volju, on je izveo ljudsko djelo koje nije ostalo bez traga i uticaja u Crnoj Gori. To je duboko protivurečno, ali i istorijski tačno”.  

ŠĆEPAN Mali, državničkim delom i posebnošću svoje ličnosti ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Crne Gore, ali su svi pokušaji, među kojima ima i mnogo značajnih, kada je u pitanju njegovo poreklo i identitet ostali bezuspešni u odgovoru na pitanje ko je bio Šćepan Mali. Zagonetka Šćepana Malog nije rešena ni do današnjeg dana. On je i dalje ostao kontraverzna ličnost. Istoričari ga predstavljaju kao varalicu i manipulatora i pored činjenice da su ga Crnogorci voleli, a mnogi pisci savremenici, ili vremenski njemu bliži, prikazivali su ga kao avanturistu i despota. Pri tome, misterija njegovog porekla ostaje predmet glavnog interesovanja dok se sa manje pažnje gleda na ono mnogo važnije, a to je šta je on učinio za Crnu Goru. Iako njegova vladavina nije dugo trajala neki rezultati te vladavine su bili veliki. Sa Šćepanom Malim udareni su temelji crnogorske državnosti. Plemenska zajednica koja je do tada postojala, i koja se formirala u prethodnim vekovima, dobila je neki svoj okvir. Uspeo je da se kao vladar nametne Crnogorcima, da ih izmiri i suzbije krvnu osvetu. Za kratko vreme stvorio je poredak u zemlji, ustanovio sud i gvardiju i prve institucije opšteplemenskog karaktera.

U tome je njegova veličina i u tome se slaže većina istoričara. Međutim, kada je u pitanju poreklo Šćepana Malog dolazi se do zaključka da nema nijedne činjenice na osnovu koje bi se sa sigurnošću moglo to utvrditi. Njegovo poreklo ostalo je zagonetka, ne samo njegovim savremenicima, nego i kasnijim generacijama. Njegova ličnost, identitet, okolnosti dolaska i njegova smrt do danas su ostali misterija, iako su njegov lik i delo živeli u kolektivnom pamćenju Crnogoraca odakle su ušli u narodnu poeziju, ali i u prve isto- rijske knjige.  

NEOBIČNO SVEDOČENjE

AERHIMNDRIT Avakum Milaković, koji se često sastajao sa Šćepanom Malim i zajedno sa njim išao na neka putovanja, ostavio je zanimljivo svedočanstvo. Jednom prilikom  je sa Šćepanom bio u poseti Kotoru, koji se tada nalazio pod Mlecima. Kada su prilazili kroz gradske kapije "car Šćepan“ je navodno video dvoglavog orla, kog je nazvao "grb srpskog kralja Stefana" i krenuo da plače usled emotivnog naboja.

SUTRA: POREKLO ŠĆEPANA MALOG OSTALO ZAGONETKA ISTORIJE