KOLIKO LJUDI JE STRELJANO PORED LOGORA U KRUŠEVCU? Prekinuto ćutanje o žrtvama Drugog svetskog rata (FOTO/ VIDEO)
VIŠE od 700 žrtava nemačke okupacije na Slobodištu u Kruševcu dobilo je svoj memorijalni centar i dostojno mesto za sećanje.
Foto:S.Babović
Nova stalna postavka pod imenom Kazneni zavod - Logor u Kruševcu 1941-1944, otvorena je u Muzeju Slobodište, koji je rekonstruisan ovog leta, uz podršku Ministarstva kulture i Vlade Srbije. Izlaganju potresnih eksponata prethodilo je obimno istraživanje srpskih, ali i nemačkih arhiva i dokumenata.
-Sa ideološkim otklonom smo pristupili izradi stalne postavke, trudiće se da dođemo do što više podataka, fotografija i imena žrtava. Tako je spisak streljanih na Slobodištu dopunjen sa 83 ubijena i došli smo do tačnih podataka za 745 žrtava – napominje za „Novosti“ istoričar Nikola Pantelić, direktor Narodnog muzeja Kruševac. - Bio je to rudarski posao, ali želeli smo da odamo poštu svim stradalima. Na žalost, mnoga dokumenta i esponati su posle 5. oktorba bili označeni kao komunistički spomenici i bili su dugo zatvoreni u depoima muzeja.
SPOMENIK U PRIRODI
MINISTARSTVO kulture finansiralo je izradu nove stalne postavke sa četiri miliona, a grad Kruševac sa 400.000 dinara. Ranije ove godine, potpuno je rekonstruisan muzej iz 1978.godine, a u celini je oživeo i ceo Memorijalni kompleks Slobodište, koji je građen od 1961. do 1965. godine po ideji književnika Dobrice Ćosića. Arhitekta Bogdan Bogdanović realizovao je Ćosićevu zamisao kao impozantan spomenik u prirodi, koji se prostire na čitavih 80 hekatara. Muzejski dom sa novom stalnom postavkom delić je veličanstvenog parka.
Tako se pred javnošću sada osim više od 200 fotografija streljanih, može videti i kika mlade Divne Gavrilović, rođene 1901. godine, koja je bila činovnica Vojno-tehničkog zavoda Obilićevo. Pogubljena je na Bagdali 8. juna 1943. godine, sa još 30 ljudi. Dva meseca kasnije streljani su muzičar Živojin Vasić (rođen 1906. godine) i njegova dva sina, Ranđel (20) i Dimitrije (17). Iza njih su ostale dve krvave novačnice od 500 i 1.000 tadašnjih dinara, koje je Živojin imao u džepu.
-Najtragičniji dan u postojanju logora bio je 29. jun 1943. godine. Zbog odmazde za napad partizana na nemačku kolonu kod Majdeva, streljano jr 500 ljudi- svedoči Pantelić, dodajući da je streljanje, simbolično, trebalo da bude na Vidovdan, ali je odloženo nakon sugestije kvinslinških vlasti da odmazda na veliki srpski praznik u Kruševcu može proizvesti još veći otpor. - Kako je u tom trenutku u kruševačkom logoru bilo 342 zatočenika, „nedostatak“ budućih žrtava, okupator je "nadomestio" na Banjici, gde je streljano još 157 logoraša.
O razmerama tragedije koja se dogodila u vreme Drugog svetskog rata na Slobodištu, videlo se ispred svakog eksponata nove postavke. Kruševljanku Nadeždu Veljković zatekli smo uplakanu, ispred fotografije ubijenog Radojka Ilčića.
-To je bio moj stric – kaže nam Nadežda Veljković . - Sećam se da sam imala možda pet godina kada sam dolazila sa bakom i sećam se nekom nemačkog oficira, koji je vadio metke iz stabla drveta. Kao devojčica pomagala sam baki da donose veliku korpu hrane na to mesto, nisam tada ni znala šta se sve godilo, ali kako je vreme prolazilo, shvatite…
VP DOM
NA mestu Logora Kruševac je posle Drugog svetskog rata počeo da radi Vaspitno - popravni dom. Da ovo postane mesto za prevaspitavanje maloletnika, koji su krenuli stranputicom u životu, bila je ideja ministra FBRJ Slobodana Penezića-Krcuna.
Koncepijski, izložba prati hronologiju dešavanja logora, koji su Nemci podigli na mestu gde je 1935. godine počela gradnja Okružnog zatvora. Svega par stotina metara dalje, streljani su logoraši. Masovne grobnice nalaze se na prostoru velikog Memorijalnog parka. I on će uskoro biti potpuno digitalizovan, zajedno sa svim drugim eksponatima Doma Slobodište.
Autori postavke Bojana Brajović i Milijana Radosavljević, Zvezdana Lazarević, Goran Vasić, Aleksandar Miletić i Nataša Miladinović ostavili su prostor i za dopune same izložbe i budući interaktivni pano. Očekuje se i potpuna i digititalizacija biografija i fotorgafija svih žrtava na Slobodištu. Veruje se da će i potomci streljanih i zatočenih i u budućnosti nastaviti da se javljaju muzeju i svojim uspomenama pomognu da se svedočanstvo o logoru predstavi na najistinitiji način.
BONUS VIDEO - BITKA KOJA JE NEMCIMA SLOMILA KIČMU: 80 godina od pobede Crvene armije u Bici za Staljingrad