PROMENIO TRI VOJSKE I DVA BRAKA: Najstariji muškarac u Srbiji - Živan Popović (106) iz Latvice, živi sam u planini (FOTO)

On je postao najstariji živi čovek u Srbiji nakon smrti 107-godišnjeg Sime Ivoševića, 22. oktobra prošle godine.

Živanova majka Persa rođena je u susednom selu, u porodici Lukovića, a otac Radič je iz Latvica. Imali su 11 dece, od kojih je osmoro umrlo. Živan je jedan od troje preživelih. Latvice su, inače, u vreme Živanovog rođenja pripadale Austrougarskoj monarhiji.

U školu je išao samo tri godine, dok nije dobio prve batine od učitelja. Posle toga nije hteo ni da prekorači školski prag. Do svoje dvadesete čuvao je stoku, da bi se zatim pridružio kraljevoj vojsci i tu ostao.

Kada je izbio Drugi svetski rat, Živan je prvo mobilisan u četnike, gde je proveo godinu dana i učestvovao u pet borbi, između ostalog i sa ljotićevcima, a zatim u partizane, gde je takođe proveo godinu dana i jednom se čak našao pred streljačkim strojem, ali se spasao.

Uspeo je čak da pobegne iz vojne bolnice, iz fašističkog lagera u Skoplju, zahvaljujući jednoj ženi koja mu je kroz žicu proturila civilno odelo. U tom odelu uspeo je da prođe celu okupiranu Srbiju i stigne do svojih Latvica.

Posle rata posvetio se poljoprivredi, napravio je kuću u rodnom selu i stekao porodicu. Ženio se dva puta, jednom 1937. godine, a drugi put 1951. Prva žena mu je umrla 1950. Sa njom je imao petoro dece. Druga supruga je preminula 2004. godine. I sa njom je imao dve kćerke. Imao je i jednu usvojenu devojčicu, kako kaže poćerku.

Danas ima više od 30 potomaka.

Široj javnosti postao je poznat tako što je sa 102 godine bio najstariji aktivni lovac u Srbiji, ali i celoj Evropi.

Njegov recept za dugovečnost, kako sam kaže, jeste da u svemu bude umeren, pomiren sa Bogom, da "ima Boga u duši", da čita Sveto pismo i pali nedeljom tamjan, da bude pošten, da se drži dobrih ljudi i beži od zlih. Kako kaže, mržnja je smrt za organizam, a dugovečnost donose ljubav i vera.

Nervira ga što poslednjih godina ima problema sa sluhom i koristi štap. Nedostaje mu društvo i razgovor. Ujutro, kad ustane, popije jednu kafu i popuši jednu cigaretu, i to je to za ceo dan, osim kad mu neko svrati u goste. Onda ume da zapali i po dve-tri.

U planinskoj kući živi sam, nema vode, nego mu donose dobronamerni ljudi u kanistrima. Sam kuva otkad je udovac i sam čisti. Iako mu je 106 godina i dalje može da čita, iako teže, a ponešto od svojih sećanja i zapiše u dnevnik.

I dalje pamti, prema sopstvenim rečima, imena svih dobrih ljudi koji su mu u životu pomogli.