NEDOSTAJE 350 HRANITELJSKIH PORODICA: Više od 4.000 porodica pruža dom deci o kojoj se ne staraju biološki roditelji
VIŠE od 4.000 hraniteljskih porodica nesebično pruža dom deci o kojima se ne staraju njihovi biološki roditelji. Međutim, i pored značajnog broja hranitelja, nekoliko stotina dece još čeka novi dom. Prema podacima Centra za porodični smeštaj i usvojenje, Srbiji nedostaje oko 350 hraniteljskih porodica.
GO OBRENOVAC
- Brojevi se stalno menjaju u zavisnosti od broja dece koja ulaze u zaštitu - kaže za "Novosti" Tamara Borisavljević, supervizor u Centru za porodični smeštaj i usvojenje. - Nama su stalno potrebne hraniteljske porodice. Imali smo trend ubrzanog razvoja hraniteljstva, a onda smo došli u fazu zastoja u povećanju broja hranitelja. Jedan od razloga je to što se danas ljudi kasnije odlučuju za roditeljstvo, pa i za hraniteljstvo.
Naša sagovornica ističe da građani moraju da budu bolje informisani šta hraniteljstvo donosi detetu kome je potrebna hraniteljska porodica, a šta ljudima koji brinu o njima:
- Dete u hraniteljskoj porodici dobija ljubav i podršku kako bi zaboravilo prethodna iskustva, koja su najčešće traumatična. U hraniteljsku porodicu deca dolaze zbog problematičnih situacija koja su se desila u njihovim porodicama. Obično su to razlozi zbog kojih deca ne mogu da žive sa svojim roditeljima. U hraniteljskoj porodici oni dobijaju toplo gnezdo, priliku za oporavak i uspostavljanje poverenja. Naš cilj je da se stvore uslovi da se dete vrati svojim roditeljima koji dok je ono zbrinuto dobijaju priliku da razreše probleme koji su doveli do smeštaja u hraniteljsku porodicu.
SIROMAŠTVO NIJE RAZLOG
DECA se iz bioloških porodica ne izmeštaju samo zbog jednog, već zbog niza razloga. Najveći broj dece na hraniteljstvu je bio žrtva nasilja, zapostavljanja i zlostavljanja. Kada se proceni da je dete višestruko ugroženo, pokreće se postupak za privremeno ili trajno lišavanje roditeljskog prava. Siromaštvo nikad nije razlog za oduzimanje deteta od bioloških roditelja. Zato problem neće biti rešen ako se novčana naknada da roditeljima, jer je oni neće upotrebiti na pravi način.
Centar za porodični smeštaj i usvojenje, koji danas proslavlja 15. rođendan, postigao je značajan napredak u podizanju svesti o važnosti hraniteljskih porodica i pružanju podrške kako bi se stvorilo stabilno okruženje za decu u nevolji.
- Naš prvi cilj je da se dete vrati svojim roditeljima - ističe Borisavljević. - Nekada su okolnosti komplikovane, pa to nije moguće. U takvim situacijama deca ostaju u hraniteljskim porodicama, ili odlaze na usvojenje kada se utvrdi da izvesnost povratka u roditeljsku porodicu ne postoji. Bez obzira na to da li boravak deteta u hraniteljskoj porodici traje nekoliko meseci ili više godina, uvek je nezamenljivo iskustvo ljubavi, podrške i brige. U hraniteljskim porodicama deca koja su doživela traumu najčešće spoznaju da svet jeste dobro mesto gde može da se računa na druge ljude. A, kroz hraniteljstvo, hraniteljske porodice dobijaju iskustvo ostvarenosti, potvrđivanja sopstvene humanosti, ljubavi i izgradnje neraskidive veze koja traje kad dete ode.
Hraniteljske porodice dobijaju i finansijsku i stručnu podršku države. Finansijska naknada sastoji se iz dva dela. Hraniteljska porodica dobija 50.000 dinara mesečno za dete o kome brine i 27.000 dinara ukoliko vodi računa o samo jednom mališanu, odnosno 17.000 kada ih ima više. Hraniteljima se, takođe, uplaćuje zdravstveno i socijalno osiguranje.
- Verujemo da smo za 15 godina uspeli da osavremenimo model hraniteljstva, da država garantuje kvalitet brige o svakom detetu - kaže Borisavljević. - Prioritet našeg društva je da se očuva povezanost deteta sa njegovim roditeljima i da se deca izdvajaju iz porodice samo u nužnim slučajevima. Trudimo se da sva deca budu zbrinuta u krugu svojih srodnika, zato su hranitelji najčešće njihove bake, deke, tetke...
IZAZOVI HRANITELjSTVA
KADA detinjstvo u biološkoj porodici nije moguće, prva adresa gde će dete pronaći utehu, stabilnost, brigu i ljubav jesu hraniteljske porodice. Centar sa hraniteljima zasniva ugovor po kome će hranitelj brinuti o njegovim potrebama i razvoju. Kao što u okviru centara postoje ljudi koji su zaduženi za decu koja se nalaze u hraniteljstvu, postoje i timovi koji rade samo sa hraniteljima, obilaze ih, pomažu u rešavanju svih izazova koje imaju u radu sa decom.
Neizostavan je i emocionalan odnos koji se razvije, ali i izazovi sa kojima se hranitelji suočavaju zbog specifičnosti deteta, navika, trauma, zdravstvenog stanja. Deca se mogu vratiti u svoje biološke porodice kada se steknu uslovi za to, ostati na hraniteljstvu do punoletstva, ili postati podobna za usvojenje. Usvojenje treba da bude dopušteno samo ukoliko je u najboljem interesu usvojenika. Nisu sva deca podobna za usvojenje.
Ima lepih primera gde mladi i kada odrastu žele da ostanu kod hranitelja. Hraniteljstvo je privremena mera, ali, po oceni stručnjaka, može da napravi preokret ka formiranju zdravih porodica.
- Ono što nije privremeno je ljubav koja se stvara, ta veza za samo dete mu pruža šansu za novi početak, pruža mu šansu za oporavak, pruža mu priliku, kroz iskustva dobra koja stiče, vrati poverenje u to da je svet dobro mesto - smatra supervizorka za hraniteljstvo.
Period osamostaljivanja mladih iz hraniteljskih porodica izazov je i za stručnjake u socijalnoj zaštiti. Zbog toga su angažovani u traženju posla za njih.