ZAPADU NACISTI MILIJI OD RUSA: Zašto su se velike sile usprotivile rezoluciji UN o borbi protiv veličanja nacizma

PREDSTAVNICI 118 država usvojili su na Generalnoj skupštini UN 19. decembra rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma, koju je predložila Rusija. Ona preporučuje zemljama da preduzmu konkretne mere, uključujući one u oblasti zakonodavstva i obrazovanja "kako bi se sprečilo revidiranje istorije i ishoda Drugog svetskog rata, negiranje zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata".

Rezoluciju su podržale, između ostalih, Kina, Izrael, Srbija, a među 49 država koje su glasale protiv dokumenta o borbi protiv veličanja nacizma bile su SAD, Velika Britanija, Nemačka i Ukrajina. Šta je za njih sporno u dokumentu koji osuđuje "incidente povezane sa veličanjem i propagandom nacizma"? Zašto je nekadašnjim anglosaksonskim saveznicima u antihitlerovskoj koaliciji neprihvatljiv dokument koji "najoštrije osuđuje korišćenje obrazovnog materijala i retoriku u nastavi koja promovišu rasizam, diskriminaciju, mržnju i nasilje na osnovu etničke pripadnosti, nacionalnosti, vere ili uverenja"?

Zar nisu upravo političarima "zapadnih demokratija" neprestano puna usta istih tih vrednosti? Baš u ime njih su osudili, stavili pod gvozdene sankcije i bombardovali tolike "tiranske režime" širom sveta, pri čemu su po pravilu više od "tirana" stradali nedužni, "kolateralno" ubijeni, obogaljeni i raseljeni ljudi?

O čemu je, zaista, problem "zapadnih demokratija" sa rezolucijom protiv veličanja nacizma?

- Zapad i zemlje koje su u političko-vojnom savezu sa njim, rusku Rezoluciju svode samo na ideološko-propagandnu ravan, u kojoj se naglašava njena upotrebna vrednost u politici opravdavanja napada na Ukrajinu, što je bilo odlučujuće da ne glasaju za nju u UN. Savremena Rusija pak nastoji ne samo da sačuva sećanje na istorijske činjenice, već i da svom stanovništvu uputi poruku da je neophodno ostati veran Otadžbini i njenim iskonskim nasleđenim nacionalnim vrednostima i interesima, čak i onda kada samo državno uređenje i praksa režima zaslužuju kritiku i izazivaju razočaranje. A činjenica je da je doprinos Sovjetskog Saveza pobedi nad fašizmom i nacizmom bio odlučujući - kaže istoričar dr Miloš Timotijević.

On podseća da je od ukupno 13,6 miliona ubijenih i zarobljenih vojnika Nemačke u Drugom svetskom ratu, čak 10 miliona izgubljeno na Istočnom frontu.

- Zapravo, samo je privremeni i samoodbrambeni savez liberalnog kapitalizma i komunizma tokom Drugog svetskog rata spasao demokratiju, uz nespornu činjenicu da je vojna pobeda u suštini dobijena zaslugom Crvene armije. Bez sovjetske pobede zapadni svet bi najverovatnije izgledao kao skup različitih varijacija na fašističke i autoritativne motive, nikako na liberalno-parlamentarne. Rusija je odavno uočila reviziju istorije na Zapadu i ova rezolucija je odgovor. Rusi su posle pada Berlinskog zida mislili da ih Zapad više neće mrzeti jer više nisu ni komunisti, ni Sovjeti. Vrlo brzo su se suočili sa činjenicom da su komunizam i SSSR bili samo izgovor tokom epohe Hladnog rata, a da je animozitet Zapada bio, ostao i biće usmeren ka Rusima i Rusiji - objašnjava dr Timotijević.

Sociolog dr Slobodan Vuković smatra da je rezolucija o borbi protiv veličanja nacizma veoma aktuelna i opravdana, jer je revizija istorije dovela do vladavine obmana i samoobmana o kraju i rezultatima Drugog svetskog rata.

- Pre rata cela Evropa je bila sa Hitlerom protiv Rusije. Amerikanci su kreditirali naoružavanje Trećeg rajha. Kada je nemački poraz postao očigledan, Amerikanci i Englezi su ušli u rat u Evropi da Rusi ne bi zauzeli celu Nemačku. Da su Rusi toga bili svesni svedoči rečenica maršala Žukova kada je ruski vojnik podigao zastavu na Rajhstagu: "Ovo nam Evropa neće oprostiti!" Bio je u pravu. Čerčil je odmah hteo da Anglosaksonci sa preostalom nemačkom vojskom krenu na Rusiju, ali je predsednik SAD odbio, jer se plašio snage Crvene armije. Ako nema revizije istorije, zašto je EU ukinula proslavu Dana pobede nad nacizmom - pita se dr Vuković.

U istoriografiji Zapadne Evrope i SAD se od početka Hladnog rata isticao totalitarizam SSSR koji posle sloma nacizma nije doneo slobodu narodima Istočne Evrope.

- Savet Evrope svojevremeno je izglasao rezoluciju o osudi svih totalitarizama, posredno izjednačivši Hitlera sa Staljinom, odnosno Crvenu armiju sa oružanim snagama Trećeg rajha, što je istorijski potpuno netačno i zlonamerno! Izglasavanjem ove rezolucije UN Rusija potvrđuje "denacifikaciju" kao cilj svoje specijalne vojne operacije u Ukrajini koja zaista rehabilituje saradnike nacista kao deo konstrukcije nacionalnog identiteta - kaže dr Timotijević.

On dodaje da se isti proces rehabilitacije nacista dešava i u pribaltičkim državama, Poljskoj i većem delu zemalja Istočne Evrope, mada u manjoj meri nego u Ukrajini.

- Rezolucija jeste vezana pre svega za Ukrajinu, gde je pored javnog negovanja takozvanih "demokratskih vrednosti" sve vreme negovana i po zlu čuvena organizacija Azov koja nijednog trenutka nije krila svoje nacističke porive i pogled. Ona je naoružavana i obučavana uz pomoć NATO zemalja da prva krene protiv Rusije, obori Putina i rasparča Rusku Federaciju. Ta zamisao je u startu bila glupost. Rusija ih je pročitala, udarila je prva i primereno to nazvala denacifikacijom jer zaista sukobila sa neonacistima. Sada je plan NATO, odnosno SAD, u Ukrajini doživeo neuspeh. Planeri ovog sukoba su, da bi sakrili tu vest, stvorili aktuelnu krizu na Bliskom istoku. Vrlo je interesantno kako Amerikanci "pomažu" Izraelu, dajući mu podršku u neselektivnom ubijanju, što jevrejskoj državi stvara veoma loš imidž. Zapadni mediji sada govore da Jevreji rade Arapima ono što su njima radili Nemci. Treba razmisliti šta se krije iza takve pomoći zbog koje Izrael mnogo gubi na poziciji, a Evropa i SAD, nažalost, mogu da očekuju talas terorizma - kaže diplomata i bivši ambasador Srbije pri UN Branko Branković.

KOALICIJA

DOK je predlog rezolucije bio na razmatranju u Trećem komitetu Generalne skupštine UN, u novembru ove godine, grupa zemalja, među kojima su Albanija, Australija, Japan, Severna Makedonija, pokušale su da ga osujete amandmanom. Rezolucija Rusije je prošla kroz taj komitet uprkos tome što su protiv glasale SAD, Velika Britanija, Nemačka, Kanada, Ukrajina.