INTERVJU - ZA ALBANCE BORBA "UČK" BILA DŽIHAD PROTIV SRBA: Irfan Peci, stručnjak za bezbednost

Biografija Pecija vrvi od neverovatnih detalja i neočekivanih obrta, a njegovi uvidi u strukture tajnih islamističkih kružoka, metode rada i puteve finansiranja terorizma postali su predmet ozbiljnih analiza bezbednosnih službi. Autor je dva bestselera: "Džihadista: Teror napravljen u Nemačkoj" i "Protiv islama". U toku je priprema izdanja na srpskom jeziku.

Prve kontakte sa vehabijskim krugovima pravite kao mlad čovek pred kojim se u Nemačkoj otvaraju različite životne perspektive. Izbor ipak pada na islamizam. Zašto?

- Prvi kontakti sa vehabijama napravljeni su u Srbiji, iako smo se kao porodica iselili u Nemačku još 1991. Dolasci u Novi Pazar na odmor, u mojoj 14, 15. godini poklopili su se sa životnom fazom kada su se u glavi rojila mnoga pa i pitanja o smislu postojanja i suštini islama. U to vreme, u Nemačkoj, muslimani su bili nacionalno orijentisani - u tursku džamiju odlazili su Turci, u arapsku - Arapi, a za mene kao Bošnjaka koji je učen da je musliman iz Srbije nije bilo odredišta. Nije mi bilo jasno da li smo mi Bošnjaci, muslimani, ili neki treći narod koji ide u Srbiju i priča isti jezik, ali tvrdi da to nije država. Vehabija iz Novog Pazara je prepoznao moja identitetska traganja i uveo me u svet koji me je najpre očarao. Krenuo sam u džamiju. Video sam nešto sasvim drugačije - moralne norme, red, posvećenost, život bez droge, prostitucije. Ti zagonetni ljudi sa bradama koji su opštili samo između sebe a koje sam kasnije viđao u Pazaru, Tutinu i Sjenici, imali su odgovore na sva moja pitanja. Bio sam na korak od provalije, uveren da sam spoznao istinu.

Sedeli ste sa najucenjenijim "glavama", ljudima koji su mračnu slavu stekli organizovanjem terorističkih napada. Kako ste se našli u tom krugu?

- U jednom trenutku upoznali su me sa postojanjem mreže po nemačkim, švedskim, austrijskim i francuskim gradovima. Saznanje da ovaj pokret u čitavoj Evropi ima svoja uporišta i ćelije za mene je bilo fascinantno. Prvi sledeći kontakt bio je u Nirnbergu gde sam se obreo u društvu veoma jakih i moćnih ljudi. Druga odrednica islamističkog pokreta bila je Beč. Tamo upoznajem ključne ljude sa Balkana - Muhameda Porču, Nedžada Balkana i Mevlida Jašarevića, koji je u Sarajevu izvršio napad na američku ambasadu. Većina njih je učestvovala u bosanskom ratu da bi zatim u Beču otvarala džamije i regrutovala mlade ljude za ratišta i učešće u velikim terorističkim organizacijama.

Kako je izgledala organizaciona struktura, koje je bilo vaše zaduženje?

- U organizaciju ulazim lično preko Muhameda Mahmuda, jednog od najpoznatijih članova ID, a koji je okupirao pažnju zapadne javnosti nakon snimaka likvidacije hrišćana. On je još tada širio propagandu za Al kaidu. Moj zadatak je bila propaganda, rad na internetu, prevod i pisanje tekstova. Svako od članova je imao svoju ulogu u zavisnosti od obrazovanja i statusa. Novac nije odlazio samo za ratni džihad u Avganistanu već i za otvaranje novih džamija, slanje na studije u Saudijsku Arabiju, propagandu. Počeo sam da čitam knjige, ulazim dublje u učenje islama i konačno praktikujem naučeno. Po povratku u Nemačku, nastavljam da regrutujem druge.

Ef-Bi-Aj je takođe operisala na terenu Nemačke?

- Aposlutno, sa većim ingerencijama od nemačke federalne službe. o Ef-Bi-Aj i Mosad su imali odrešene ruke. Uostalom, u blizini mesta u Nemačkoj gde sam živeo bila je američka vojna baza sa oko 40.000 stacioniranih vojnika i njihovih članova porodica.

Amerikanci ne tretiraju Nemačku kao zemlju sa suverenitetom i tek kada sam i sam postao agent službe, video sam kako vrbuju Nemce za svoj obaveštajni rad. Fotografije koje sam dobijao od glavnih ljudi u Avganistanu, prosleđivane su SAD da bi onda Amerikanci locirali tajna mesta i gađali ih dronovima. Među ubijenim džihadistima bilo je i onih sa nemačkim pasošem. Ali, u trenutku hapšenja ništa od toga još ne znam.

Hapse vas...?

- Da, specijalna nemačka policija me hapsi najpre sa 18 godina da bih u 19. bio u zatvoru u Nirnbergu, optužen za učešće i pomoć terorističkoj organizaciji. Poslat sam u samicu. Podrum, bez grejanja, bez šetnje, komunikacije sa ljudima. Tu se javljaju prve sumnje. Najpre, gde su moja dojučerašnja braća i zašto me posećuju samo roditelji. Počeo sam mnogo da čitam, ali ne više versku literaturu već romane i osećao kako se iznutra menjam. Pomislio sam: "Ej, postoje i drugi svetovi, otkuda tolika mržnja u meni". Pušten sam nakon godinu dana.

Bili ste primorani da sklopite sporazum sa tajnom službom ili je ulazak u bezbednosne strukture bio pitanje vaše odluke?

- Ne, bio sam na slobodi sa odležanom kaznom. Tajna služba se pojavila najpre informativno da vidi kako sam, a zatim i da ponudi mesto u strukturi. Njihova procena da sam spoznao svoje zablude bila je ispravna. Istinski sam osećao kajanje, posebno kada bih na ulici sretao mlade ljude, iste one koje sam lično uvodio u organizaciju i spremao za budućnost terorista. Pristao sam. U krugove sam već bio infiltriran, poznavao sam strukturu, ljude, tajne kodove. Poslat sam u Berlin gde je delovala najopasnija ćelija.

Čvrsto sam bio rešen da dam doprinos borbi protiv terorizma, premda nije bilo lako, u krugu ljudi sa kojima sam proveo toliko vremena i podelio toliko tajni nisam bio siguran da li sam islamista, ili operativac.

Kao čovek od poverenja Al kaide imali ste važne podatke. Da li su oni imali snagu da spreče terorističke napade?

- Jedan od prvih zadataka koji sam dobio bio je da se zbližim sa izvesnim mladićem koji je iz Turske, preko Srbije, u Nemačku dovezao paket sa daljinskim upravljačima za aktiviranje bombi. Paket je bio namenjen grupi, pripadnicima terorističke organizacije iz Uzbekistana. Oni su poslati u Nemačku da izvedu do tada najveći planirani teroristički napad. Moj zadatak je bio da istražim ko je kurir, da li regrutuje ljude za Tursku i da li je pripadnik odeljenja Al kaide u Iraku. Informacije koje sam dobio nisu bile dovoljne, tražili su sve podatke sa njegovog laptopa. Sećam se da sam sedeo prekoputa njega i zamolio ga da skinem sa kompjutera islamističke pesme. Nakon nekoliko sati, kada sam već bio kod kuće, neko je zazvonio na vrata. Video sam njega i još četvoricu momaka. Znao sam da su naoružani i u tom trenutku sam shvatio da sam zaboravio da zatvorim laptop. Opušteno ih pozivam da sednu i izvlačim USB iz kompjutera. Za dlaku izmičem smrti. Kada živiš laž, nemoguće je 24 sata biti koncentrisan. Svakako, sprečili smo nekoliko akcija.

To je bio glavni pravac - sprečavanje terorističkih akcija, ili je opseg delovanja bio širi?

- Akcenat je bio na terorističkim napadima u Nemačkoj, odlasku u rat i otkrivanju finansijskih tokova koji su preko Turske išli na račune Al kaide. Znao sam ko skuplja pare i šalje preko "Vestern uniona" u Tursku pa kako one dalje putuju ka Avganistanu. To su bile važne informacije. Drugo, trebalo je sprečiti grupe da ne idu na ratište. Sećam se da sam jednom prilikom po dolasku u džamiju video dve obrijane brade i znao da sam nešto propustio. Pitam šta se dešava, oni kažu - uspeli su neki da odu. Trčao sam do govornice da javim službi a zatim nazad u džamiju da moje odsustvo ne bude sumnjivo. Sutradan je većina njih locirana u Turskoj.

Da li je među islamistima sa Balkana bila naglašena mržnja prema Srbima?

- U domovima Novopazaraca puštali su se snimci iz Avganistana, Iraka i Čečenije, i uvek ista matrica: Pogledaj šta rade, kako ubijaju muškarce, žene i decu. Gledaš i osećaš kako te obuzima mržnja. Slušaš dalje bodrenje: ali zato postoje muslimani koji će osvetiti braću i sestre. Dosta je bilo reči i o Srebrenici. Gorljivo su upozoravali da je razlog Srebrenice bila nespremnost Bošnjaka. Mnogo ljudi iz Novog Pazara pridružilo se ID, najviše sa Kosova. Kada je počeo rat u Siriji pričao sam sa jednim Albancem koji se spremao da se pridruži islamistima. Na moje pitanje zašto, rekao je Rusi i Srbi podržavaju Asada. Oni su i "UČK" smatrali džihadom protiv Srba.

Hamas i Čečeni u Berlinu

Iza naizgled mirnog života u Berlinu odvijao se još jedan -paralelan i opasan?

- U to vreme je u Berlinu bilo dosta različitih terorističkih grupacija. Delovali su i pripadnici Hamasa i Čečeni koji su bili potpuno izolovani od drugih, sa čvrstom hijerarhijom, maksimalnim nepoverenjem prema drugima i umećem da naprave lažna dokumenta. Ali istovremeno, u svakoj ovoj grupi postojao je po neki ubačeni agent strane službe. Bilo je nemoguće uočiti razliku. I nije samo Berlin bio atraktivan - u Frankfurtu smo raskrinkali Marokance koji su podržavali islamiste, u Štutgartu presekli put slanja novca iz Bosne za Al kaidu. Hamburg je takođe bio ozbiljna islamistička baza.