ČUDESNO IZBAVLJENJE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA: Kako je čuveni advokat Filota Fila izbegao gasnu komoru u logoru Mauthauzen

Filota Fila je u životu tri puta bio na robiji: u Kraljevini Jugoslaviji, u Mauthauzenu i, posle rata, u komunističkom zatvoru.

Kako je u svojoj autobiografiji "Završna reč" ispričao njegov sin, takođe čuveni advokat, otac je njega i majku izmesto tokom rata iz Beograda na sigurno, u Neogotin. Jednom prilikom pošao je da ih poseti, a u kofer natrpao lekove za partizane. Na železničkoj stanici, dok je ulazio u voz, ugledao ga je Dragi Jovanović, tadašnji šef policije i načelnik Uprave grada Beograda i pitao gde je pošao.

- Hajde sa mnom, imam mesto u kupeu - kazao je Jovanović i posilnom naredio da podigne Filotin kofer. Ovaj je strepeo samo da se kofer ne otvori.

Usput su pili rakiju i Dragi mu je, onako uzgred, rekao:

- Slušaj Cincarine, bio si crven. Ako si i sada crven, lično ću te ubiti!

Filotu Filu je Gestapo uhapsio 1943. godine. Prilikom hašenja, napisali su da je po zanimanju "treger", što znači nosač. Nemci su verovali da komunisti mogu da budu samo nosači, obični radnici i seljaci, nikako intelektualci. Uveli su ga u zgradu Gestapoa, na mestu današnjeg Doma Vojske, i doveli prevodioca. Fila je rekao da nema potrebe za prevođenjem pošto tečno govori nemački. Islednik, nemački oficir, bio je iznenađen da jedan nosač zna strani jezik. Fila je odgovorio:

- Kakav nosač?! Ja sam advokat.

Nemac je uzvratio:

- I ja sam advokat. Kolega, uradiću sve što mogu da Vas spasem, budući da Vas traži lično Dragi Jovanović i specijalna policija da Vas likvidiraju. Priznajte, kako bih mogao da vas spasim.

- Nemam šta da priznam - uzvratio je uhapšeni.

Tada mu je hitro prišao srpski agent, koji je stajao pored, i snažno ga udario. Filota je pao sa stolice, a agent se nagnuo i šapnuo mu: "Nemoj ništa da priznaješ." Posle nekoliko meseci, taj agent je otkriven kao partizanska krtica i likvidiran, a Filota je, u farsi od suđenja, osuđen na 40 godina robije. Prebačen je u logor na Banjici i odatle u Mauthauzen.

Na Svetog Nikolu je sa sapatnicima stajao u redu, u logoru, čekajući da bude gurnut u gasnu komoru. Međutim, mašina smrti se pokvarila baš kada je on došao na red! Uz opasku da mu je "srećan dan", jedan nemački oficir ga je uposlio i tako je preživeo ostatak rata.

Naime, esesovac, narednik, tražio je logoraša da mu izglanca čizme tako da u njima može da se ogleda dok se brije. Filota Fila se javio i, pošto je besprekorno obavio zadatak, ovaj ga je zadržao kao posilnog u narednih šest meseci. Nije mu davao da jede, niti je imao bilo koje druge privilegije, već ga je uveče vraćao u baraku, gde ga je čekao tanjir supe od nekog drveta i parče hleba. Ipak, preživeo je, i posle, do kraja života, sam čistio svoju obuću.

Osim čišćenja čizama, imao je zadatak da ljušti luk i krompir. Esesovac je kontrolisao da ljuske isključivo baca u klozet. Kada bi on otišao, Filota je vadio te ljuske, prao i sakrivao da nosi prijateljima u baraku. To su zajedno krišom jeli.

Posle oslobođenja Mauthauzena, logoraši koji su iole mogli da hodaju, upućeni su pešice ka Beču. Filota Fila je imao svega 40 kilograma, tuberkulozu i velike otoke od udaraca i šutiranja. Iscrpljen i iznemogao, verovatno bi umro u Beču da se nije pojavio jedan ruski oficir kome je hitno bio potreban neko ko zna ruski. On se opet javio, obavio to što je trebalo, a zauzvrat, dobio spasonosni penicilin i poslat je u bolnicu. Kada se oporavio, prebacili su ga u Beograd.

Pričajući tu priču sinu jedincu, Filota Fila bi uvek u zaključku spomenuo svoju majku Atinu i njenu upornost da njen sin bude visokoobrazovan i nauči što više jezika. To ga je, uz Svetog Nikolu, kaže Toma Fila, sačuvalo.